Сада Света Црква слави свјетлост и радост тајанственог рођења од Пресвете Богородице Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа.
Творац, воли Своју творевину, јави се у тијелу, постаде човјек као и ми у свему осим гријеха (1. Тим 3:16, Јев.. 4:15). Богомладенац је легао у Витлејемске јаслe. Он је то урадио да спасе свијет од духовног и моралног пада, да ослободи људе од страха и смрти. Творац нам нуди највећи од свих поклона: Његову божанску љубав, пуноћу живота. У Христу, ми постајемо способни да пронађемо наду, да побједимо страх, да се достигне светост и бесмртност.
Он долази у наш напаћен од греха свијет, да би Својим рођењем, животом, страдањем на крсту, и славним васкрсењем да би утврдио нови закон, нову заповест - заповест о љубави. "Заповјест нову дајем вам: да љубите једни друге,као што Ја вас љубих,да и ви љубите једни друге." (Јован 13:34) – овим ријечима Господ се обратио својим ученицима, а преко њих и свом свијету: онима који су живјели у то вријеме, који сада живи и онима који ће живети после нас, до краја времена.
Сваки човјек је позван да одговори на ову заповијест својим дјелима. Баш као што је Христос нама показао праву безграничну милост, снисхођење за наше недостатке, тако и ми треба да будемо милостиви и снисходљиви људима. „ Ако ли ко о својима а особито о домаћима не промишља, одркао се вјере и гори је од невјерника „(1.Тим 5:8.), Не само о нашим пријатељима и сарадницима,него о онима који још нису достигли јединство са Богом . Ми смо позвани да:“Љубимо непријатеље своје,благосиљамо оне који нас куну,чинимо добро онима који нас мрзе и молимо се за оне који нас вријеђају и гоне“ (Мета 5:44.), Увијек треба имати у својим мислима добробит свих људи, Отаџбине и Цркве. Свако од нас који чини добра дјела, може да промијени макар у малој мјери околност које нас окружују на боље. И само тако ћемо ми бити јачи и силнији. „И свјетлост свијетли у тами,и тама је не обузе“ (. Јн. 1:5).
У историји наше отаџбине имамо безброј примјера како је наш народ, полажући своју наду на Бога, превазишао тешкоће, и достојно излазио и из најтежих искушења.
Многе од ових догађаја ми смо спомињали у прошлој години. Прославили смо 400. годишњицу превазилажења тзв. Смутног времена, које је завршено протјеривањем окупатора и обнављањем националног јединства. Ту је 200. годишњица Отаџбинског рата 1812, у којем су наши преци стали у одбрану пред најездом огромне Наполеонове армије, скупљене из свих крајева покорене Европе.
2013. година биће обиљежена прославом 1025. година Крштења Русије светим равноапостолним великим кнезом Владимиром. Примање православне вјере је био почетак нове ере у животу нашег народа. Свјетлост истине Христове,обасјавајући некад Кијевска брда, а сада посвећује срца становника историјске Русије, водећи нас на путу добрих дјела.
Сумирајући прошлогодишње резултате захваљујемо се Богу и Његовом великом милосрђу и сва добра која нам је дао, али и за тешкоће које је Он попустио на нас. Током своје историје Црква није знала за дуге периоде благостања: тако да послије периода мира и тишине ће засигурно доћи време невоља и искушења. Али, у свим историјским околностима црква је ријечју и дјелом објављивала Божију истину, она ту истину објављује и данас, сугеришући да друштво засновано на принципима профита, сведозвољености, неограничених слобода, занемаривања вјечних истина, порицање ауторитета, моралним болестима је угрожено многим опасностима.
Позивам све на од Бога заповјеђено трпљење и на молитву за Мајке - Цркве, за народ Божији и нашу земљу. Свагда помињући ријечи Апостола многобожаца: " Бдите,стојте у вјери, мушки се држите,снажите се.Све да вам буде у љубави "(1 Кор 16:13-14).
Срдачно вас поздрављам честитајући данашњи празник и молим се Богомладенцу да свима нама да духовне и тјелесне снаге, да би сваки од нас могао личним примјером свједочити свијету, да се данас родио сад Господ наш; јер Бог је љубав (1 Јован 4:8). Амин.
Превео са руског: архимандрит Серафим,рмањски
Извор: http://mospat.ru
Преузето са: Епархија бихаћко-петровачка
Нема коментара:
Постави коментар