..."Часни Крст није како то говоре католици нека плата за гријех, потпуно
једно поимање Часнога Крста и распећа које нема никакве везе са суштином
распећа. Часни Крст и рапеће Христово је откивење Бога као љубави. Јер се ту
провјерава истинска и права љубав. Тако је и људском животу , тако је ето и у
Божанском животу. Кад се човјек открива као биће које истинско биће љубави?
Разним пројавама свога живота то човјек показује, али најдубља љубав човјекова
се показује у страдању, у жртвовању. Зато зашто увијек се дивимо материнској
љубави или очинској љубави, или се дивимо љубави некога који је жртвовао себе
за ближње своје. И зашто и у самом Јеванђељу Господ каже: „да нема веће љубави од оне да неко живот свој жртвује за ближње своје“. Управо зато што ту се провјерава истинска и права љубав, истинска и права човјечност, истинско и право Божанство. Наш отац Јустин свети Ћелијски је говорио да није Христос примио распеће ради нас и нашега спасења, да нам се преко распећа Бог није јавио, таквог Бога ми људи не би признали. То није Бог за нас, то није Бог за људе који страдају на земљи, за људе који су подложни страдању, који су подложни најстрашнијем страдању а то је смрт. Бог који није спреман да доживи тако да кажемо по народски оно што доживљава човјек у својој судбини људској тај Бог није за човјека. Тек је онда Бог постао наш Бог како кажу и пророци Еменуил – Онај који је са нама када је понио на својим плећима наше страдање, нашу патњу, наше гријехе, понио на себе. Када је самога себе принио за живот свијета".
Митрополит Амфилохије - дио предавања "Тајна Крста Христовог"
Нема коментара:
Постави коментар