Нова црква у Крњачи, захваљујући архитектонској лепоти и енергичном
свештенику привлачи бројне вернике из прекодунавских београдских насеља
Насеље Крњача, опкољено дунавским каналима и баруштинама, разбацано
дуж Зрењанинског и Панчевачког пута, притиснуто комуналним нередом,
добило је своју централну, оплемењену, молитвену тачку. Још се патријарх
Герман заложио за градњу цркве у Крњачи, јединој прекодунавској
парохији Митрополије београдско-карловачке (Борча је већ под
јурисдикцијом Епархије банатске), па је шездесетих година прошлог века
једна кућа адаптирана за храм посвећен Светом апостолу и јеванђелисти
Луки.
Нова црква са истим титуларом почела је да се гради после НАТО агресије на Србију. Пре три године, преузимајући парохију, у недовршену цркву стиже енергични прота Раде Симић, широм отвара масивна врата на прочељу и моли се да му, на недељну литургију, уђе макар понеки верник. Данас, на велике црквене празнике и недељом, литургији присуствује од стотину до стотину педесет људи, колико из Крњаче, Котежа и околних насеља, толико и из Борче. Тако је било и јуче, на Преображење.
Многи верници воле да баш овде обаве чин крштења или венчања, у овој импресивној богомољи, изузетно успелој варијацији грачаничког модела с наглашеном вертикалношћу унутрашњег волумена и култивисаним, пространим платоом. Додатни разлог је, свакако, комуникативни и духовити парох, који нам концизно наводи радње на довршењу црквеног ентеријера и уређењу порте:
– Општина нам је помогла да средимо паркинг што је повећало број посетилаца, али остаје проблем са искључењем са Зрењанинског пута. Формирали смо травњак, изградили чесму и дечји паркић. Сређен је и помоћни објект у којем су палионица свећа, сувенирница, канцеларија и мала црквена сала. И, што је најважније, унутрашњост цркве је омалтерисана, па је знатно побољшана акустика и природно осветљење – каже отац Раде.
Скромни парохијски приходи узрок су безбедносних и других невоља. Тако, црква има уграђено подно грејање, али нема пара за струју па се грејачи не користе док се не изгради котларница на чврсто гориво. Из истог разлога угашена су два рефлектора која би требала да ноћу осветљавају храм, а та прикраћеност директно угрожава безбедност цркве јер се око ње, по помрчини, скупља омладина склона опојним супстанцама. Фебруара ове године, Свети Лука је демолиран и оскрнављен кад су, још увек непознати починиоци, циглом пробили један црквени прозор, разбацали иконе и обили пулт са иконом на којој верници остављају прилоге.
Постоји идеја да се део црквеног плаца иза цркве изнајми за дечји вртић или старачки дом па да се на тај начин финансирају инфраструктурни трошкови и преостали, скупи захвати (осликавање храма, оградни зид...). Засад, све зависи од богобојазних а имућних, као што је вршачки привредник Зоран Попов који је цркви поклонио опрему за видео-надзор.
Аутор пројекта храма Светог Луке је Предраг Пеђа Ристић, професор архитектуре на Академији СПЦ. који, у круговима црквених великодостојника, важи за прворазредног уметника, посебно кад су у питању цркве мањих пропорција. Ристић, кажу, пројектује црквице „као дукате”. Али, сам господин Ристић није склон контракомплиментима. За наш лист изјавио је како је писмено одстрањен с градилишта због размимоилажења с надлежним црквеним одбором.
Према његовом плану, требало је да се изгради „дупли” односно ободни зид, у функцији термо и хидро изолатора, али је тај зид, већ подигнут до нивоа од 1,5 метара, срушен и елиминисан из пројекта. Ристић је овим спољним зидом хтео и да асоцира на стара времена масивне градње, али изгледа да тај зид није био уцртан у пројектним папирима.
„Још у доба Тита ја сам имао по два пројекта: један за комисију и други по којем се стварно гради. Без срушене изолације доћи ће у питање фрескопис, појавиће се влага”, тврди Ристић.
На питање како би се могао стилски одредити нови храм у Крњачи, господин Ристић, с благом дозом професорског прекора, каже: „Не постоји стил, то је мода, пролазност. Црква настаје из идеје и саставни је део литургије, као и молитва и звона. Смисао је у пропорцији, пројектовање цркве је композиција између лопте, дакле космоса, васкрсења, и коцке, гроба Христовог”.
Јуче, после преображењске литургије, вернике који су носили освештано грожђе, на најближој станици ГСБ-а дисциплиновале су стриктне контролорке „Бусплуса“ и виспрена тројка комуналне полиције.
Насеље Крњача, опкољено дунавским каналима и баруштинама, разбацано
дуж Зрењанинског и Панчевачког пута, притиснуто комуналним нередом,
добило је своју централну, оплемењену, молитвену тачку. Још се патријарх
Герман заложио за градњу цркве у Крњачи, јединој прекодунавској
парохији Митрополије београдско-карловачке (Борча је већ под
јурисдикцијом Епархије банатске), па је шездесетих година прошлог века
једна кућа адаптирана за храм посвећен Светом апостолу и јеванђелисти
Луки.Нова црква са истим титуларом почела је да се гради после НАТО агресије на Србију. Пре три године, преузимајући парохију, у недовршену цркву стиже енергични прота Раде Симић, широм отвара масивна врата на прочељу и моли се да му, на недељну литургију, уђе макар понеки верник. Данас, на велике црквене празнике и недељом, литургији присуствује од стотину до стотину педесет људи, колико из Крњаче, Котежа и околних насеља, толико и из Борче. Тако је било и јуче, на Преображење.
Многи верници воле да баш овде обаве чин крштења или венчања, у овој импресивној богомољи, изузетно успелој варијацији грачаничког модела с наглашеном вертикалношћу унутрашњег волумена и култивисаним, пространим платоом. Додатни разлог је, свакако, комуникативни и духовити парох, који нам концизно наводи радње на довршењу црквеног ентеријера и уређењу порте:
– Општина нам је помогла да средимо паркинг што је повећало број посетилаца, али остаје проблем са искључењем са Зрењанинског пута. Формирали смо травњак, изградили чесму и дечји паркић. Сређен је и помоћни објект у којем су палионица свећа, сувенирница, канцеларија и мала црквена сала. И, што је најважније, унутрашњост цркве је омалтерисана, па је знатно побољшана акустика и природно осветљење – каже отац Раде.
Скромни парохијски приходи узрок су безбедносних и других невоља. Тако, црква има уграђено подно грејање, али нема пара за струју па се грејачи не користе док се не изгради котларница на чврсто гориво. Из истог разлога угашена су два рефлектора која би требала да ноћу осветљавају храм, а та прикраћеност директно угрожава безбедност цркве јер се око ње, по помрчини, скупља омладина склона опојним супстанцама. Фебруара ове године, Свети Лука је демолиран и оскрнављен кад су, још увек непознати починиоци, циглом пробили један црквени прозор, разбацали иконе и обили пулт са иконом на којој верници остављају прилоге.
Постоји идеја да се део црквеног плаца иза цркве изнајми за дечји вртић или старачки дом па да се на тај начин финансирају инфраструктурни трошкови и преостали, скупи захвати (осликавање храма, оградни зид...). Засад, све зависи од богобојазних а имућних, као што је вршачки привредник Зоран Попов који је цркви поклонио опрему за видео-надзор.
Аутор пројекта храма Светог Луке је Предраг Пеђа Ристић, професор архитектуре на Академији СПЦ. који, у круговима црквених великодостојника, важи за прворазредног уметника, посебно кад су у питању цркве мањих пропорција. Ристић, кажу, пројектује црквице „као дукате”. Али, сам господин Ристић није склон контракомплиментима. За наш лист изјавио је како је писмено одстрањен с градилишта због размимоилажења с надлежним црквеним одбором.
Према његовом плану, требало је да се изгради „дупли” односно ободни зид, у функцији термо и хидро изолатора, али је тај зид, већ подигнут до нивоа од 1,5 метара, срушен и елиминисан из пројекта. Ристић је овим спољним зидом хтео и да асоцира на стара времена масивне градње, али изгледа да тај зид није био уцртан у пројектним папирима.
„Још у доба Тита ја сам имао по два пројекта: један за комисију и други по којем се стварно гради. Без срушене изолације доћи ће у питање фрескопис, појавиће се влага”, тврди Ристић.
На питање како би се могао стилски одредити нови храм у Крњачи, господин Ристић, с благом дозом професорског прекора, каже: „Не постоји стил, то је мода, пролазност. Црква настаје из идеје и саставни је део литургије, као и молитва и звона. Смисао је у пропорцији, пројектовање цркве је композиција између лопте, дакле космоса, васкрсења, и коцке, гроба Христовог”.
Јуче, после преображењске литургије, вернике који су носили освештано грожђе, на најближој станици ГСБ-а дисциплиновале су стриктне контролорке „Бусплуса“ и виспрена тројка комуналне полиције.
Нема коментара:
Постави коментар