|
|
|
|
|
Стара Милошева Црква је први
новоподигнути храм након петовековног турског ропства, те се у народу
ова црква доживљава и као „мајка црква“ осталим црквама у Србији. Зато
се празник Материца у Старој Милошевој Цркви - „мајки цркви“
најсвечаније прославља у Шумадијској епархији Архијерејском литургијом.
„Ми данас прослављамо Хришћане пре
Хришћанства, па можемо рећи да су они више веровали од нас. Они су
веровали у Јеванђеље, живели су по Христу иако Га још увек нису познали.
Живели су вером коју је посведочио Праотац Авраам, који је намеравао да
послуша глас Божији и на жртву принесе чак и свог сина јединца. Будући
да се Бог себи постарао за жртву, нама је остало сведочанство о томе
каквом су задивљујућом вером живели Праоци. Таквом вером треба да живимо
и ми хришћани.“, затражио је Владика од верног народа.
Беседећи даље, Владика се посебно
обратио мајкама и онима које ће то тек постати поуком да:
„...прослављамо један дубоко православни празник Материца - празник
мајки и жена. Овај празник је смештен у недељу између Детинаца и Очева,
зато што је мајка и матица и врело живота. За ону којој је посвећен овај
празник кажемо: Не стоји кућа на земљи, већ на доброј жени! Мајчина
љубав је најсличнија Божијој љубави. Мајчину љубав чине топла осећања и
смирење. То је она љубав која нам се открива у Витлејемској ноћи,
приликом рођења Господа и Спаса нашега Исуса Христа. Мајка је она која
себе жртвује и она воли своју жртву. Она предаје себе другима. Цена њене
љубави је често страдање, а награда живот. Зато је мајка спремна на
патње и умирање зарад бића које љуби. Чак и кад њено срце престане да
куца, она не престаје да воли. Замолио бих садашње и све будуће мајке да
себе радионице живота не претварају у радионице смрти и да знају да је
свако биће светиња“, део је беседе Владика Јована.
Након одслужене литургије, све жене које
даншњи дан доживљавају као свој празник, приредиле су послужење за
Владику и сав верни народ који је присуствовао евхаристијском сабрању у
Старој Милошевој Цркви у Крагујевцу, чиме је настављено прослављање овог
празника.
протођакон Мирослав Василијевић
Извор: Епархија шумадијска
|
Нема коментара:
Постави коментар