11111111111111

Претражи овај блог

петак, 15. април 2016.

MЛЕКО И ПАСТИР



Једном се Мојсије нашао у пустињи у друшту једног пастира. Овај је свако јутро музао најбољу овцу и њено млеко носио на малену стену где је имао ископану јамицу.

- Зашто то радиш? Упита га Мојсије.

А он је једноставно одговори:

- Ово млеко је за Бога.

Мојсије га упита зчуђено:

- Па да ли га Бог пије?

 - Засигурно, одговорио је самоуверено пастир.

Насмеја се Мојсије и прекорним гласом одговори:

- Бог, пријатељу мој не пије млеко. Бог је дух и не храни се овоземаљским
плодовима. Пастир је узнемирено принео вечерње млеко Богу и, скривен иза једнога жбуна, сачекао да види Бога. Вече је било лепо, обасјано месечином. У тишини ноћи једна мала лисица је трчала да би стигла на стену; попила је млеко и изгубила се у мраку. Пастирско срце се испунило жалошћу. Мојсије га је видео ожалошћеног и претпостављао је о чему се ради.
            
             - Имаш право, - рече му пастир. Бог је дух и нема потребу за мојим млеком. Сада се осећам несрећно.
           
             - Заправо, сада би требао да се осећаш срећнијим, јер си сазнао нешто више о Богу, - рече му Мојсије.
          
             Али пастир сада није имао ништа више да принесе Богу Кога је волео.
             
             У том, Мојсије у провиђењу зачу глас Божји:
           
           - Мојсије, учинио си једну неправду. Ја сам узимао пастирову љубав а лисица млеко. Зашто си унесрећио мог човека?
            
            Колико је пажње потребно када желимо да поучимо просте људе истинској побожности. Увек постоји опасност да их учинимо несрећним. Јер Бог не гледа спољашње дело него унутрашње расположење.

Нема коментара:

Постави коментар