Митрополит црногорско-приморски
Амфилохије
Коло смрти на улицама Београда
Аутор: http://www.pecat.co.rs,
а)скрнављење и злоупотребу саме људске природе и њених богоданих сила,
б)насиље над моралним поретком ствари,
в)дубље гледано, оно је свјесни или несвјесни порив човјеков за самоуништењем.
(А)Човјек је биће природно обдарено тјелесним и душевним силама. У његовој природи је и двиг за заједницом, општењем са другима без кога он не може постићи пуноћу свог постојања. Све што човјек јесте и има, начин на који успоставља заједницу са другим људима, са природом у којој се рађа и живи, остварује своју сврху и смисао само онда кад се употребљава на прави и здрави начин и кад постиже заједништво сагласно богоданом и богозаданом поретку ствари.
Коло смрти на улицама Београда
Аутор: http://www.pecat.co.rs,
25. новембар 2010
Не
скрива ли се иза вербалног тријумфализма и разметљивости јавног наступа „геј
парадера“ унутарња мука, очај и јад, кловновски крик због изгубљене моралне и
духовне равнотеже, и егзистенцијална несигурност?
Поводом најаве одржавања Поворке поноса, односно геј параде, која је конфронтирала стручну и лаичку јавност, Митрополит црногорско-приморски Амфилохије изашао је први у јавност и новинарима Печата дао своје виђење ове појаве, као и разлоге због којих би најављена манифестација требало да се откаже.
Какав је став Православне цркве по питању хомосексуализма?
Хомосексуализам или „мужелоштво“ (старословенска ријеч), библијски назван
„содомија“, „содомијски гријех“, за Цркву представља одвајкада, па и данас,
један од смртних и смртоносних човјекових грјехова. По Мојсијевој књизи Постања
(Пост. 19, 1–29), тај гријех је био повод да Бог затре сумпором и огњем градове
Содом и Гомору, који су постојали на мјесту гдје се данас налази Мртво море,
море у коме не могу опстати жива бића (археолози тврде да се у њему заиста
налазе остаци неких древних градова). За библијско и црквено самосазнање, и
уопште сверелигијско сазнање (поред Хришћанства то нарочито важи за Јудејство и
Ислам), мужелоштво представља:Поводом најаве одржавања Поворке поноса, односно геј параде, која је конфронтирала стручну и лаичку јавност, Митрополит црногорско-приморски Амфилохије изашао је први у јавност и новинарима Печата дао своје виђење ове појаве, као и разлоге због којих би најављена манифестација требало да се откаже.
Какав је став Православне цркве по питању хомосексуализма?
а)скрнављење и злоупотребу саме људске природе и њених богоданих сила,
б)насиље над моралним поретком ствари,
в)дубље гледано, оно је свјесни или несвјесни порив човјеков за самоуништењем.
(А)Човјек је биће природно обдарено тјелесним и душевним силама. У његовој природи је и двиг за заједницом, општењем са другима без кога он не може постићи пуноћу свог постојања. Све што човјек јесте и има, начин на који успоставља заједницу са другим људима, са природом у којој се рађа и живи, остварује своју сврху и смисао само онда кад се употребљава на прави и здрави начин и кад постиже заједништво сагласно богоданом и богозаданом поретку ствари.
То што
важи за сва психофизичке силе и дарове човјекове, важи и за заједницу полова,
мушког и женског. Тајном љубави двоје постају једно биће. Својство истинске
љубави је да рађа и да дарује нови квалитет живота. Благослов уграђен у мушку и
женску природу је стварање новог живота, рађањем и множењем и испуњавањем земље
и владање њоме (ср. Пост. 1, 28). Гажење тог и таквог устројства људске
природе, поништава сам смисао човековог постојања и његовог вечног призвања.
Љубав је дата човјеку да рађа, да препорађа. При том, свако рађање је рађање за
Вјечност, а не за смрт и ништавило. Свођење љубави на бесловесну похоту:
„похоту плоти“ и „похоту очију“, а такво је распаљивање похоте мушког на мушко,
и женско на женско, представља обесмишљење велике и сверодне тајне љубави мужа
према жени и жене према мужу. „Дрво које плода не рађа, сијече се и у огањ
баца“. Да ли може бити јалова љубав – истинска љубав? А таква је управо
мужеложничка, геј-лезбијска, која неће и не може наслиједити Царства Божијег,
управо зато што је бесплодна и јалова (ср. 1 Кор. 6, 9).
(Б)Љубав која јесте сам Бог, и која је дата човјеку да њоме познаје Бога и остварује пуноћу свога небоземног постојања, постаје злоупотребом, и због егзистенцијалног помрачења ума и срца, извор содомског мрака и сљепила. Хомосексуализам на тај начин, у схватању и искуству Цркве постаје извор насиља над здравим и моралним поретком ствари. Мали је број оних који су рођени са хормоналним поремећајем (хермафродити и сл.). То што се, међутим, у наше вријеме број људи са полним девијацијама (мужеложника и лезбијки) свакодневно увећава, показатељ је да су у питању други фактори који доприносе настраности и полној девијантности. Иза тога се увијек скривала и скрива криза морала и криза дубљег смисла живота. То показују све прошле цивилизације, па и ова наша савремена. Увијек је појава таквих феномена била знак најаве пропасти једне цивилизације. Таква мрачна и ослијепела људска поколења, Бог је сагласно видовитом Апостолу народа Павлу „предавао у срамне страсти“ (упореди Рим. 1, 26).
(В)Уосталом, организовање тзв. „парада поноса“, и то први пут у историји искључиво на просторима на врхунцу наилазеће евро-америчке цивилизације, не представља ли предзнак њене пропасти? Занимљиво би било открити психолошки и антрополошки шта се скрива иза самог назива „Парада поноса“. Не скрива ли се, у ствари, иза тог вербалног тријумфализма и разметљивости јавног наступа, „геј парадера“ унутарња мука, очај и јад парадера, кловновски крик због изгубљене моралне и духовне равнотеже, и егзистенцијална несигурност? Здрава и истинска љубав никада није имала нити има потребу за таквом спољашњом разметљивошћу, наметљивошћу и ефектима. Потсвесно осјећање да овакав јалови ерос води у смрт и ништавило, да му је природа самоубилачка и ишчашена, не нагони ли геј парадере у бекство од себе, са руба провалије над којом играју танац смрти? Овђе љубав представља наркозу, најопаснију врсту дроге. Не треба никад изгубити из вида вјечну симболику Содоме и Гоморе: ови градови и људи у њима су уништени, сагоријевши у сумпору и огњу, управо зато што су претворили природно употребљавање мушког и женског у настрано и неприродно (ср. Рим. 1, 26). Њихов свршетак је – Мртво море.
Имају ли људи и жене оваквог оприједељења право на то? Несумљиво да имају. Но, давно је речено: „све ми је дозвољено, али није све на корист“. Слобода је неотуђиво право човјеково. Али исто тако је неотуђиво право Цркве Божије да опомене и потсјети оне које види да су на рубу провалије: да лажни, нездрави начин човјековог живљења, постојања и понашања, јесте слободан али да он не гради него разграђује и коначно уништава човјека и људско достојанство, као и да подсјети на следеће: геј параде како се изводе у Европи и свијету, представљају насиље над огромном већином људи и жена другачијег опредељења, пропагирање своје идеологије и начина живљења на недопустив начин. Оне одишу духом заводљивог тоталитаризма, манипулисања нарочито са ђецом и младима.
Сматрате ли да би најављена геј парада требало да се одржи на улицама Београда и ако не, да ли то значи да ћете упутити јавни апел државним институцијама да спрече одржавање поменуте манифестације?
- Из горе наведених разлога сматрамо да геј парадирање улицама Београда и било којим другим улицама, представља насиље и као такво је недопустиво. Отуда, ово нека буде схваћено као апел на првом мјесту самим гејпарадистима да престану већ једном са својом насилном пропагандом, доводећи себе у опасност и изазивајући друге на слично насиље. Ово је истовремено апел и државним органима да упуте ове групације на изналажење неких другачијих путева, за остваривање својих, како осјећају, угрожених права.
Како бисте посаветовали младе људе који су огорчено против одржавања ове манифестације?
- Шта посавјетовати младим људима који се осјећају повријеђеним оваквим насиљем и морално угроженим? У сваком случају Црква нити је икад позивала нити данас позива на насиље против било кога, па ни против оваквих групација, које свјесно бирају намјесто пута живота, пут моралне и духовне смрти. Међутим, младе људе нико не може да лиши права да на ненасилан и миран начин изразе протест у заштиту своје сопствене слободе и моралног интегритета, као и у име непролазних човјекових вриједности.
Да ли информације да је бугарски Митрополит недавно одликовао највишим црквеним признањем представника државне власти који се успротивио организацији геј параде, док је у Москви геј парада годинама забрањена од стране градоначелника показује да се према овој теми може односити и другачије?
- Несумљиво, поступак бугарског митрополита и дугогодишње спречавање геј параде у Москви, показују могућности другачијег приступа овом, из западних центара идеолошке моћи, вјештачки и срачунато наметнутом индукованом питању. Занимљиво би било знати: зашто организатори и финансијери ових геј-глумачких представа и позоришних водвиља, то не покушају да ураде и организују у исламским земљама Истока?
Какав је став Цркве према бројним злоупотребама хришћанских симбола, у најави геј параде, који вређају верска осећања?
- Злоупотреба хришћанских симбола у геј парадама је евидентна (употреба крстова и друго). И то је један од знакова да се под видом борбе за своја, „мањинска права“, врши перманентно насиље над већином људи и над свељудским моралним и духовним вриједностима. Обесвећење и скрнављење онога што је за хришћане најсветије, представља мање или више прикривену борбу против хришћанства и хришћанске вјере, као и против сверелигијских вриједности на којима је човјечанство и човјек градио своје колективно историјско памћење и постојање кроз вијекове.
Православље - Број 1046
(Б)Љубав која јесте сам Бог, и која је дата човјеку да њоме познаје Бога и остварује пуноћу свога небоземног постојања, постаје злоупотребом, и због егзистенцијалног помрачења ума и срца, извор содомског мрака и сљепила. Хомосексуализам на тај начин, у схватању и искуству Цркве постаје извор насиља над здравим и моралним поретком ствари. Мали је број оних који су рођени са хормоналним поремећајем (хермафродити и сл.). То што се, међутим, у наше вријеме број људи са полним девијацијама (мужеложника и лезбијки) свакодневно увећава, показатељ је да су у питању други фактори који доприносе настраности и полној девијантности. Иза тога се увијек скривала и скрива криза морала и криза дубљег смисла живота. То показују све прошле цивилизације, па и ова наша савремена. Увијек је појава таквих феномена била знак најаве пропасти једне цивилизације. Таква мрачна и ослијепела људска поколења, Бог је сагласно видовитом Апостолу народа Павлу „предавао у срамне страсти“ (упореди Рим. 1, 26).
(В)Уосталом, организовање тзв. „парада поноса“, и то први пут у историји искључиво на просторима на врхунцу наилазеће евро-америчке цивилизације, не представља ли предзнак њене пропасти? Занимљиво би било открити психолошки и антрополошки шта се скрива иза самог назива „Парада поноса“. Не скрива ли се, у ствари, иза тог вербалног тријумфализма и разметљивости јавног наступа, „геј парадера“ унутарња мука, очај и јад парадера, кловновски крик због изгубљене моралне и духовне равнотеже, и егзистенцијална несигурност? Здрава и истинска љубав никада није имала нити има потребу за таквом спољашњом разметљивошћу, наметљивошћу и ефектима. Потсвесно осјећање да овакав јалови ерос води у смрт и ништавило, да му је природа самоубилачка и ишчашена, не нагони ли геј парадере у бекство од себе, са руба провалије над којом играју танац смрти? Овђе љубав представља наркозу, најопаснију врсту дроге. Не треба никад изгубити из вида вјечну симболику Содоме и Гоморе: ови градови и људи у њима су уништени, сагоријевши у сумпору и огњу, управо зато што су претворили природно употребљавање мушког и женског у настрано и неприродно (ср. Рим. 1, 26). Њихов свршетак је – Мртво море.
Имају ли људи и жене оваквог оприједељења право на то? Несумљиво да имају. Но, давно је речено: „све ми је дозвољено, али није све на корист“. Слобода је неотуђиво право човјеково. Али исто тако је неотуђиво право Цркве Божије да опомене и потсјети оне које види да су на рубу провалије: да лажни, нездрави начин човјековог живљења, постојања и понашања, јесте слободан али да он не гради него разграђује и коначно уништава човјека и људско достојанство, као и да подсјети на следеће: геј параде како се изводе у Европи и свијету, представљају насиље над огромном већином људи и жена другачијег опредељења, пропагирање своје идеологије и начина живљења на недопустив начин. Оне одишу духом заводљивог тоталитаризма, манипулисања нарочито са ђецом и младима.
Сматрате ли да би најављена геј парада требало да се одржи на улицама Београда и ако не, да ли то значи да ћете упутити јавни апел државним институцијама да спрече одржавање поменуте манифестације?
- Из горе наведених разлога сматрамо да геј парадирање улицама Београда и било којим другим улицама, представља насиље и као такво је недопустиво. Отуда, ово нека буде схваћено као апел на првом мјесту самим гејпарадистима да престану већ једном са својом насилном пропагандом, доводећи себе у опасност и изазивајући друге на слично насиље. Ово је истовремено апел и државним органима да упуте ове групације на изналажење неких другачијих путева, за остваривање својих, како осјећају, угрожених права.
Како бисте посаветовали младе људе који су огорчено против одржавања ове манифестације?
- Шта посавјетовати младим људима који се осјећају повријеђеним оваквим насиљем и морално угроженим? У сваком случају Црква нити је икад позивала нити данас позива на насиље против било кога, па ни против оваквих групација, које свјесно бирају намјесто пута живота, пут моралне и духовне смрти. Међутим, младе људе нико не може да лиши права да на ненасилан и миран начин изразе протест у заштиту своје сопствене слободе и моралног интегритета, као и у име непролазних човјекових вриједности.
Да ли информације да је бугарски Митрополит недавно одликовао највишим црквеним признањем представника државне власти који се успротивио организацији геј параде, док је у Москви геј парада годинама забрањена од стране градоначелника показује да се према овој теми може односити и другачије?
- Несумљиво, поступак бугарског митрополита и дугогодишње спречавање геј параде у Москви, показују могућности другачијег приступа овом, из западних центара идеолошке моћи, вјештачки и срачунато наметнутом индукованом питању. Занимљиво би било знати: зашто организатори и финансијери ових геј-глумачких представа и позоришних водвиља, то не покушају да ураде и организују у исламским земљама Истока?
Какав је став Цркве према бројним злоупотребама хришћанских симбола, у најави геј параде, који вређају верска осећања?
- Злоупотреба хришћанских симбола у геј парадама је евидентна (употреба крстова и друго). И то је један од знакова да се под видом борбе за своја, „мањинска права“, врши перманентно насиље над већином људи и над свељудским моралним и духовним вриједностима. Обесвећење и скрнављење онога што је за хришћане најсветије, представља мање или више прикривену борбу против хришћанства и хришћанске вјере, као и против сверелигијских вриједности на којима је човјечанство и човјек градио своје колективно историјско памћење и постојање кроз вијекове.
Православље - Број 1046
-----------------------------------------------------------------------------------------
Саопштење
Светог Архијерејског Синода поводом најавâ геј-параде у Београду
8. октобар 2010 - 7:45
Званичан став Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, као и истоветан став свих традиционалних Цркава и верских заједница у Србији, а у вези са правима такозваних сексуалних мањина, објављен је још током јавне расправе о предлогу Закона о забрани дискриминације.
Српска Православна Црква је против јавног изражавања и рекламирања сексуалне оријентације или било које друге личне склоности, поготову уколико она вређа право грађана на приватност и породични живот, њихова верска уверења и неприкосновеност достојанства личности. У том контексту, она се одлучно противи и организовању такозване параде поноса (поноса чиме? - питамо се).
Подсећамо, с тим у вези, најпре на речи Светога Писма Новог Завета, речи које за хришћане јесу дух и живот и које никада неће бити застареле: „Ни блудници..., ни прељубници..., ни мужеложници... неће наследити Царство Божје" (Ι Кор. 6, 9 -10). На другим местима се, такође директно, говори о противприродном сексуалном понашању, чињењу срама, поквареном уму... (Римљ. 1, 24 - 32), о томе да је срамно и говорити о тајним поступцима неких људи и тако даље.
Истовремено, свако насиље је за Цркву увек недопустиво. То важи и за насиље према лицима или групама које, по схватању Цркве, греше против моралних норми или, штавише, угрожавају јавни морал. О томе речито говори свети ава Јустин Поповић: „Основна еванђелска благовест и јединствена у земаљском свету новина, којом је Нови Завет и на земљи и на небу бесмртно нов, јесте: осуђивати грex, a волети грешника, спасавајући га од греха. Као боголико биће човек је увек несравњено већи од сваког свог греха, па и оног највећег... Хришћанима није допуштено обарати заблуду приморавањем и насиљем, него убеђивањем, речју и кротошћу обављати спасење људи."
Свети Јован Златоуст говори слично: „Ја сам научен да трпим гоњење, а не да гоним; да будем прогањан, а не да прогањам. Тако је и Господ Христос побеђивао, не распињући него распет, не задајући ударце него примајући ударце."
Уверени да ове речи светог Јована Златоуста, великог учитеља Цркве, и нашег српског Златоуста, светог аве Јустина, недвосмислено изражавају учење Православне Цркве, сматрамо да је снисходљивост према насиљу или, још горе, отворено или прикривено позивање на насиље, а поготову вршење насиља, тобоже у име Цркве Божје и хришћанске вере, или у име било које вере, према било коме, па и према несрећним, управо трагичним учесницима бучно, неукусно и крајње провокативно најављиване светогрдне параде, апсолутно недопустиво и супротно свему хришћанском. Насиљем се зло не лечи и не побеђује него умножава.
У данашњем духовном, социјалном и политичком стању народа и државе, сматрамо да су поједини медији и поједине невладине организације ради својих приземних, ако не и подземних интереса, наметнули ову отужну тему читавом нашем друштву, мада је она за нас суштински ирелевантна.
За Свети Архијерејски Синод,
Епископ бачки
Иринеј,
портпарол Светог Архијерејског Синода
http://www.spc.rs/sr/saopstenje_svetog_arhijerejskog_sinoda_povodom_najava_gejparade_u_beogradu
8. октобар 2010 - 7:45
Званичан став Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, као и истоветан став свих традиционалних Цркава и верских заједница у Србији, а у вези са правима такозваних сексуалних мањина, објављен је још током јавне расправе о предлогу Закона о забрани дискриминације.
Српска Православна Црква је против јавног изражавања и рекламирања сексуалне оријентације или било које друге личне склоности, поготову уколико она вређа право грађана на приватност и породични живот, њихова верска уверења и неприкосновеност достојанства личности. У том контексту, она се одлучно противи и организовању такозване параде поноса (поноса чиме? - питамо се).
Подсећамо, с тим у вези, најпре на речи Светога Писма Новог Завета, речи које за хришћане јесу дух и живот и које никада неће бити застареле: „Ни блудници..., ни прељубници..., ни мужеложници... неће наследити Царство Божје" (Ι Кор. 6, 9 -10). На другим местима се, такође директно, говори о противприродном сексуалном понашању, чињењу срама, поквареном уму... (Римљ. 1, 24 - 32), о томе да је срамно и говорити о тајним поступцима неких људи и тако даље.
Истовремено, свако насиље је за Цркву увек недопустиво. То важи и за насиље према лицима или групама које, по схватању Цркве, греше против моралних норми или, штавише, угрожавају јавни морал. О томе речито говори свети ава Јустин Поповић: „Основна еванђелска благовест и јединствена у земаљском свету новина, којом је Нови Завет и на земљи и на небу бесмртно нов, јесте: осуђивати грex, a волети грешника, спасавајући га од греха. Као боголико биће човек је увек несравњено већи од сваког свог греха, па и оног највећег... Хришћанима није допуштено обарати заблуду приморавањем и насиљем, него убеђивањем, речју и кротошћу обављати спасење људи."
Свети Јован Златоуст говори слично: „Ја сам научен да трпим гоњење, а не да гоним; да будем прогањан, а не да прогањам. Тако је и Господ Христос побеђивао, не распињући него распет, не задајући ударце него примајући ударце."
Уверени да ове речи светог Јована Златоуста, великог учитеља Цркве, и нашег српског Златоуста, светог аве Јустина, недвосмислено изражавају учење Православне Цркве, сматрамо да је снисходљивост према насиљу или, још горе, отворено или прикривено позивање на насиље, а поготову вршење насиља, тобоже у име Цркве Божје и хришћанске вере, или у име било које вере, према било коме, па и према несрећним, управо трагичним учесницима бучно, неукусно и крајње провокативно најављиване светогрдне параде, апсолутно недопустиво и супротно свему хришћанском. Насиљем се зло не лечи и не побеђује него умножава.
У данашњем духовном, социјалном и политичком стању народа и државе, сматрамо да су поједини медији и поједине невладине организације ради својих приземних, ако не и подземних интереса, наметнули ову отужну тему читавом нашем друштву, мада је она за нас суштински ирелевантна.
За Свети Архијерејски Синод,
Епископ бачки
Иринеј,
портпарол Светог Архијерејског Синода
http://www.spc.rs/sr/saopstenje_svetog_arhijerejskog_sinoda_povodom_najava_gejparade_u_beogradu
------------------------------------------------------------------------------
Порука Његове Светости Патријарха
српског Г. Иринеја
30. Септембар 2011 - 11:53
30. Септембар 2011 - 11:53
Наш
град и нашу јавност и ове године потреса питање одржавања такозване „параде
поноса“, наговештене за недељу, 2. октобра у Београду. Са пуно оправдања ову
пошаст назвао бих не парадом поноса, већ „парадом срама“ којом се блати људско
достојанство и гази светиња живота и породице.
Имамо пуно разумевање и пастирску забринутост за лица са којима се поиграла пала адамовска природа, која је оно што је Створитељем створено као природно и нормално, неком чудном девијацијом претворено у неприродно и неморално, о чему тако јасно говори Апостол Павле у својој посланици Римљанима (Римљ. 1,26-27).
У овом тешком и обремењеном времену, са којим је суочен наш народ, да укажемо само на Косово и Метохију и на горуће стање у области Косовске Митровице, где народ голим животима брани своје просторе и где се ових дана пролива невина крв. Наговештеном парадом у Београду, стичемо уверење, да се жели покрити и засенити трагично стање српског народна на тужном Косову и Метохији.
Питамо се коме требају нереди, обрачуни, са свим могућим последицама острашћених страна у главном граду Србије.
Такође, питамо се, кога ће српска полиција штитити и бранити? Једну групу настраних, који своје мањинске погледе у основи неприродне, желе да наметну другој, огромној већини, која не дели и не прихвата њихово схватање смисла живота и људске слободе.
Отуда, апелујемо на све факторе од којих зависи одобрење за одржавање ове нечасне параде, да се она не одржи.
Доста нам је понижавања и испуњавања страних жеља. Ова накарадна слобода коју нам нуди „парада поноса“, страна је нашој историји, традицији и култури.
Апелујемо и на све оне, који намеравају да се супротставе овој паради, ако се она одржи, да то не чине применом силе.
Употреба силе за овакве и сличне случајеве није хришћански начин борбе. Не може се зло злом победити, већ добрим. У конкретном случају сматрамо да је најцелисходније да учесници параде буду почашћени тоталним игнорисањем. То их може отрезнити.
Молимо се Господу да на обе стране победи здрав разум.
Патријарх српски
Иринеј
http://www.spc.rs/sr/poruka_njegove_svetosti_patrijarha_srpskog_g_irineja
Имамо пуно разумевање и пастирску забринутост за лица са којима се поиграла пала адамовска природа, која је оно што је Створитељем створено као природно и нормално, неком чудном девијацијом претворено у неприродно и неморално, о чему тако јасно говори Апостол Павле у својој посланици Римљанима (Римљ. 1,26-27).
У овом тешком и обремењеном времену, са којим је суочен наш народ, да укажемо само на Косово и Метохију и на горуће стање у области Косовске Митровице, где народ голим животима брани своје просторе и где се ових дана пролива невина крв. Наговештеном парадом у Београду, стичемо уверење, да се жели покрити и засенити трагично стање српског народна на тужном Косову и Метохији.
Питамо се коме требају нереди, обрачуни, са свим могућим последицама острашћених страна у главном граду Србије.
Такође, питамо се, кога ће српска полиција штитити и бранити? Једну групу настраних, који своје мањинске погледе у основи неприродне, желе да наметну другој, огромној већини, која не дели и не прихвата њихово схватање смисла живота и људске слободе.
Отуда, апелујемо на све факторе од којих зависи одобрење за одржавање ове нечасне параде, да се она не одржи.
Доста нам је понижавања и испуњавања страних жеља. Ова накарадна слобода коју нам нуди „парада поноса“, страна је нашој историји, традицији и култури.
Апелујемо и на све оне, који намеравају да се супротставе овој паради, ако се она одржи, да то не чине применом силе.
Употреба силе за овакве и сличне случајеве није хришћански начин борбе. Не може се зло злом победити, већ добрим. У конкретном случају сматрамо да је најцелисходније да учесници параде буду почашћени тоталним игнорисањем. То их може отрезнити.
Молимо се Господу да на обе стране победи здрав разум.
Патријарх српски
Иринеј
http://www.spc.rs/sr/poruka_njegove_svetosti_patrijarha_srpskog_g_irineja
Нема коментара:
Постави коментар