Тужилац тражи 20 година за Харадинаја

Рамуша Харадинаја ваљало би осудити на најмање 20 година затвора, затражило тужилаштво Хашког трибунала, због ратних злочина почињених током сукоба на Косову. Тужилаштво затражило исту казну и за другу двојицу оптужених Баљаја и Брахимаја.

Тужилаштво Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију је у Хагу, у завршној речи, затражило "најмање 20 година затвора" за бившег заповедника ОВК.

Рамуша Харадинаја због злочина над Албанцима, Ромима и Србима у логору ОВК у селу Јабланица код Дечана 1998. године.

На крају поновљеног суђења, тужиоци су исту казну предложили и за саоптужене Идриза Баљаја и Љаха Брахимаја.

После првог процеса, Харадинај и Баљај су априла 2008. били ослобођени, а Брахимај је био осуђен на шест година затвора.

Харадинај, Баљај и Брахимај су у шест тачака оптужени за убиства, окрутно поступање и нехумане поступке, као кршење закона и обичаја ратовања. Они се терете за злостављање, мучење и убиство најмање осам притворених у Јабланици, од којих су двојица били Срби, а остали Роми и Албанци.

Првооптужени Харадинај је у то време био регионални заповедник ОВК, Баљај је предводио специјалну јединицу, а Брахимај је командовао логором у Јабланици.
"Најмања казна коју ваља изрећи за сву тројицу оптужених је 20 година затвора", рекао је тужилац Пол Роџерс на крају завршне речи.

Роџерс је казао је да је током поновљеног суђења доказано да су оптужени били учесници у удруженом злочиначком подухвату чији је циљ било "брутално елиминисање свих противника" ОВК, претпостављених колаборациониста и шпијуна, "злостављањем, мучењем и убиствима" у Јабланици.

Харадинај који је "уживао готово божански статус", "охрабривао је и подржавао" директне починиоце - међу којима су били његов ујак Брахимај и другооптужени Баљај - да "елиминишу противнике", наредјујући "војној полицији" ОВК да "искорени колаборационисте", нагласио је заступник оптужбе.

Идриз Баљај и Љахи Ибрахимај (архивска фотографија)

Иако му је, као регионалном команданту ОВК од јуна 1998, дужност била да заштити притворене у логору у Јабланици, Харадинај је, по тужиочевим речима, поступао потпуно супротно, охрабрујући њихово злостављање.

За Брахимаја, је тужилац Роџерс рекао да је, према изведеним доказима, са своја два брата био "у средишту" злочина у Јабланици, које је наређивао, подстицао и сам починио. У почињењу злочина, по исказима сведока, са посебним задовољством учествовавао је и другооптужени Баљај.

"Био је то брутални режим злостављања, мучења и убистава оних који су били виђени као издајници, колаборационисти или шпијуни. Докази о томе су чврсти", рекао је тужилац, прецизирајући да су заробљеници у Јабланици држани у нељудским условима, "тешко пребијани, мучени, а неки и убијени".

Мучили и "само сумњиве"

По Роџерсовим речима, "само сумња" у колаборационизам са српским властима била је довољна да ОВК, под Харадинајевом командом, киднапује Албанце и Роме из околних села и затвори их у јабланички притвор.

Један од мучених и убијених Албанаца, Пал Краснићи у Јабланицу је чак дошао сам, да би приступио ОВК, али га то није спасило, напоменуо је заступник оптужбе.
Са Албанцима и Ромима су, по исказима сведока, били притворени, мучени и на крају убијени и Срби Иван Зарић и полицајац Ненад Ремиштар, као и још неидентификовани Црногорци и Муслимани.

Тужилац Роџерс позвао је, међутим, судије да занемаре исказ сведока оптужбе ПВ-081 који је током суђења описао како су Брахимај и Баљај, у присуству Харадинаја, у Јабланици ископали очи и одсекли уво српском и ромском заробљенику, који су затим убијени и бачени у Радоњићко језеро. Тај исказ, који је сведок више пута мењао у судници, тужилац је назвао "непоузданим".
Завршну реч у наставку данашње расправе излажу одбране оптужених.

Поновљено суђење Харадинају и саоптуженима почело је августа 2011. године, а последњи сведок оптужбе саслушан је априла ове године у потпуној тајности.

Тужиоци су тог заштићеног сведока, под псеудонимом ПВ-80, заједно са Шефћетом Кабашијем, сматрали кључним. Њихово одбијање да сведоче на првом суђењу Харадинају 2007. било је основни разлог за понављање процеса.

Кабаши је поново одбио да сведочи на почетку новог суђења у августу прошле године. И Кабаши и ПВ-80 бивши су припадници ОВК који су у време обухваћено оптужницом били у логору Јабланица.

Рамуш Харадинај током сукоба на Косову 1999. године

Током поновљеног суђења, тужиоци су пред судије извели 12 сведока, а још 44 изјава сведока су у спис увели у писаном облику. Ниједан од оптужених није изводио доказе одбране, пошто, по речима Харадинајевог браниоца, нису имали од чега да се бране, уверени да тужиоци нису доказали њихову кривицу.

На крају првог суђења по много широј оптужници, Харадинај и Баљај су 2008. били ослобођени кривице, а Брахимај је осуђен на шест година затвора.
Усвојивши жалбу тужилаштва на првостепену пресуду, апелационо веће Трибунала наложило је, крајем јула 2010, да суђење буде поновљено по шест од 37 тачака првобитне оптужнице, ограничених на злочине у Јабланици.

Харадинај је био ухапшен у Приштини, 20. јула прошле године и пребачен у притвор Трибунала, где је и сада. Другооптужени Баљај је у Схевенинген пребачен из затвора на Косову, где је служио казну на коју је осуђен пред локалним судом.

Делимично понављање суђења, жалбено веће Трибунала наложило је зато што на првом процесу нису била саслушана два кључна сведока, ПВ-80 и Шефћет Кабаши, који су одбили да сведоче зато што су били "узнемиравани" и "застрашени".
На застрашивање и узнемиравање сведока на Косову, указало је и расправно веће у првостепеној пресуди у којој је назначено и да су почињени злочини над неалбанцима и Албанцима које је ОВК сматрала нелојалним, али да није доказана кривица Харадинаја и Баљаја.

Харадинај се, уочи првог процеса, у пролеће 2005. био добровољно предао Трибуналу, одмах пошто је поднео оставку на дужност премијера Косова, на коју је био изабран као лидер Алијансе за будућност Косова. У јуну те године, Трибунал га је пустио на привремену слободу и омогућио му да "у ограниченој мери" јавно наступа као политичар.

Прво суђење Харадинају и саоптуженима је почело 5. марта 2007. године, а првостепена пресуда изречена је 3. априла 2008. године. Тужиоци су пред судско веће током процеса извело 81 сведока, а двојица су одбила да сведоче упркос обавезујућем налогу суда. Оптужени се ни тада нису бранили.



Извор: РТС