Истрага и сукоб интереса

Јеремић пред СБ

У истрази о трговини органима неке државе су у сукобу интереса, рекао у УН руски амбасадор Чуркин. САД: Неосноване и неодговорне сумње. Париз и Берлин уз Клинта Вилијамсона. Србија за истрагу под мандатом Савета безбедности. Приштина: Давање Србији статуса кандидата имало би дугорочно негативне последице на Косову.

18.49 - Завршена седница Савета безбедности УН о Косову.

17.15 - Чуркин: Неке од држава у својеврсном конфликту интереса у истрази о трговини органима, посебно шеф истраге ЕУ Американац Клинт Вилијамсон. Неопходан мандат Савета безбедности.

17.10 - Русија сумња у статусну неутралност Еулекса и Кфора. Чуркин критиковао те мисије због односа према руском хуманитарном конвоју, наводећи да Москва сама одлучује ко ће је и где добити.

17.06 - Приштина тражи повлачење српске полиције и снага безбедности са севера Косова.  

16.42 - Хоџај: Косово ће у потпуности сарађивати са истрагом о наводима из извештаја Дика Мартија.

16.35 - Јеремић: Регионално представљање Приштине мора бити "експлицитно и недвосмислено" у складу са Резолуцијом 1244.

16.31 - Србија ће тражити још један круг консултација о захтеву да мандат за истрагу о наводима из извештаја Дика Мартија буде поверен Савету безбедности УН. 

16.20 - Међународно присуство на Косово кошта скоро 500 милиона долара, рекао Муле.

16.12 - Ситуација на северу Косова крхка, рекао заменик шефа УН за мировне операције Едмонд Муле.

16.08 - Почела седница Савета безбедности о Косову. 

Савет безбедности Уједињених нација разматрао је ситуацију на Косову која је, према оцени генералног секретара УН Бан Кимуна, напета и умногоме утиче на дијалог Београда и Приштине и разговоре о европској перспективи региона.

Виталиј Чуркин

Руски амбасадор при Уједињеним нацијама Виталиј Чуркин рекао је да су неке од држава у својеврсном конфликту интереса у истрази о трговини органима и изразио сумњу у начин на који Еулекс води ту истрагу.

"Тренутно истрагу о умешаности косовских лидера воде оне земље које су у прошлости помагале тим људима да дођу на власт на Косову", рекао је Чуркин.

"Знамо да водећу улогу у истрази имају САД и да је, каква случајност, амерички држављанин (Клинт Вилијамсон) задужен за вођење истраге", рекао је руски амбасадор.

"Забринути смо због начина на који Еулекс испитује чињенице наведене у извештају Дика Мартија о илегалној трговини људским органима на Косову", рекао је Чуркин и подсетио на лошу ситуацију на Косову по питању заштите сведока, што је потврдио и Савет Европе.

Због свега тога, руски амбасадор позива Савет безбедности да подржи иницијативу Србије да се истрага о трговини органима на Косову води под окриљем тог тела.

"Истрага мора да буде непристрасна и да улива поверење и због тога тражимо да буде пренесена на Савет безбедности", рекао је Чуркин, који је такође критиковао Кфор и Еулекс због односа према руском хуманитарном конвоју.

САД: Неодговорне сумње

Представница САД Розмари ди Карло нагласила је да су "неосноване и неодговорне сумње" у истрагу коју предводи Клинт Вилијамсон.

Сједињене Америчке Државе се, како је рекла, залажу за одлучну истрагу о свим озбиљним криминалним активностима, укључујући и трговину органима и додала да Еулекс ужива пуну подршку свих регионалних фактора. "Очекујемо пуну сарадњу са Еулексом који води истрагу", рекла је Ди Карло.

Представница САД-а је оштро осудила постављање блокада на северу Косова и нагласила да та земља одбацује све покушаје "подривања легитимитета приштинских власти".
Розмари ди Карло је нагласила да међународна заједница жели мир и стабилност на Косову и целом Западном Балкану и додала да је "сада време да Србија и Косово оставе иза себе прошлост и раде заједно на будућности".

Представници Немачке и Француске при УН нагласили су да те земље имају пуно поверење у истрагу коју води Американац Клинт Вилијамсон, а немачки амбасадор је додао да Берлин "веома озбиљно схвата" наводе из Мартијевог извештаја.

Немачки амбасадор Петер Витинг осудио је постављање српских блокада на путевима на северу Косова, као и све акте насиља уперене против Кфора и Еулекса. Витинг је поздравио позив председника Србије Бориса Тадића да се уклоне барикаде.

Заменик шефа француске мисије у УН Мартин Бријен оценио је да је напад на војнике Кфора и Еулекса неприхватљив и додао да они не могу бити третирани као страна у сукобу.

План Мартија Ахтисарија је, како је рекао, добра основа за интеграцију севера Косва и навео да би косовски премијер Хашим Тачи требало да увери Србе на Косову да сви заједно имају заједничку будућност.

Представник Велике Британије Рик Бартон поздравио је досадашње напоре Приштине и Београда у обновљеном дијалогу и најавио да ће његова земља и даље помагати Косово. Бартон је додао да је приврженост Косова и Србије дијалогу заначајна и за њихов напредак ка чланству у Европској унији.

Скупе мисије 

Седницу о Косову је отворио заменик шефа УН за мировне операције Едмонд Муле, који је рекао да потенцијално нестабилна ситуација на Косову утиче на дијалог Приштине и Београда, али и да се крхка ситуација у том региону полако смирује, захваљујући дијалогу Београда и Приштине.

Муле је упозорио да међународна заједница, због проблема у другим деловима света не треба да занемари стање на Косову.

Едмонд Муле

Муле је навео да се за међународне мисије на Косову, укључујући Еулекс, УНМИК, Кфор и ОЕБС годишње троши око 500 милиона долара и додао да је потребно преиспитати да ли су ови трошкови рационални и да ли се ефикасно користе.

Стање ствари на Косову носи ризике какви су виђени прошле године на северу Косова, рекао је Муле. Муле је истакао напредак у дијалогу Београда и Приштине, који се огледа кроз постизање нових споразума и примену постојећих.

Ово показује да је достижно решити свакодневне проблеме практичним решењима, а споразум о интегрисаном управљању прелазима представља охрабрујући сигнал од обе стране, рекао је Муле.

Косовски министар спољних послова Енвер Хоџај оценио је да би давање статуса кандидата Србији пре испуњавања преузетих обавеза према Косову дугорочно имало негативне последице на Косову.

Енвер Хоџај

Хоџај рекао да ће у том случају "садашњи статус на северу Косова постати замрзнути конфликт, а процес нормализације између Косова и Србије неће имати будућност".

Енвер Хоџај је позвао српске власти да повуку припаднике полицијских структура са севера Косова и нагласио да је "идеја о размени територија веома опасна".

"Добро би било и за Србију и за све да су границе на Балкану једном за свагда дефинисане", рекао је Хоџај. Хоџај је похвалио рад Еулекса и рекао да је Приштина спремна за пуну сарадњу с Мисијом ЕУ у истрагама.

Јеремић пред СБ

Министар спољних послова Србије Вук Јеремић поновио је у Њујорку да су преговори једини начин за постизање одрживог и трајног решења за косовски проблем а да, кад је реч о регионалном престављању Приштине, то мора бити "експлицитно и недвосмислено" у складу са резолуцијом 1244.

Јеремић је рекао да Србија тражи од Савета безбедности да подржи "централну улогу својих резолуција" у контексту дијалога Београда и Приштине, и такође најавио да ће Србија, када је реч о истрази у вези са наводима о трговини људским органима, тражити нове консултације у овом телу светске организације.

Говорећи о извшетају генералног секретара УН Бан Кимуна за период од 16. октобра прошле до 15. јануара ове године, Јеремић је истакао да је у извештају констатован напредак у дијалогу Београда и Приштине.

Јеремић је додао да је Србија и даље посвећена том процесу јер је то једини легитимни механизам за превазилажење разлика.

"Трагање за исходима изван оквира преговора је бескорисно и контрапродуктивно", поручио је Јеремић, истичући да су преговори у доброј вери једини начин за постизање одрживог решења.
Шеф српске дипоматије је навео да је председник Србије Борис Тадић више пута рекао да решење за Косово мора да обезбеди међународне гаранције које ће осигурати интересе Србије у покрајини - и то тако што ће обезбедити реалистично решење за север Косова, заштиту за српске енклаве у јужном делу Косова, очување српског идентитета и верског наслеђа широм покрајине и решење за имовинска питања.

Говорећи о питању регионалног представљања Приштине, Јеремић је рекао да Србија никада није намеравала да спречи да се чује нечији глас, укључујући и глас Приштине, али да то мора бити експлицитно и недвосмислено у складу са резолуцијом 1244.
Српски министар осврнуо се и на део Бановог извештаја који се тиче истраге о наводима о трговини људским органима, конкретно "случаја Медикус".

Он је подсетио да Еулекс не може да са максималним капацитетом функционише изван Косова и да нема одговарајући мандат који би јој омогућио спровођење свеобухватне истраге.
"Само истрага спроведена под окриљем Савета безбедности то може да обезбеди" , поручио је он, упозоривши да би у противном многи за које се сумња да су актери илегалне трговине људским органима могли да остану изван домета правде.

"Када је реч о таквим питањима на подручју Балкана мандат за истрагу је увек био повераван Савету безбедности. Тако треба да буде и овог пута - не само због доследности, већ да би се осигурало да истрага буде транспарентна и одговорна пред целим светом", истакао је Јеремић.
Нагласивши да Србија поздравља раније покушаје да се у СБ постигне консензус о томе како да истраже ови наводи, он је рекао да ће Србија тражити нове консултације о томе у оквиру овог тела.

"Не смемо се предавати ни са моралног ни са аспекта људских права. Србија ће тражити нову рунду консултација о томе у Савету безбедности", истакао је српски министар.

Јеремић је такође рекао да се Србија слаже са оценом генералног секретара да најновији догађаји у вези са приватизацијом на Косову изазивају велику забринутост.

Он је подсетио да су приштинске власти формирале Косовску агенцију за приватизацију која је силом преузела функције институције коју је 2002. формирао УНМИК, а која је обезбедила фондове за исплату компензација првобитним власницима после приватизације српских предузећа.

Јеремић је подсетио да Бан у извештају констатује да је протеклих месеци забележено "значајно слабљење заштите приватизационих фондова" и ограничавање међународне улоге у надгледању приватизације.

Вук Јеремић је навео податак да се "приближно четвртина милијарде вера налази у банкама различитим државама чланицама УН " и да је велика вероватноћа да ће Косовска агенција за приватизацију покушати да обезбеди приступ тим средствима.

"Финансијске институције које држе ове депозите не смеју да их ослободе пре него што буде постигнут споразум. Ово је веома озбиљно питање одговорности и нећемо се устезати од тога да искористимо све правне механизме које имамо како бисмо заштитили наша права на имовину", истакао је Јеремић.

Према његовом мишљењу, ово питање хитно захтева пажњу СБ УН.

"Потези 'Косовске агенције за приватизацију' представлајју узурпирање овлашћења и јурисдикције институције коју су формирале УН. Тиме би се могао направити преседан са озбиљним последицама за све мировне операције УН", упозорио је Јеремић.

Говорећи о ситуацији на северу Косова, Јеремић је рекао да је она и даље нестабилна због покушаја да се унилатерално промени реалност на терену, кршењем резолуције 1244 и противно вољи већинског српског становништва.

Српски министар је, међутим, упозорио да је, као и у ранијим периодима, и сада било више инцидената уперених против Срба у јужном делу Косова, и у том контексту посебно поменуо случај у селу Добруша у општини Исток насељеном већином Албанцима.

"Једна, интерно расељена српска породица дошла је да, после много година, први пут обиђе своју напуштену имовину", рекао је Јеремић, наводећи да их је дочекао сусед Албанац.

"Убрзо након тога, он је, како нас информише (Банов) извештај, отворио ватру на троје Срба повратника из аутоматске пушке, усмртивши једно лице, а ранивши двоје", указао је Јеремић, упозоривши да су српска света места и гробља и даље мета вандалских напада.

Извор: РТС