''Не
убиј'', - то сирова једноставна старозаветна заповест, за сировог и
једноставног старозаветног човека.
''Не гневи се'', - то новозаветна
заповест за новог човека; она уништава само расположење које може одвести
убиству: гнев, љутину, јарост, бес; она у корену сасеца зло, убија саму клицу
зла, сам бакцил убиства: она забрањује гнев, јер је гнев болест душе, која ако
оболести сву душу, може одвести убиству.
Лек од
гнева? - Кротост, благост, молитва, пост, самоосуда: то су еванђелске
стваралачке силе које душу прерађују и преображавају и испуњују светом,
божанском љубављу; а божанска еванђелска љубав, једино она - савршено регулише
човеков однос према људима, свима људима уопште, ма ко и ма какви они били.
*
Христос: саздавши човека боголиким, Он га је саздао за бесмртност и живот
вечни. Он је и сишао у богочовечански свет, и као Богочовек Својим Божанским
Еванђељем дао човеку сва света средства, помоћу којих он и може стећи себи
живот вечни. Та света средства јесу: свете
тајне и свете врлине; свете тајне: крштење, миропомазање, Причешће,
венчање; а свете врлине: вера,
љубав, нада, молитва, пост, милосрђе, кротост, смиреност, трпљење, праштање,
покајање... Живећи у светим тајнама и светим врлинама, хришћанин се још овде на
земљи осећа бесмртним и вечним. За њега - живот вечни почиње на земљи. Зато се
он не плаши смрти, никакве смрти, јер је од сваке јачи - Васкрслим Господом
Христом, Јединим Победитељем смрти у свим човечанским световима.
Убити
човека значи: пресећи, отети му време дано од Бога, да својим земаљским,
временским животом стекне живот вечни. То још значи: посегнути на
најверодостојније створење Божје створење у видљивом свету. У крајњој линији то
значи: посегнути на самог Бога, јер све што човек има - од Бога му је дато: и
тело и душа. У самој ствари човек није свој, не припада себи: ''нисте своји'', него Христови, него
Божји: и душа и тело дани су вам да буду храм живога Бога: да Бог живи и дела у
њима и кроз њих, и на тај начин их оспособи за постигнуће Божанског савршенства
(ср. 1. Кор. 6, 19-20; 23; 4,7). Отуда јасна и одлучна заповест Христа Бога:
''Будите савршени као што је савршен Отац ваш небески - Бог'' (Мт. 5, 48). А
отуда и ова најодлучнија заповест: ''Не будите робови људима'' (1. Кор. 7, 23):
јер сте Божји. Добровољно служите Богу, - то је врховна слобода човекова:
слобода од греха, од смрти, од ђавола. Само тада, и само тако, човек је прави
човек, потпун човек богосличан човек, и тиме истински слободан: слободан
бесмрном, вечном светом слободом. А ту слободу од греха, слободу од смрти,
слободу од ђавола може дати, и стварно даје, смао Господ Христос, једино људско
биће у човечанском свету божански јаче од свакога греха, од сваке смрти, од
сваког ђавола. А то значи од сваког зла (ср. Јн. 8, 31 - 47). Отуда императивна
заповест: Стојте у слободи којом вас Христос ослободи'' (Гал. 5, 1).
Са свих тих разлога: убити човека -
грех је над гресима, безумље над безумљима. И још нешто: свако убиство у исто
време је и самоубиство, јер онај који убија самим актом убиства врши
самоубиство: убија душу у себи.
Нема коментара:
Постави коментар