Висока одликовања заслужнима - опширнији извештај

Дана 19. фебруара текуће године известили смо о додели високих одликовања Српске Православне Цркве следећим заслужним личностима:

•  г. Радомиру Бојанићу, директору Србијамарке – ПТТ саобраћај Србије (орден Светога Саве другог степена);

• г. Радошу Бајићу, драмском уметнику (исти орден);
• г. Бори Дугићу, маестру-музичару (исти орден);
• г-ђи Нади Милојевић, службеници Министарства финансијâ (орден Светога Саве трећег степена);
• г. Ивану Хитију, професору из Вараждина (орден Светога цара Константина);
• г. Божидару Ђуровићу, драмском уметнику (орден Светог деспота Стефана Лазаревића) и
• г. Љубиши Манчићу, академском ваљару (исти орден).

Том приликом се Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј обратио одликованима следећом уводном речју:

„Имам част да у име Цркве захвалим људима који чине добро српском народу, који чине добро својој Цркви, и тиме поспешују све оно што је вредносно и трајно у нашој култури и нашој историји. Оно што је некада било, чиме смо се дичили и поносили у прошлости, - да то помогнемо да живи и данас и сутра као културно-духовно благо. Црква је са своје стране била и биће вољна да оним што може захвали таквим људима за њихову љубав, за њихову оданост, за добро које чине нашој Цркви. Црква, наиме, и постоји у овоме свету благодарећи оном богатству које се назива народ: када Црква има народ са собом и иза себе, онда је она и богата тим народом.

Мени је част и радост што могу да уручим орден Светог Синода Радомиру Бојанићу, Радошу Бајићу, Бори Дугићу, Нади Милојевић, Ивану Хити, Божидару Ђуровићу и Љубиши Манчићу за њихова дела, за њихове личне заслуге. Њихова дела Црква похваљује и радује се што има прилике у нашем времену да види и чује да живи оно што је од трајне вредности.”

Затим је високопречасни протојереј-ставрофор Саво Јовић, главни секретар Светог Синода, саопштио одговарајуће синодске одлуке са образложењима:

„На предлог Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве додељује господину Радомиру Бојанићу из Београда, директору ,,Србијамарке” Радне јединице Јавног предузећа ПТТ саобраћај Србије, високо одликовање Српске Православне Цркве - орден Светога Саве другог степена -  за делатну љубав према светој Мајци Цркви, нарочито показану његовим вишегодишњим несебичним ангажовањем и доприносом на издавању доплатне поштанске марке Изградња Спомен-храма Светог Саве на Врачару.

 На предлог Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског господина Јована, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве додељује господину Радошу Бајићу из Медвеђе високо одликовање Српске Православне Цркве - орден Светога Саве другог степена - за делатну љубав према светој Мајци Цркви, нарочито показану његовим уметничким радом на афирмацији хришћанских врлина и доприносом у очувању традиције српског народа.
На предлог Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског господина Јована, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве додељује господину Бори Дугићу из Крагујевца високо одликовање Српске Православне Цркве - орден Светога Саве другог степена - за умножени од Господа му даровани таленат, показан кроз његово вишедеценијско виртуозно музичко стваралаштво, којим је ширио српске културне, духовне и традиционалне вредности у Отаџбини и расејању.

На предлог Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве додељује госпођи Нади Милојевић из Београда, службеници Министарства финансија и привреде Републике Србије, високо одликовање Српске Православне Цркве - орден Светога Саве трећег степена - за делатну љубав према светој Мајци Цркви, нарочито показану њеним вишегодишњим несебичним ангажовањем и доприносом на издавању доплатне поштанске марке Изградња Спомен-храма Светог Саве на Врачару.

На предлог Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве додељује господину Ивану Хитију, професору из Вараждина, високо одликовање Српске Православне Цркве - орден Светог цара Константина - за испољене хришћанске и људске вредности, нарочито показане његовом личном жртвом и великим доприносом у спасавању библиотеке и ризнице Епархије славонске.

На предлог Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве додељује господину Божидару Ђуровићу, драмском уметнику из Београда, високо одликовање Српске Православне Цркве - орден Светог деспота Стефана Лазаревића - за делатну љубав према светој Мајци Цркви, нарочито показану његовим личним доприносом у организовању многобројних свечаних академија од изузетног националног, верског и историјског значаја.

На предлог Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве додељује господину Љубиши Манчићу, академском вајару из Београда, високо одликовање Српске Православне Цркве - орден Светога деспота Стефана Лазаревића - за истрајно сведочење Христа Васкрслога и делатну љубав према светој Мајци
Цркви, нарочито показану његовим уметничким радом од изузетног верског и културног значаја.

Новоодликовани су бираним речима захвалили Његовој Светости Патријарху српском и Светом Архијерејском Синоду како следи.

Божидар Ђуровић:

„Ваша Светости, Ваша Преосвештенства, Ваше Краљевско Височанство, часни оци, даме и господо, драги пријатељи,

 Велики песник владика Раде, чије дело посебно славимо ове године, записао је: Човеку је срећа непозната. Умни људи кажу, а њима ваља веровати, да срећне тренутке у животу понекад препознамо, а зато чешће препознају сећања. Сигуран сам да смо ми, добитници ових часних ордена, данас заиста срећни, срећни што смо у нашој светој кући, што нас је Свети Синод наше свете Српске Православне Цркве нагласио додељујући нам ова знамења, а нарочито што сте нам их уручили Ви, Ваша Светости. Убеђен сам да сви ми знамо да су наша дела скромна и да су ова одличја пре нас заслужили и многи други, али верујемо да ће нас ови ордени, који не служе на понос и част само нама него и нашим прецима и потомцима и драгим пријатељима, обавезати да и даље у овоземаљском животу чинимо добра дела, да будемо бољи људи и да их будемо достојни. Наставићемо да делујемо у култури и доброчинству на добро нашег благочестивог, иако не баш образованог народа, кроз историју напаћеног, понегде распетог, али честитог и храброг народа, док год смо живи. Ваша Светости, Ваша Преосвештенства, благодаримо вам на гостопримству и на части коју сте нам указали и учинили да овај дан памтимо док смо живи.”

Професор Иван Хити:

„Пресвети оче, часни Патријарше Српске Православне Цркве, наследниче патријарха Павла,
Ја сам професор Иван Хити из Хрватске. Када настане оружани сукоб, када се руше цркве и обитељске куће, када се пале књиге и друга умјетничка добра, болно је бити усред свега тога морална вертикала. И унаточ свему томе, спасавао сам црквена добра Српске Православне Цркве, и не само ње, у Пакрацу; спасавао сам рањенике, знане и незнане људе, збрињавао избјеглице и много тога још.

Хвала Вам што сте све то препознали у мени и додијелили ми орден Светог цара Константина. Хвала Вам! С поносом га посвећујем својој супрузи, овдје присутној, својим синовима и унуци у Канади, те обитељи Вила из Смедерева и драгом пријатељу Јовану. Дозволите ми да Вам предам свој скромни дар.”

На то је Његова Светост Патријарх српски Иринеј, дирнут овим речима, прокоментарисао:
„Хвала Вама! Имамо много више потребâ него што имамо срца. Дај Боже да људи са  срцем и саосећањем буду све бројнији! То значи да ће бити мање зла. Колико је више срца, толико ће бити мање зла.”

Затим су говорили и остали одликовани по реду.

Бора Дугић:

„Ваша Светости, Ваша Преосвештенства, часни оци, даме и господо!

Добио сам многе награде у животу.  Оне ме нису заобилазиле и не могу да се пожалим на то, али после ове велике награде можда би био ред да више ниједну и не добијем. Јер, ово је круна, довољна круна, за све оно што сам радио, што сам хтео, што сам мислио. Но уместо да сада цитирам себе, покушаћу да вам парафразирам неколико реченица из чувених Завештања Стефана Немање, која је, кажу, написао Миле Медић и која уствари говоре тачно оно како сам се ја понашао, а да притом нисам знао да то и постоји. Наиме, и песма чини народ. Свака птица пева својим гласом и сваки народ треба да пева своју песму. Зато, кад видиш странца, никад не питај ко је и шта је; терај га да запева и сâмо ће ти се казати да ли је Бугарин или Грк, да ли је из равне Унгарије или из прекоморских земаља. Песма је снажна и ваљда је песма поглавито божански део у човеку. Кад год сам хтео да у Цариграду на базару видим има ли кога Србина, терао сам маленог свирача на фрули да засвира и Срби би се као омађијани скупљали око свирача. Али као што птица никада не заборави своју песму, тако и сваки народ треба да чува и пева своју песму. То, наравно, не значи да је грех научити туђу песму; грех је заборавити и не знати своју песму. Србија ће се увек простирати донде докле се буде простирала наша песма. Градови и села, као и тврђаве, рушиће се и зарастати у жбуње, али песма ће увек опстати. И зато морамо да пазимо да се никада не догоди да се на нашем прагу заборави наше коло и наша песма, па  да почне да се вије туђе. ”

Радош Бајић:

„Ваша Светости, Ваша Преосвештенства, драге даме и господо,

Отприлике све што је већ речено, што су казали господин Божидар и господин Бора, изражава осећања свих нас. Ваша Светости, велика је част коју сте нам указали. Морамо у будућности бити достојни овог знамења српског индентитета које се додељује од 1883. године и чији је један од првих добитника један од највећих умова српскога народа, Никола Тесла. Овде је данас, као што претпостављам, сабрање добитникâ овог часног и највишег признања не само у нашој Цркви него, рекао бих, и у нашој држави; овде смо данас ми, овде су данас наше породице и наша деца. Морам да кажем да рађање моје деце, као и мојих унука, свакако је – не само за мене, али и за мене – један од најлепших и најважнијих дана у животу. Сада бих казао да данашњи дан, када сам именован достојним и кадрим да, заједно са свим добитницима, и ја добијем ово честито признање из Ваших руку, Ваша Светости, јесте један од најважнијих дана у мом животу. Хвала Вам!”

На крају скромне, али лепе свечаности, сви присутни, почевши од чланова Светог Синода, Преосвећених епископâ бачког Иринеја, шумадијског Јована и будимљанско-никшићког Јоаникија, честитали су новим носиоцима високих признања наше свете Цркве. Њиховим честиткама придружује се, срдачно, и Информативна служба Српске Православне Цркве.


Извор: Српска Православна Црква