„Радујем се том открићу и желио бих да честитам научницима. Оно, вјероватно, поново поставља питање да ли је материја увијек била оваква каква је данас, или се од почетка развијала по одређеном сценарију и није вјечна и непромјенљива, како су неки вјеровали прије неколико деценија“, казао је предсједник Одјељења за односе Цркве и друштва при Московској патријаршији, протојереј Всеволд Чаплин.
Како је раније саопштено, научници Европске организације за нуклеарну физику (ЦЕРН) у Швајцарској саопштили су у сриједу да су открили нову субатомску честицу која би могла бити Хигсов бозон, који називају и “Божијом честицом” због улоге у стварању васељене.
Потврда постојања Хигсовог бозона уклопиће се у теорију стварања свијета, коју прихвата највећи дио научника. По овој теорији, када је универзум почео да се хлади после „великог праска“, формирала се хипотетичка сила позната као Хигсово поље. Ово поље објашњава појаву масе честица, које су формирале атоме.
Како је примјетио свештеник, директор за питања истраживања и научних прорачуна ЦЕРН-а, Серђо Бертолучи, „поштено признаје да се за сада може проучити само 4% честица, а да преосталих 96% остаје непознато“.
„По мом мишљењу, човјечанство тек почиње да упознаје свијет, како духовни, тако и материјални. Ми, уствари, не знамо поуздано ни шта се налази на двадесет километара под земљом, иако видимо удаљене звијезде“, казао је он.
То значи да за истраживање и размишљање, за знање и разумијевање његове ограничености, за смјелост и смирење људског ума „има још пуно простора“, закључио је о. Всеволд.
Извор: Радио Светигора
Нема коментара:
Постави коментар