АКАТИСТ СРЕТЕЊУ ГОСПОДЊЕМ

Kондак 1.

Изабрану Мати Изабраног Цара сада видимо како из Витлејема у Јерусалим иде и Богомладенца Исуса, као на облаку лаком, у наручју Своме носи. А ми недостојни, сретајући Цара Славе и Пресвету Матер Дјеву, са старцем Симеоном кличемо Преблагословеној:

Дођи, Пречиста, Господ је с Тобом и преко Тебе са нама!


Икос 1.

Хорови небеских ангела, погледавши на земљу, видеше како њиховог Творца и Владику, рођеног пре сваке твари, Неискусомужна Мајка у девичанском наручју Своме као Младенца носи и у храм јерусалимски иде. Обрадовавши се, Њему и Дјеви Царици празничну хвалу појаху:

Дођи, Царе неба и земље у Свети Сион, град Великога Цара!

Дођи, Превишњи Боже, са горњих висина у рукотворени храм на земљи!

Дођи, Јединородни Сине Божији, да се са људима на земљи настаниш!

Дођи, Непорочно Јагње Божије, да принесен будеш Господу, који живи на небесима!

Дођи, Голубице Чиста, Безмужна Невесто Светога Духа!

Дођи, Нескверна Овчице, Чиста Мати Јагњета Христа!

Дођи, од Бога изабрана Отроковице, многожељена Кћери Бога Оца!

Дођи, Небеска Царице, целог света Добра Владичице!

Дођи, Пречиста, Господ је с Тобом и преко Тебе са нама!

Кондак 2.

Пошто је родила Христа, Пресвета Дјева виде Себе у чистоти и да не потребује очишћење, јер Христос из Ње произађе као што сунчев зрак кроз стакло пролази, не повредивши девствену чистоту Мајке Своје. Ипак, смерна будући, Ти се не погорди због нетакнуте чистоте Своје и када се навршише дани за очишћење, Ти устаде са обручником Светим Јосифом из Витлејема и донесосте Божанског Младенца у Јерусалим да Га ставите пред Господа, радосно Му кличући: Алилуја!

Икос 2.

Провидевши издалека како Ти, Дјево, Оваплоћеног Бога на рукама Својим носиш, Исаија прорече: ,,Ево, Господ седи на облаку лаком." А Ти, о, Богомати, идући у Јерусалим и носећи Божанског Младенца у наручју, размишљаше како си Мајка постала и Дјева остала. Схвативши да је ово рођење изнад природе, Ти са трепетом у себи говораше: ,,Како да Те назовем, Сине мој? Ако Те назовем човеком, знам да си виши од човека, пошто си моју девственост неповређеном сачувао, јер је божанско зачеће Твоје. Ако Те назовем Богом, видим да си у свему сличан човеку, осим у греху. Тога ради, Тебе као савршеног Бога и савршеног човека проповедају." А ми, очекујући Њен долазак, чисто Чисту поштујемо, говорећи:

Дођи, Чиста Дјево, која си Чистога Бога чисто родила!

Дођи, Безмужна Мати Емануилова, која за брак ниси знала!

Дођи, часнија од Херувима, Твојој се чистоти Гаврил задивио!

Дођи, неупоредиво славнија од Серафима, Теби се сва природа ангелска поклонила!

Дођи, земљо необрађена, из Тебе нам је Клас Живота израстао!

Дођи, Несагорива Купино, коју при Рођењу огањ Божанства није сагорео!

Дођи, тврђаво необухватна, на Тебе шестокрили и многооки не могу гледати!

Дођи, Огњезрачни Престоле, Тебе рођени на земљи не умеју достојно похвалити!

Дођи, Пречиста, Господ је с Тобом и преко Тебе са нама!

Кондак 3.

Управљана Божанском силом, Пресвета Дјева дође у свети град Јерусалим, као пресветли дан, у који Сунце Правде, Христос, цели свет обасјава. Јер, Она се уистину показа као Престол Херувимски, превисоко славом девственом узнесен, носећи на Својим рукама Цара Славе, пред којим невидљиво стоје шестокрили Серафими и са свим небеским силама кличу: Алилуја!

Икос 3.

Имајући утробу која је примила Бога, Дјева похита ка храму, држећи на Својим рукама Богомладенца Христа и, преклонивши колена пред Господом, са радошћу и страхом рече: ,,О, Превечни Оче, ево Сина Твога, кога си послао да се оваплоти од мене ради људског спасења. Ево Плода утробе моје, који је Духом Светим у мени зачет и неисказано произашао. Ево мог Првенца. Прими од мене оваплоћену Реч Своју, прими од мене Сина Свога, кога Теби приносим да Његовим Телом и Крвљу, које је од мене примио, искупиш род људски." Сећајући се Твоје тајне молитве, Пречиста, Твоме Сину и Богу нашем кличемо:

Дођи, Преслатки Исусе, који си као киша са неба на Чисту Земљу благо и тихо сишао!

Дођи, Најслађи Животе, Ти си се невидљив као капља која на земљу пада у оваплоћењу Своме показао!

Дођи, Свемилостиви Спасе, који си дошао да пропале људе потражиш и спасеш!

Дођи, Пастиру Предобри, који си хтео да залутале овце понесеш!

Дођи, Лекару безнадежних, који си изволео да немоћи и болести наше на Себи носиш!

Дођи, Јагње Божије, који си зажелео да грехе целога света на Себе узмеш!

Дођи, Господе Славе, на облаку лаком ношен, Ти ћеш таму лажи одагнати!

Дођи, Цару света, који си на престол Давидов дошао да објавиш царство које није од овога света!

Дођи, Пречиста, Господ је с Тобом и преко Тебе са нама!

Кондак 4.

Имајући у себи буру двоумљивих мисли, велики свештеник Божији се збуни, гледајући Пресвету Дјеву са Дететом како на месту нечистих жена пред дверима храма стоји, дошавши да очишћење по закону тражи, јер је знао да је у Светињи над Светињама васпитана. Тада духом разумеде да је ова Мајка и по рођењу Чиста Дјева остала. Тога ради, постави је на место девојака, на којем не доликоваше удатим женама да стоје и, сусревши је, са радошћу и страхом ускликну Богу који се јавио: Алилуја!

Икос 4.

Чу Захарија Твоје дивне речи пред Богом, Пречиста, и видевши да љубљено чедо Своје на руке њега, свештеника Божијег, као на руке самога Бога полажеш, и да си два голубића донела, разнежи се у срцу и са вером и страхом Божијим прими Богомладенца и као законитом Творцу и Богу рече:

Дођи, Стари данима, који си некада на Синају Мојсеју закон даровао!

Дођи, Младо Дете, које сада долазиш у храм да закон испуниш!

Дођи, Ти, који Престол и небо имаш, а који си зажелео да земаљски храм небеском славом испуниш!

Дођи, Ти, који си се од Дјеве оваплотио и који си пожелео да људску природу обновиш!

Дођи, Ти, који си се до обличја слуге спустио, да нас, слуге греха, слугама Правде Божије начиниш!

Дођи, Сијање Ипостаси Очеве, да нас Божијим чедима Оца Небеског покажеш!

Дођи, Испунитељу Закона, који си голубиће Богу принео, да ми више од чистих голубица на небо узлетимо!

Дођи, Податељу милости, који милост, а не жртве желиш, да Те и ми са уљем милости сретнемо!

Дођи, Пречиста, Господ је с Тобом и преко Тебе са нама!

Кондак 5.

Богосветла звезда засија када свети старац Симеон дође у цркву Духом вођен. Он, млад духом, а престарео телом, беше праведан и побожан, живећи у вери, чекајући Утеху Израиљеву, јер му Духом Светим беше обећано да неће видети смрти док не види Христа Господњега да је у телу дошао. Погледавши на Пречисту Дјеву и на Дете које је држала, он виде благодат Божију и, познавши Духом да је ово очекивани Месија, приступи Му журно и, узневши Богу велику хвалу, са страхом Божијим и радосним срцем ускликну: Алилуја!

Икос 5.

Видевши на рукама Дјеве Онога који је људе створио и разумевши да је Он Владика, иако изглед Младенца има, старац Симеон се сав испуни неизрецивом радошћу и, заборавивши себе, радосно рече: ,,Тебе желим, Боже отаца и Господе милости, Тебе гледам, који све обухваташ Речју Својом, Тебе срећем, који животом и смрћу владаш, Тебе чекам, који си небо и земљу сјединио. Тебе сам гладан, који си мртве васкрсао, Тебе сам жедан, који си страдалнике утешио и Теби кличем овако:

Дођи, од свих пророка очекивани и посети нас Својим спасењем!

Дођи, од свих народа жељени, да нас просветиш Својим откровењем!

Дођи, Искупитељу наш, који си са југа дошао да Адама и Еву од греха и старе клетве избавиш!

Дођи, Спаситељу наш, који си се на земљи јавио да са људима поживиш и изведеш их из таме и сенке смрти!

Дођи, Просветитељу наш, да добру годину Господњу благовестиш!

Дођи, Ослободитељу наш, да скрушене срцем на слободу пустиш!

Дођи, Пастиру и Учитељу, да заробљенима избављење и слепима прогледање проповедаш!

Дођи, Творче и Владико, да сиромашнима спасење и свим људима опроштај објавиш!

Дођи, Пречиста, Господ је с Тобом и преко Тебе са нама!

Кондак 6.

Дивни проповедник доласка Христовог показа се Богоносац Симеон, када, преиспунивши се Духом, први од људи позна свога Творца, који је у телу дошао и први исповеди Његово Божанство, кличући Му у име свих који живе на земљи: ,,Теби се клањам, јер си Ти Бог наш; Теби се молим, јер си Ти храм наш; Теби служим, јер си Ти Творац закона. Ти си Први Бог и нема другог бога осим Тебе и другога сина Једносуштна Оцу. Тобом живимо и крећемо се. Ти си лепши од свих синова људских, као Бог и човек. Тога ради, весели се сада небо, јер помилова Бог људе Своје и ликујте темељи земље и ви који сте у аду, сада се мртвима објављује васкрсење, јер сада видех Спаситеља света, кличући: Алилуја!

Икос 6.

Засија целом свету истинско просвећење, када Пресвета Дјева Својим пречистим рукама предаде старцу Симеону Божанског Младенца, као Животворни Угаљ, тајанствено са жртвеника Божијег узет, говорећи: ,,Прими, часни старче, Господа Твога, прими неисцрпну Ризницу и Силу непостижну. Обухвати Нетрулежност и обнови се и просвети се од Сунца Правде. Огањ благодати Господа мога не опаљује, него још више просветљује, јер Он ће очистити твоје грехе и сва безакоња, да будеш почетак очишћења целога света и тако скинеш све старо и у све се ново обучеш." Пазећи на ове милостиве речи Пречисте, кличемо јој:

Дођи, Девице, која небеском чистотом сијаш, из Тебе нам је Незалазна Светлост засијала!

Дођи, пречудна Царице горњег света, која нас у горње обитељи узводиш!

Дођи, Тајанствена Купино, у којој се огањ Божанства са горњих висина целом свету запали!

Дођи, Светлоносни облаче, на којем Богомладенац Христос ради спасења свих беше донесен!

Дођи, огњени Престоле Невидљивог Цара!

Дођи, Небески Кивоте, у који се Христос сместио!

Дођи, Најсветија Палато Пресветога Духа!

Дођи, Чиста Невесто Бесмртнога Цара!

Дођи, Пречиста, Господ је с Тобом и преко Тебе са нама!

Кондак 7.

Желећи да прими ново очишћење, као некада Исаија, свети старац се поклони Пречистој Богоматери, додирнувши божанствене стопе Њене, и рече: ,,Огањ носиш, Чиста, бојим се да узмем Младенца, који светом влада. Јер, Ти ме просвећујеш рукама као ангелским крилима дајући ми Онога кога Херувими са страхом на крилима носе". Испруживши руке, Симеон Га прими у часно наручје своје и са радошћу ускликну: Алилуја!

Икос 7.

Ново и преславно чудо изврши се данас: старац Симеон прима на пропадљиве руке Творца, који је човека саздао, да Бог са људима поживи и небеског човека начини. Примивши Жељенога и видевши испуњење обећања, он као зрела пшеница мољаше за разрешење од тела и као бели лабуд, украшен сединама, на измаку живота свога, весело узвикну: ,,Видеше очи моје спасење Твоје, од века скривену тајну. Зато ме сада отпусти, Владико, слугу Свога по речи Твојој у миру од свезе са овим телом у чудесни и непролазни живот да, отишавши одавде, својим оцима однесем радосну вест о Твом доласку у свет. Стога Ти кличем:

Дођи, Исусе, Податељу живота, да живот и васкрсење свима вернима дарујеш!

Дођи, Владико, Победитељу смрти, и од вечне смрти Своје људе ослободи!

Дођи, Бесмртни Царе, да вечне сужње од таме и сени смртне разрешиш!

Дођи, Преслатки Животе, да Адаму поново рајска врата у чудесни живот отвориш!

Дођи, Жељени Жениче, јер жедни и топи се душа моја за дворима Господњим!

Дођи, Најжељенија Светлости, јер пронађе срце моје у долини плача дом Богу Живоме!

Дођи, Превечни Боже, јер је спасење Твоје близу оних који Те се боје!

Дођи, Свемилостиви Спасе, јер Твоја Реч донесе мир онима који Те много љубе!

Дођи, Пречиста, Господ је с Тобом и преко Тебе са нама!

Кондак 8.

Чувши чудне речи старца о Детету, Јосиф и Пречиста Дјева се зачудише ономе што је о Њему казано: јер видеше Симеона како Младенцу као Старом по данима говори, молећи Му се као Богу, који влада животом и смрћу и има моћ да га одмах у други живот отпусти. Чувајући све ове речи у срцу своме, захвално ускликнуше Богу: Алилуја!

Икос 8.

Сав пребивајући у Богу, свети старац Симеон се испуни пророчког духа и изрече многе ствари о Божанском Младенцу, да ће и до ада сићи и свим заробљенима дати ослобођење, слепима вид и немима говор. И обраћајући се Марији, Мати Његовој, прорече јој: ,,Гле, овај лежи да обори непокорне и подигне многе верне у Израиљу и да буде знак против кога ће се говорити. А и Теби самој, о, Бесмртна Мати, пробошће душу мач жалости, када будеш видела Сина Свога на Крсту прикована, да се открију помисли многих срца на спасење од греха." Пазећи на ово пророштво, кличемо Пречистој:

Дођи, Мати и Дјево, која си у девственом рођењу своме материнске болове избегла!

Дођи, Мати Јагњета и Пастира, која си имала да код Крста Сина Свога болове у срцу понесеш!

Дођи, Радости наша, која си учествовала у страдањима Христовим, да се при јављању славе Његове са Њим радујеш!

Дођи, Утехо у жалости, која си као злато у пећи искушана била, да би Сама искушаванима могла помоћи!

Дођи, Обрадована, Ти си имала да обрадујеш Еву, која је жалост женама родила!

Дођи, Препрослављена, Ти си хтела да Својом жалошћу цео свет од туге ослободиш!

Дођи, Дјево часнија од све твари, Ти си сву видљиву творевину Својим рођењем обновила!

Дођи, Мати свих, Светија од светих, Ти си Ангеле и људе у Своме Сретењу сјединила!

Дођи, Пречиста, Господ је с Тобом и преко Тебе са нама!

Кондак 9.

Сва природа Ангелска задиви се великом силаску Бога нашег људима, говорећи: ,,Чудесне и преславне, несхватљиве и неисказане ствари видимо сада: јер, старац у наручје своје прима Онога који је Адама саздао. Крајеви света пуни су милости Његове, сва творевина је пуна хвале Његове, цело човечанство је пуно снисхођења Његовог. Небески, земаљски и они у аду испуњени су добротом Његовом, пуни милости Његове, пуни милосрђа, пуни дарова, пуни добрих дела Његових. Нека се испуне небо и земља славе Његове!" Тога ради, сви народи запљескајте рукама, појући Му: Алилуја!

Икос 9.

Божанствени говорник, Боговидац Симеон, иако много изрече, хвалећи и благодарећи Пренепорочној Мајци Божијој, која свету роди Бога и Човека, Спаса душа наших, ипак не могаше достојно одати хвалу Њој, коју ни небески умови не умеју славити. Ипак, побеђен љубављу, прослави је, говорећи: ,,Најсветије и Дивно обиталиште Божије, Ти си почетак, средина и крај нашег празника. Ти си засијала Светлошћу Сунца. Ти си отворила извор човекољубља Сина Твога, спомен је Твој изнад сваке речи и величина Твоја превазилази немоћ нашу. Молим Те: непрестано помињи нас који Те хвалимо и у духовној радости кличемо:

Дођи, вечна и бескрајна Радости наша, која си Радост - Христа - целом свету објавила!

Дођи, увек слављена Сладости наша, која си на рукама Огањ Божанства неопаљена држала!

Дођи, Зраче неугасиви, Ти си из старог света новом благодаћу храм просветлила!

Дођи, Свећо неугасива, Ти си у Сретењу Своме душе верних Светлошћу Христовом обасјала!

Дођи, Ти, која Огањ Небески на рукама носиш, да се Тобом светиња и лепота у Светилишту разгоре!

Дођи, Ти, која си Незалазну Светлост као Приснодјева неповређена родила, да се преко Тебе спасење свим крајевима земље објави!

Дођи, Одуховљени Божији Кивоте, јер се кроз Тебе нова спасоносна благодат целом свету показа!

Дођи, шаторе Бога и људи, јер се Тобом Бог над боговима на Сиону над свим људима зацари!

Дођи, Пречиста, Господ је с Тобом и преко Тебе са нама!

Кондак 10.

Као прповедница спасења показа се богонадахнута Ана, сијајући пророчанством и будући непорочна у закону: јер не одлажаше од храма Господњег, служећи дан и ноћ Богу постом и молитвом. Изашавши са праведним Симеоном у сретење Богомладенцу Христу, она слављаше Господа и говораше, исповадајући да је Он Творац неба и земље. И, узевши Га, прислони своја уста на Његова и усели се Дух у уста њена и ускликну: ,,Ти си Бог и Син Човечији, Син Цара и слуга, Ти чујеш и не говориш, видиш и невидљив остајеш, свезнајући и сакривен." И многе друге ствари пророчански изрече о донесеном Младенцу свима који су чекали избављење у Јерусалиму, а Богородицу проповедајући прослављаше. О, кћери Фануилова, дођи и стани са нама, кличући Богу: Алилуја!

Икос 10.

Превечни Царе и Речи Божија! Ти си се у телу целоме свету сада у храму показао, ношен на рукама Дјеве Матере као Младенац, да са људима поживиш и свима који од Адама постадоше спасење објавиш. Све старо је сада превазиђено и све ново настаје. Твоја правда са небеса дође, милост си нам Своју послао и благодат Твоја се на земљи зацари, јер си дошао да потражиш и спасеш пропале. Стога, никога не одбацујеш и ни од ког се не одвраћаш, као некада од Озије који се дотаче Твога Ковчега Завета и би поражен смрћу. Сада блудница Теби припада и постаје целомудрена, крвоточива се дотиче Тебе и постаје чиста, цариници и грешници седе са Тобом и у пријатеље се Твоје убрајају, јер Ти све намучене и обремењене Себи призиваш. Тога ради, са радошћу дочекујемо долазак Твој, кличући:

Дођи, Христе, Царе свих и устани да нас сретнеш!

Дођи, Исусе, Лекару душа наших и изађи у помоћ да нас спасеш!

Дођи, Добри Пастиру наш, који си дошао да потражиш залуталу овцу, да и нас заблуделе потражиш!

Дођи, Утешитељу Добри, који си изгубљену драхму потражио и нашао, да и душе изгубљених људи пронађеш!

Дођи, Премилосрдни и Човекољубиви, и прими нас у очинско наручје Своје!

Дођи, Свемилостиви и Милосрдни, и усели нас у рајске обитељи Своје!

Дођи, Утешитељу жалосних, и заштити и управи нас који по мору житејске сујете пловимо!

Дођи, Спаситељу заблуделих, да спасеш и подигнеш нас, у бездан грехова потонуле!

Дођи, Пречиста, Господ је с Тобом и преко Тебе са нама!

Кондак 11.

Свеумилно појање због јављања Твога, принесоше Ти, Христе, богоносац Симеон и праведна Ана, пламтећи духом, а устима радосно проповедајући Твој долазак у свет свима који чекају избављење. А књижевници и фарисеји, слушајући таква сведочанства о Детету, негодоваху, а највише осуђиваху и Захарију као јавног законопреступника ускоро убише између олтара и жртвеника, јер Мајку постави на место где стајаху девојке. Богомладенац Христос беше однесен у Египат да тамо буде вечно знамење, да се Господ објави Египћанима и да тамо учине жртву и дар, појући Му: Алилуја!

Икос 11.

Светлост која просвећује незнабошце био си, Светлости Правде, Христе, ношен на облаку лаком, као што, Симеон пророчки предсказа, да објавиш почетак нове благодати, почевши од Египта па све до крајева земље. ЈерТи си Извор живота и Светлост људима, светлост која светли у тами и тама је не обузе. Својим зраком Божанства просветли и нашу душевну таму, да сви, упаливши у срцу свеће врлина као нови свећоносци са Симеоном и Аном са љубављу сретнемо Тебе и Твоју Пречисту Мајку, кличући вам:

Дођи, Исусе, Светлости света, да нас просветлиш у светлости Својих светих!

Дођи, Исусе Спасе, који у Неприступној светлости живиш, да нас у Светлости Лица Свога обожиш!

Дођи, Сунце Правде, да у данима Твојим засија правда и мир на земљи!

Дођи, Светлости Света, да у наша срца уђе огањ љубави и вере са небеса!

Дођи, Царе Небески, нека благословен и пресветао буде долазак Твој!

Дођи, Творче и Владико, да са упаљеним свећњацима чистоте изађемо у сретење Теби!

Дођи, Тиха и Незалазна Светлости, да у тишини и миру проживимо све дане живота свога!

Дођи, Јединородни Сине Божији и Слове, да са трепетом и радошћу дочекамо спасење Твоје!

Дођи, Пречиста, Господ је с Тобом и преко Тебе са нама!

Кондак 12.

Нова благодат испуни стари храм закона када Ти у њега дође, Христе, као Младенац на рукама ношен, да се испуни предксазање Твог пророка Агеја: ,,Доћи ће Жељени свим незнабошцима и испунићу овај храм славом, јер ће бити велика слава овог последњег храма, већа него првог и месту овоме даћу мир." Стога, нека се неисказаним зраком Твога Божанства украси и наша нова Црква која се спрема да Ти, као Женик, у светлости дођеш и наше духовне руке просветиш, да их као Симеон у чистоти испружимо у сретење Теби, кличући са весељем: Алилуја!

Икос 12.

Опевајући, Богомати, Твој долазак у храм Господњи са Божанским Младенцем на сретење са целим светом, ми прослављамо неизрециву, већу од ангелске, девствену чистоту Твоју, поклањамо се Сунцу Правде, Христу, који је из Тебе засијао, са Симеоном Му у сусрет излазимо и примамо Га у наручје своје. Са Аном исповедамо Божанство Његово, са Јосифом Му, као два голубића, душу и тело на дар приносимо. Украсимо светло свећњаке душа својих као мудре дјеве и принесимо упаљене свеће Истинитој Светлости, Христу, који се јави да свет просвети. Плетући данас песме као цветове, приносимо Ти као венац благодарења ове похвале:

Дођи, Благодатна Богородице Дјево, да под кровом девства Свога и нас у девствености и чистоти сачуваш!

Дођи, Светлоносна Палато Владике, да благодаћу Својом и нас домом Духа Светог учиниш!

Дођи, Дјево, светлија од јутра, да и нас као синове дана до краја живота сачуваш!

Дођи, Мати Светлости, која Сунце носиш, да и нас светлошћу благодати Своје просветлиш!

Дођи, Света Служитељко велике тајне, да и нас научиш да Твоме Сину и Богу свето служимо!

Дођи, Блага Помоћнице целоме свету, да и нас неповређене од света, тела и ђавола сачуваш!

Дођи, о, Дјевице Марија, да просветиш наше душе помрачене страстима!

Дођи, о, Дивна Девојко, да сачуваш људе Своје ослепљене грехом!

Дођи, Пречиста, Господ је с Тобом и прекоТебе са нама!

Кондак 13.

О, Свехвална Мати и Дјево, која си у Светилиште свих светих донела Најсветију Реч на сретење са нама и спасење свету! Примивши овај празнични принос, заштити нас и сачувај од сваке невоље и жалости и избави од сваке греховне и вражије замке. Ти, која си Чиста Врата Божанства, отвори свима нама који желимо да се спасемо небеска врата да, избавивши се Тобом од вечне муке, у Сретењу са Господом у ваздуху кличемо: Алилуја!


Молитва Господу Исусу Христу
 

Господе Исусе Христе, Јединородни Сине и Слове Божији, некада од пророка виђени, као у огледалу у загонетки, а у последње дане ове у телу од Пресвете Дјеве Марије чисто рођени, у четрдесети дан у Светилиште на Сретење са целим светом као Младенац на рукама Њеним донесени, објављени и у наручју праведног Симеона на спасење свим потомцима Адамовим ношени! Како Те преславно и пресветло Богомајка на рукама у храм Господњи принесе и свети старац божанствено срете! Данас се небо весели и радује се земља, јер виђени бише путеви Твоји, Боже, путеви нашег Бога и Цара, који је у светима. Некада се Мојсеј попео да види славу Твоју, али не могаше видети Лице Твоје. А у овај пресветли дан показао си се људима у храму, сијајући неисказивом светлошћу божанства да Те заједно са Симеоном виде лицем у лице и да Те рукама додирну и, примивши Те у наручје своје, да познају да си Ти Бог који је у телу дошао. Тога ради, прослављамо неизрециво снисхођење Твоје и велико човекољубље, зато што Својим доласком сада дарујеш небеску радост некада паломе роду људском: јер, Ти си Својим праведним судом изагнао наше прародитеље из раја сладости у овај свет, а сада си нас помиловао и опет нам отворио рајске обитељи. обративши наш плач у радост, да се пали Адам не стиди више од Тебе због непослушности и да се не крије више од Лица Твога када га зовеш. Ти сада дође да на Себе грех његов узмеш, да га Својом Крвљу опереш и да га нагог обучеш у ризу спасења и одећу весеља и украсиш лепотом као невесту. Све нас који се Твог божанственог Сретења сећамо, удостој да са мудрим девојкама изађемо у сретење Теби, Небеском Женику нашем, са упаљеном свећама вере, љубави и чистоте, да очима вере угледамо Божанствено Лице Твоје, да Те примимо у наручје душе наше и да Те носимо у срцу своме у све дане живота свога, да нам будеш Бог и ми људи Твоји. У последњи и страшни дан доласка Твога, када сви свети буду изашли у последње и велико сретење са Тобом у ваздуху, удостој и нас да Те сретнемо и да увек са Тобом будемо. Слава милосрђу Твоме, слава Царству Твоме, слава домостроју Твоме, Једини Човекољупче, јер је Твоје царство и сила и слава са Беспочетним Твојим Оцем и Пресветим и Благим и Животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.

 
 
Молитва Пресветој Богородици
 
О, Пресвета Дјево, Ти, која небеском чистотом сијаш, кротка голубице, Нескверна Овчице, Блага Помоћнице целоме свету, Мати Христа Бога нашега! Ти си почетак, средина и крај садашње радости наше, јер из Тебе засија Сунце Правде, Христос Бог наш којег си у овај четрдесети дан донела у светом наручју Своме у светилиште на сретење са нама и на радост и спасење целом свету. Зато Те величамо и прослављамо, јер Ти си шатор Бога и људи, који Богослов предвиде, у коме се Бог са нама настани да ми људи Његови будемо. Ти си Врата Небеска од Језекиља предсказана, кроз која нам се опет отвори пут у небеске обитељи. Ти си висока лествица, од Јакова виђена, којом Бог на земљу сиђе и Мост који житеље земље преводи на небо. Стога, гледајући како си у Светилиште пошла, носећи на рукама Својим Небески Огањ, Бога, молимо Те, Благодатна, да огњем молитве Своје спржиш огањ страсти наших, да се избавимо вечног огња пакленог. Дошла си у Светилиште ради очишћења по закону, Ти, којој као Чистој Дјеви очишћење није потребно и тако нас научила како треба да се чувамо у целомудрености и чистоти и са каквим смирењем треба да носимо подвиг девствености сећајући се како си Ти, Узвишенија од Херувима, стала на место нечистих жена. Ти, о, Мати Пресвета, будући и сама храм Божији у који се Бог сместио, донела си по закону у цркву многожељеног Сина Свога, Христа Бога нашег, удостој и нас да више од свега на земљи Цркву Сина Твога заволимо, да је у све дане живота свога посећујемо, гледајући тамо лепоту Господњу, јер је боље да се један дан премећемо у дворима Господњима, него да живимо у насељима грешничким. Највише нам даруј, Пречиста, да као Симеон неосуђено носимо Сина Твога и Бога нашег у наручју срца свога, када се причестимо Пречистим Телом и Крвљу Његовом и помози нам да тада још више чувамо себе у светости и страху Божијем, да не разарамо храм тела свога. И тако излазећи увек душом и срцем у сретење Сину Твоме, удостој нас о, Богомати, да Твојим молитвама достигнемо и блажено сретење са Господом у ваздуху, када ћемо са свима светима вечно славити и певати Пресвето Име Његово са Оцем и Светим Духом и Твоје милостиво заступништво, сада и увек и у векове векова. Амин.