Ћуте због страха и срамоте

Око четири одсто старих особа у Србији трпи неки облик насиља у породици. Најчешће деца психички и физички злостављају остареле родитеље. Мотив за пребијање и вређање углавном је користољубље.

Старе особе које трпе насиље у породици, о томе углавном ћуте из страха или срамоте, с обзиром на то да их малтретирају они који су им најближи, показује истраживање које су спровели Црвени крст Србије и мрежа "Хуманас", у сарадњи с повереницом за равноправност Невеном Петрушић.

У Србији, око четири одсто старих особа трпи неки облик насиља у породици и тај број је стално у порасту.

Најчешће деца психички и физички злостављају остареле родитеље. Неретко то чине и унуци, снаје и зетови. Мотив за пребијање, вређање, некада и свирепо убиство старијих, углавном је користољубље.

"Нама је јуче био један господин који је пријавио насиље од стране своје деце, која живе са њим у стану. Наравно, то више нису деца, то су одрасли људи који ништа не раде, који живе од очеве пензије и притом га малтретирају", каже Весна Станојевић из Сигурне куће.

Насиље неретко трпе и родитељи наркомана.

Александар Јевремовић из Организације за борбу против наркоманије "Излазак" каже да у тренуцима када зависник нема довољно новца за дрогу, прво покушава у породици да дође до пара – претњама, молбама, уценама, а врло често физичким насиљем.

Према подацима Светске здравствене организације, око 48 милиона старијих у свету претрпело је неки облик насиља.

Старији који су изложени насиљу у просеку имају више од 70 година, а у 75 одсто случајева жртве су жене.

Насилници су најчешће мушкарци, а своје жртве чешће малтретирају у кући него на јавним местима. Насиље у трећој доби тешко је препознати, јер жртве ћуте.

"Старији се често стиде, мисле шта ће други да кажу. Ту је често и страх да ће, ако пријаве, бити смештени у институције, да ће, ако пријаве, агресивно понашање да се повећа", каже Наташа Тодоровић из Црвеног крста Србије.

Решење проблема насиља је у пријављивању било ког вида малтретирања надлежнима, као и боља сарадња здравствених институција, полиције и центара за социјални рад.
Повереница за равноправност Невена Петрушић сматра да надлежне институције недовољно користе могућност укључивања у решавање проблема људи које су жртве насиља и да се још увек слабо користи могућност да управо они, њихове правне службе покрећу поступак уз сагласност жртве.

Стручњаци сматрају да у Кривичном законику треба посебно класификовати насиље над старијима и увести веће санкције за извршиоце, јер се углавном осуђују на условне казне.

Извор: РТС