Петар је био син Јонин из племена Симеонова, брат Андреја Првозваног. Овог рибара из Видсаиде, Господ је назвао Кифом (Петром, каменом). Петар је први од апостола јасно изразио веру у Христа. Његова жестока љубав и вера у Христа знала је и за падове, три пута Петар га се одрекао у време његових страдања, али је знала и за кајање и зато је по силаску Светог Духа на апостоле, био силан проповедник вере у Христа. Мисионарио је по Палестини, Малој Азији, Илирику и Италији. Чинио је чуда, водио је борбу са Симоном Волхом (врачарем), који је био сатанин слуга издавао се за Бога. По заповести Симонова пријатеља – цара Нерона, апостол Петар је осуђен на смрт. Поставио је за епископа у Риму Лина и радо пошао на страдање уз молбу да га окрену на крсту наглавачке (стрмоглавце) јер је сматрао да није достојан да на крсту умре усправно као његов Господ. Пострадао је 67. године.
Павле (раније Савле), јеврејин из Трса из племена
Венијаминова, ученик Гамалилов, Фарисеј и гонитељ хришћана. Студирао у Тарсу и
Јерусалиму. Чудесно је обраћен у хришћанство пред градом Дамаском где је пошао
да гони тамошње хришћане. Крстио га је апостол Ананије и тада је добио ново име
и уврштен је у ред апостола. Са невиђеном ревношћу проповедао је јеванђеље
целој ондашњој васељени (насељеном свету). Од Арабије до Шпаније, међу
многобошцима и међу јеврејима. Све време свог проповедања био је у животној
неизвесности. Написао је четрнаест посланица, писама које су ушле у канон
свештених и светих књига новога завета.
То су његова писма црквама у које није стигао, или црквама
којима је после проповеди на њихово тражење, или иначе имао да да нека
објашњена из науке јеванђеља.
Пострадао је у Риму, по наредби цара Нерона, 67. године (по неким изворима годину дана раније). Спомен му се држи 29. јуна (12. јула), затим у недељу мироносица, у другу недељу по Духовима и 30. јуна (13. јула) заједно са дванаесторицом апостола.
Извор: Света
Гора
Нема коментара:
Постави коментар