ПОСТ ИСТИНИТИ И БОГУ УГОДАН

Пост као уздржавање од греха за извесно време - налази се скоро код свих религија у разним облицима, и то као израз кајања и туге, као средство умилостивљења, чишћења и доласка до вишег духовног сазнања и посматрања, и као припрема за извесне религијске обреде. Пост имамо и у Старом и у Новом завету.

            У хришћанској Цркви постови су у вези са празницима. Постовима учествујемо у страдањима Господа Исуса Христа, постовима се спрамамо за извесне празнике, у посту осећамо у души смиреност и жалост - чиме се ипак долази до духовне радости - а телом се одричемо уживања и у храни.

            Установљење поста Црква сматра врло важним и значајним за духовни и телесни живот и здравља. по речима Симеона Солунског, пост нас приближује анђелима (који не једу нити пију) пост смирује тело да би душа жевела, док угађање телу убија душу. Постом се чистимо од страсти, које се резвијају угађањем телу.

            Међутим, сам телесни пост није потпун и не користи, ако није везан са духовним постом, под којим се разуме уздржавање од греха и чињење добрих дела. Пост спојен са молитвом спомиње се у Еванђељу (видети Мт. 4:2, Лк. 2:37). Није могуће одвојити ова два поста, јер није могуће телом бити сластољубив, а душом богољубив.

            Свети Јован Златоусти овако каже о духовном посту:

            „'Немој говорити: Толико дана сам постио - нисам јео ово или оно, нисам пио вина, ишао сам у грубој одећи; него кажи да ли си ти од човека гневног постао тих, да ли си од жестокога постао добру склон. Ако ли си испуњен злобом, зашто си тело мучио! Ако су у теби завист и грамзивост, да ли је од користи што си само воду пио? Ако је душа - која је господарица телу - заблудела, зашто кажњаваш њенога слугу - који је стомак?

            „Не показуј телеснога поста, јер сам телесни пост не уздиже се на небо ако га не спорводи сестра његова - милостиња, која је не само његова сапутница, него и његова водиља. А откуда нам је то  познато? Из речи анђела Корнелију: Молитва твоја и милостиње твоје бише споменуте пред Богом“ (Дап.10:31 - Беседа 72. О посту и молитви).

            Многе црквне песме развијају ову мисао (нарочито у службама Сирне седмице):

            „Душо моја, постећи уздржавањем од хране а не очистивши се од страсти, узалуд се радујеш нејелу; јер ако те пост уздржавањем од хране не води ка исправљању, бићеш - као лажљива - мрска Богу, и слична злим демонима, који никада не једу''.

            „Одрекнувши се данас хране, пожуримо да се добрим делима (делањем) достојно покајемо због учињених грехова“.

            
 У служби једнога седмичног дана Прве недеље поста каже се:

            „Истинити пост је: отуђење од зла, уздржљивост језика, одбацивање јарости, одвајање од греха, оговарања, кршења заклетве - то је пост истинити и Богу угодан“

            „Као што смо се удаљили од меса и друге хране, тако побегнимо и од сваког непријатељства према ближњима, од блуда и лажи и сваке злобе“.

            Исто тако ни фарисејски пост ради показивања пред људима, не доноси никакве користи, јер га је осудио Спаситељ (Мт. 6. 1-3, 16-18, 23-28).

            Св. Јован Златоусти опет каже: „Каква је корист од поста, ако по цео дан не једеш, а предајеш се забави, шалама, чак кршењу заклетве и злим речима!“

            Пошто нас пост води покајању, сламању гордости, смерности, молитви, богосазнању, освећењу и сједињењу са Богом и анђелима, животу светих на небу, као и учешћу у страдањима и смрти Спаситеља, црква је пост - као потребан за духовна прегнућа - одредила пред и на одређене празнике, да бисмо са овим плодовима поста активно учествовали у икономији спасења људи.

Према: Лазар Мирковић, Хеортологија - историјски развитак и богослужење празника...

Изд. Св. архијер. синода СПЦ, Београд 1961, стр. 254-255.

 

#пост, #post,