Homoseksualac odbačen od porodice pokušao da se ubije?

Mladić iz Kuršumlije kojem se, prema sopstvenom priznanju, život pretvorio u pakao nakon priznanja da je homoseksualac, pokušao je da se ubije, prenosi portal Južne vesti. Portal prenosi da se mladić predozirao lekovima za  spavanje i da je završio u bolnici.
S. R. je u Zdravstveni centar ''Toplica'' u Prokuplju primljen i urađena mu je standardna blaga detoksikacija. Dežurni lekar je reagovao na vreme i sprečene su teže posledice, navode u bolnici
Ispovest iz decembra
Mladić je krajem decembra za Danas ispričao da su ga roditelji izbacili iz kuće nakon što se otvoreno deklarisao kao homoseksualac.
Uz pomoć nevladinih organizacija iz Niša i Beograda našao je privremeni smeštaj, ali je zbog nedostatka sredstava bio prinuđen da se vrati u Kuršumliju, ili, kako kaže, "u pakao“.

"Živim kao poslednji kriminalac ili kakav zaštićeni svedok. Krijem se od javnosti, a na ulicu izlazim gotovo maskiran. Optužuju me da sam željan medijske pažnje, jer me ima u novinama, ali jedino što mogu da kažem je - ne dao Bog nikome ovakvu medijsku pažnju", ispričao je tada.

Gej strejt alijansa platila mu je smeštaj u jednom od beogradskih hostela, ali je i to bilo samo privremeno.
"Eto, dok drugi planiraju gde će za Novu godinu, ja razmišljam gde ću sutra da živim i šta ću da jedem. Moje nade su bile uprte u Jelenu Karleušu koja mi se jedina od poznatih ličnosti obratila, nudeći finansijsku pomoć za mesečni smeštaj u hostelu. Međutim, nije mi se više javila i ja moram natrag u Kuršumliju", naveo je S.R.

Iako uplašen i nervozan, mladić je tada poručivao da ne gubi nadu i da veruje da će se stvari ipak promeniti nabolje. Nadao se i pomirenju sa roditeljima.
Svoju orijentaciju najbližima je saopštio na pomalo neobičan način. Ispovest o svom životu, i tome šta je sve preživljavao godinama unazad, šikaniranja, prozivke na ulici, maltretiranja, pa i pokušaj samoubistva, prvo je rekao novinarima. Nije imao hrabrosti da porodici kaže u lice, već im je ostavio primerak lista u kojem sve to piše.

"Kada sam doneo novine kući, rekao sam ocu da će saznati nešto novo o meni. Pitao me šta bi to mogao da sazna, konstatujući - ili si nekog ubio, ili si narkoman, ili, ne daj Bože, nastran! Znači, sve drugo dolazi u obzir, sem drugačijeg seksualnog opredeljenja. Lakše bi mi bilo da sam ubica. Reči koje mi je tada izgovorio urezale su se u srce - roditeljima umiru normalna deca, a ti živiš".
Njega su kao "pedera“ okarakterisali drugovi još u petom razredu. Pretpostavlja da je to zbog toga što je vreme provodio sa drugaricama, nije igrao fudbal niti voleo fizičko, a nije ni "jurio i hvatao“ devojčice, poput ostalih vršnjaka.

"Verujte mi, kada su me prozvali "pederom“ nisam ni znao šta ta reč znači. Sećam se da sam u pisanoj anketi, koju nam je zadala razredna, na pitanje šta nas najviše muči - odgovorio "mene zovu peder“. Ona je pročitala poruku u sebi, i naglas izgovorila da izričito zabranjuje da se jedan od nas oslovljava rečju na slovo "p“. Zamislite da niko nije pomislio da sam ja u pitanju, već su svi iz odeljenja shvatili da se to odnosi na druga kog su zvali "pauk“. I niko mu se više tako nije obratio", ispričao je S.R. za Danas krajem decembra.
Te prve asocijacije su početak njegove agonije. Što je bivao stariji, počela su otvorena maltretiranja na ulici, u školi, u kafićima. Dobijao je i šamare, iako, kako kaže, ni sa čim nije privlačio pažnju i trudio se da se sklanja od ljudi i vršnjaka.

Padao je sve dublje u depresiju kriveći sebe što je drugačiji. Prolazio je kroz krizu identiteta i trebala mu je pomoć psihologa kako bi sebi razjasnio da li je zaista gej, ili mu je to nametnuto zbog dugogodišnjeg prozivanja. Kada je shvatio da ga muškarci zaista privlače i nakon prvog seksualnog iskustva, znaci depresije zbog izolovanosti i osuđivanja sebe postali su jači. U jednom momentu je pokušao samoubistvo. Sreća pa je spašen, a kako dodaje, imao je izvanredne psihologe koji su mu pomogli da prevaziđe to stanje.

 
autor: ZM izvor: Južne vesti/
Izvor:Novi Magazin