| 1. Св. муч. Никита.
Родом од Гота; ученик епископа Теофила Готског, који је учествовао на
Првом Васељ. Сабору. Када кнез Готски Атанарик поче мучити хришћане,
тада св. Никита стаде пред кнеза и изобличи га због безбоштва и
нечовечности. Мучен страшним мукама Никита све јаче исповедаше веру
Христову и мољаше се Богу с благодарношћу. И имаше ум непрестано
уздигнут и удубљен у Бога, а на прсима под оделом држаше икону Св.
Богородице са превечним Младенцем Христом, стојећег и држећег крста у
рукама Својим. Ову икону носио је св. Никита зато што му се св.
Богородица јавила и утешила га. Најзад мучитељ баци Христовог војника у
огањ, у коме св. мученик издахну, али тело његово оста неповређено од
огња. Друг његов Мариан пренесе његово тело из Готске земље (Влашка и
Бесарабија) у Киликију у град Мопсуест, где сагради цркву св. Никите и
положи у њ чудотворне мошти мученикове. Пострадао и прославио се 372.
године. |
|
| 2. Преп. Филотеј.
Из села Мирмикса, или Мравина, у Малој Азији. Мати му се звала истим
именом, само обратно: Теофила. Беше презвитер и још за живота велики
чудотворац. Једном приликом претворио воду у вино, другом приликом
умножио хлеб. Упокојио се у Господу у Х столећу. Мошти му се пројавиле
мироточивим. |
|
| 3. Св. муч. Порфирије.
Родом из Мимоса. Најпре исмевао хришћане пред царем Јулијаном
Одступником. Тако једном изигравајући хришћанску тајну крштења, он се на
бини погрузи у воду изговарајући речи: во имја Оца и Сина и Свјатаго
Духа! Када се дигне из воде он узвикне: сад сам хришћанин! Сви су
мислили, да се он као глумац шали, као и увек, но он је остао при своме,
престао исмевати хришћанство, и најзад пострадао за Христа. Обезглављен
361. год. и преселио се у царство Христово. |
|
| 4. Св. муч. Теодот, Асклиад и Максим.
Знаменити по роду Трачани. Пострадали за Христа близу Филипопоља у селу
Салтису (између 305–311. год.) и преселили се у царство небеско. |
|
| 5. Св. Висарион архиеп. Лариски чудотворац. Основао манастир Спаситеља у Лариској епархији. Прослављен чудесима за живота и после смрти. |
|
| 6. Св. новомуч. Јован Критски. Пострадао за веру Христову од Турака у Ефесу 1811. год. |
|
| 7. Св. Јосиф еп. Алавердски.
Један од оних 12 отаца Сиријских (7. маја) који беху упућени у пределе
Кавкаске да проповедају Јеванђеље. Св. Јосиф мирно се представио Господу
570. год. Чудотворне му мошти почивају у Алавердској саборној цркви. |
|
|
|
Родољуб је прави ко у своме роду
Олтар прави зида живоме Господу.
Атанарик Готски насиљем владаше.
Идолима мртвим жртве приношаше;
А Никита свети, војник Христа Бога,
Проповедник беше спасења вечнога;
Овај светлост вечну у ноћ расипаше,
Онај тмом идолском душе застираше.
Никита се свети кнезу успротиви,
И трпљењем храбрим народ свој задиви,
Силом часног крста силу мрачну збуни,
И страхом од Бога сав народ испуни.
Крв његова беше румен нове зоре,
А дух му се вину у небеске дворе;
У страшном је огњу Никита горео
Али ни до данас није изгорео.
Истином Христовом Готи се крстише.
И Никиту свога дивно прославише.
О Никито свети, гласу Божје трубе,
Мучениче храбри, прави родољубе,
Из шатора земних ти си отишао,
У дворове царске с ангелима стао.
Помоли се за нас, јер Цар тебе слуша,
Да с' и наша Богом помилује душа. |
|
|
| РАСУЂИВАЊЕ |
 |
| Бог се не да поругати. Ругаче Бог или
кажњава, да би их поправио, или их обраћа у онакве каквима се они
ругају. Св. Порфирије најпре се прослави међу незнабошцима као ругач
хришћанства. Једанпут он исмеваше хришћанску тајну крштења пред царем
Јулијаном Одступником и његовом свитом. Но догоди се нешто сасвим
неочекивано. Када се Порфирије погрузи у воду и изрече речи, да се
крштава у име Свете Тројице; наједанпут се у њему промени дух и он у
истини постаде хришћанином. И место подсмевања вери хришћанској он поче
изобличавати цара због његовог нечестија идолопоклоничког. Зато би мучен
и посечен. Сличан случај догодио се са неким комедијантом Генесом,
вероватно у време Диоклецијаново. Овај Генес представљао хришћанско
богослужење пред незнабожачком гомилом народа и увесељавао све својим
подсмевањима и досеткама. Но на једанпут он се промени и викне пред
народом: „ја верујем, и желим да се крстим." Гледаоци помисле најпре, да
и те речи његове спадају у његове лакрдије; али он је почео понављати
своју веру у Христа. Па кад је и пред судом и пред самим царем, упорно
остао при својој вери у Христа, био је мучен и убијен – Тако и ругачи
Христа постају мученици за Христа. |
|
| СОЗЕРЦАЊЕ |
 |
Да созерцавам казну Божју над једним непослушним пророком (I Цар. 13), и то:
1. како пророку том би заповеђено од Бога, да не једе и не пије ништа у идолопоклоничком Ветиљу;
2. како пророк преслуша Бога, те једе и пи;
3. како га на повратку растрже лав. |
|
| БЕСЕДА |
 |
о двојном посведочењу Сина Божјег
Ја сам који свједочим сам за себе, и
свједочи за мене отац који ме посла (Јов. 8, 18).
У закону је писано, да су потребна два сведока, да би се доказало
нешто. Неверним Јеврејима Господ је најпре указао на три велика
сведочанства о Себи: на Оца, на Своја дела и на Св. Писмо (5, 36–39). По
том, после још умножених чудеса Својих и после још опширније исказане
науке Своје, Он им рече, да је само и једино Његово сведочанство о Њему
истинито и довољно (8, 14). Најзад, опет им истиче два сведочанства,
Своје и Очево – сходно законском пропису о потреби два сведока. Тако
Господ заграђује уста неверних свим начинима, и не оставља им никакве
одушке – осим злочина убиства, чему прибегавају сви они који се не дају
никаквим разлозима ни доказима убедити у истину. У последњем случају,
где Господ истиче Своје сведочанство о Себи и сведочанство Оца Свога, Он
хоће да покаже и Своју ипостасну самосталност, и равенство са Оцем у
битности. Он ставља, на име, Своје сопствено сведочанство и засебно, и
Наравно са сведочанством Бога Оца. Да је овакво тумачење тачно,
потврђују и следеће речи: кад бисте знали мене, знали бисте и оца
мојега. Овде је изражено потпуно суштаствено јединство Оца и Сина, и не
преостаје ни најмање сумње, да Господ мисли на битну једнакост Своју са
Оцем Својим. О божанској природи је реч, а не о телесној. Ко год би
замишљао Свету Тројицу као три телесна бића, лудо би се преварио.
Телесно се јавио свету, ради спасења света, само Син Божји, а никако и
Отац и Дух Свети. По божанској природи Својој пак Син је у телу остао
раван Оцу и Духу Светом. Човечју природу пак Он је обукао на се и додао
ју Својој божанској природи из љубави према људима, да би се могао
јавити људима, и да би могао спасти људе.
О Тројице Света, једнобитна и неразделна, која си нас кроз
ваплоћеног Бога Слова просветила и осветила, подржи нас до краја Својом
светошћу, Својом крепошћу и Својом бесмртношћу, и спаси нас. Теби слава и
хвала вавек. Амин. |
Нема коментара:
Постави коментар