| 1. Преподобни Ксенофонт и Марија, и синови њихови Јован и Аркадије.
Угледни и богати Цариграђани, Ксенофонт и Марија, живљаху животом
богоугодним и сву пажњу посвећиваху хришћанском васпитању синова својих.
Када им синови порастоше, послаше их на науке у Вирит (Бејрут); но
догоди се, да бура потопи лађу. Промислом пак Божјим Јован и Аркадије
буду некако спасени и таласима избачени на обалу, али на два разна
места, тако да сваки мишљаше за другога да је потонуо. Из туге један за
другим они се оба замонаше у два разна манастира. После две године
ожалошћени њихови родитељи дођу у Јерусалим на поклоњење светињама. Тамо
помоћу прозорљивости једнога духовника састану се најпре брат с братом,
а потом и родитељи с децом својом. Из благодарности према Богу
Ксенофонт и Марија раздаду све своје имање сиромасима, а они се обоје
замонаше. Дирљива историја ове четири свете душе јасно показује како
Господ дивно руководи судбом оних, који у Њега верују; како попушта на
њих муку и жалост, да би их после, још већма ојачане у вери, увео у што
већу радост. Живели и упокојили се у Господу у V веку.
|
| |
| 2. Преподобни Симеон Ветхи.
Друг и пријатељ светог Паладија. Од ране младости па до смрти
подвизавао се у једном вертепу. Основао два манастира и упокојио се у
Господу 390. године. Ветхим, или Старим, назива се за разлику од Симеона
Столника, који се нешто доцније подвизавао.
|
| |
| 3. Свети Давид, цар грузијски (1089-1130).
Обновио и оснажио Грузију као државу. Као велики ревнитељ вере
хришћанске сазидао је многе нове храмове по Грузији и старе оправио.
Сматра се препородитељем вере православне у Грузији.
|
| |
|
| |
Свет je овај туђин, a ми изгнаници,
Са царским сновима робље у тамници,
Заблудела деца c тугом Оца траже,
Туђини их зову и сластима блаже.
Ками ћe ублажит духове јуначке
Тућини чије су све сласти мртвачке!
Туђин смрћу дише и на смрт мирише,
To што Јутром пише, то вечером брише.
A царевић изгнан за царством уздише,
За бесмртним царством, за ваздухом свише,
Где му Отац влада, где ништ није туће,
Где се за смрт не зна ни за мирис буђе.
O пречудни свете, o страшни кавезе!
Ko je c Христом везан, кида твоје везе,
И слободан бива од сваког и свега,
Taj нит c тобом иде, нит од тебе бега,
Но спрема се вредно, да из тебе оде
У наручја Оца, у царство слободе. |
| |
| |
| РАСУЂИВАЊЕ |
 |
| Највеће благо једне државе јесу свети и
добри људи, који у њој живе. Сравњено с тим благом свако друго благо је
као ништа. Благочестиви цареви хришћански сматрали су свете људе у
својој држави највећим благословом Божјим. Св. цар Константин Велики
говорио је: "Благодарим Господу Исусу Христу, што у моје дане постоје
три божанствена светила: блажени авва Антоније, авва Еленије и авва
Евхин." Пред Куликовску битку, судбоносну за Русију, благочестиви књаз
Димитрије Донски, са доглавницима и војводама отишао беше у шуму
Радонежску, да потражи преподобног Сергеја и замоли га за молитве његове
Богу. Иако је књаз био спремио војску за ослободилачки рат против
Татара, некако је већу наду полагао у молитву једног светог човека него
ли у многољудну војску и оружје. |
| |
| СОЗЕРЦАЊЕ |
 |
Да созерцавам Господа Исуса као пророка и то:
1. као пророка који је јаснб прорекао појединцима (као: Петру,
Јовану, Јуди и осталим апостолима) оно што ће им се десити у будућности,
2. као пророка који је јасно прорекао будућност Јерусалиму и другим неким градовима; народу јеврејском и цркви Божјој,
3. као пророка који је јасно прорекао крај света и Свој други долазак. |
| |
| БЕСЕДА |
 |
о недоумици грехом помрачених
Ко је овај што и гријехе опрашта (Лк. 7, 49)
Тако су питали непокајани грешници: ко је овај? То је Онај који
највећма и осећа жаоку људских греха; на кога и падају сви људски греси
као шамари. То је Онај који је некада у Рају гледао човека безгрешна;
Онај који је човека и створио безгрешним, а који је и сам безгрешан
одувек и заувек.
Опростити може само онај ко може и одмаздити. Моћан човек свети се
одмаздом, немоћан мржњом. Ако ти можеш вратити нанети удар и не вратиш,
то не значи још да си опростио, све докле корен гњева не ишчупаш из
срца. Велики је једини Господ, који може и одмаздити и опростити: велики
је у правди, јер ће одмаздити непокајаном грешнику; велики је у
милости, јер ће опростити покајаном.
О кад би људи знали силу опроштаја грехова! Гле, кад се слепом
опросте греси, он прогледа; глувом — и он прочује; грбавом — и он се
исправи; крвоточном — и он оздрави; лудом — и он се опамети; поседнутом
ђаволима — и он се ослободи; блудници — и она се очисти; мртвоме — и он
оживи!
Но, о како је ужасан синџир греха! Какви тешки синџири — многи
греси! Ти синџири се не дреше грешним рукама. А када се рука пречистога
Господа њих дотакне, они се сами од себе развезују и распадају. Када
глас Чистога до њих допре, они се распадају. И од погледа Чистога они се
распадају. Да, чак и од помисли Чистога они се распадају — ти грозни
синџири греха.
Ко је овај што и гријехе опрашта? То је, грешници, Господ пречисти, и због чистоте свемоћни.
Господе пречисти и свемоћни, ослободи и нас окова греха. Теби слава и хвала вавек. Амин. |
Нема коментара:
Постави коментар