БЕОГРАД
- Посланици републичког парламента наставили су данас рад расправом о
изменама Закона о државним и другим празницима, који уводи два нова
празника - 11. новембар - Дан примирија у Првом светском рату и 21.
октобар - Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату.
Предложеним изменама предвиђено је и да се државни празник Сретење - Дан државности Србије, осим 15. Фебруара, празнује још један дан и то 16. Фебруара.
Србија ће након усвајања измена Закона о државним и другим празницима Дан државности уместо једног прослављати два дана, што ће допринети јачању светсти код грађана о значају тог историјског датума, изјавио је данас министар рада и социјалне политике Расим Лјајић.
Лјајић је образлажаући измене тог закона у скупштини Србије, напоменуо да ће његовим усвајањем Србија облежавати још два дана – 11. новембар Дан примирија у Првом светском рату нерадно и 21. октобар Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату радно.
Tако ће се број нерадних дана у Србији са осам повећати на 10, што је, како је рекао министар, још испод европског просека нерадних дана.
Према његовим речима, француска, Мађарска и Италија имају по 11 нерадних дана, Чешка и Пољскса по 12, Македонија и Албанија по 13, Словенија и Хрватска по 14, а Румунија 15.
Говорећи о Дану државности Србије, Лјајић је прецизирао да ће се тај празник осим 15. Фебруара славити и 16. Фебруара како би се аФирмисао највећи државни и национални празник.
“На тај начин смо хтели да исправимо нелогичност да се Први мај и Нова година славе два нерадна дана, а да се највећи дрзавни празника слави један дан”, рекао је Лјајић.
Он је напоменуо да се Дан примирија у Првом светском рату нерадно обележава у свим државама победницама, а да је то прва почела да слави Велика Британија још 1919. године, а Србија да га обележава разним маниФестацијама од 2005. године.
“Сматрали смо да Србија као учесница у рату и земља која је највише страдала треба да га обележава с обзиром да је у том рату изгубила трећину популације”, напоменуо је Лјајић.
Што се тиче 21. октобра – Дана сећања на српске жртве у Другом свестском рату обележаваће се као спомен на страдање у Крагујевцу 1941. године, када је у том граду за три дана стрељано 2.977 грађана.
Како је рекао, тај злочин се издваја по монструозности, будући да је тада страдао и велики број деце узраста оид 11 до 15 година и младих од 16 до 19 година.
“Већина земаља има национални дан сећања на жртве у Другом светском рату и то је инцијатива коју је подржало 16. 000 грађна, сви државни Функционери, већина странака власти и опозиције и то је израз потпуне сагласности око тога да се тај празник обележи”, рекао је Лјајић.
Tиме ће Србија, како је Лјајић напоменуо, употпунити обележавање оних празника из периода Другог свестког рата и нагласити значај који је Србија дала у антиФашистичкој борби и победи над Фашизмом.
Државни празници у Србији су Нова година, која се празнује 1. и 2. јануара, Празник рада који се обележава 1. и 2. маја, Дан победе 9. мај, док се радно празнују Свети Сава 27. јануара и Видовдан 28. јуна.
Предложеним изменама предвиђено је и да се државни празник Сретење - Дан државности Србије, осим 15. Фебруара, празнује још један дан и то 16. Фебруара.
Србија ће након усвајања измена Закона о државним и другим празницима Дан државности уместо једног прослављати два дана, што ће допринети јачању светсти код грађана о значају тог историјског датума, изјавио је данас министар рада и социјалне политике Расим Лјајић.
Лјајић је образлажаући измене тог закона у скупштини Србије, напоменуо да ће његовим усвајањем Србија облежавати још два дана – 11. новембар Дан примирија у Првом светском рату нерадно и 21. октобар Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату радно.
Tако ће се број нерадних дана у Србији са осам повећати на 10, што је, како је рекао министар, још испод европског просека нерадних дана.
Према његовим речима, француска, Мађарска и Италија имају по 11 нерадних дана, Чешка и Пољскса по 12, Македонија и Албанија по 13, Словенија и Хрватска по 14, а Румунија 15.
Говорећи о Дану државности Србије, Лјајић је прецизирао да ће се тај празник осим 15. Фебруара славити и 16. Фебруара како би се аФирмисао највећи државни и национални празник.
“На тај начин смо хтели да исправимо нелогичност да се Први мај и Нова година славе два нерадна дана, а да се највећи дрзавни празника слави један дан”, рекао је Лјајић.
Он је напоменуо да се Дан примирија у Првом светском рату нерадно обележава у свим државама победницама, а да је то прва почела да слави Велика Британија још 1919. године, а Србија да га обележава разним маниФестацијама од 2005. године.
“Сматрали смо да Србија као учесница у рату и земља која је највише страдала треба да га обележава с обзиром да је у том рату изгубила трећину популације”, напоменуо је Лјајић.
Што се тиче 21. октобра – Дана сећања на српске жртве у Другом свестском рату обележаваће се као спомен на страдање у Крагујевцу 1941. године, када је у том граду за три дана стрељано 2.977 грађана.
Како је рекао, тај злочин се издваја по монструозности, будући да је тада страдао и велики број деце узраста оид 11 до 15 година и младих од 16 до 19 година.
“Већина земаља има национални дан сећања на жртве у Другом светском рату и то је инцијатива коју је подржало 16. 000 грађна, сви државни Функционери, већина странака власти и опозиције и то је израз потпуне сагласности око тога да се тај празник обележи”, рекао је Лјајић.
Tиме ће Србија, како је Лјајић напоменуо, употпунити обележавање оних празника из периода Другог свестког рата и нагласити значај који је Србија дала у антиФашистичкој борби и победи над Фашизмом.
Државни празници у Србији су Нова година, која се празнује 1. и 2. јануара, Празник рада који се обележава 1. и 2. маја, Дан победе 9. мај, док се радно празнују Свети Сава 27. јануара и Видовдан 28. јуна.
Предложили нове празнике
Из Партије уједињених пензионера Србије су поручили да се слажу да 21. октобра буде Дан сећања, али да би требало размислити о измени назива Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату, јер, како су навели осим Срба било је и других жртава настрадалих у злочину немачких окупационих снага у јесен 1941. године.
Из посланичког клуба СПС-ЈС су, такође, најавили да ће подржати предложене измене сматрајући да су "апсолутно на месту" истичући и да је Дан државности најважнији државни празник који треба убудуће обележавати два дана.
Према њиховом мишљењу, тиме се показује да је Србија стара држава која има дугу историју и традицију која треба да се негује.
У том посланичком клубу наводе и да се обележавањем Дана примирја у Првом светском рату обележавају не само жртве и страдања које је Србија поднела, сразмерно највише од свих земаља, већ и то да је од почетка била та која је бранила и борила се за слободу и из тог рата изашла као земља победница што се не сме заборавити и треба истицати.
У Српској радикалној странци сматрају да је 11. новембар као Дан примирја у Првом светском рату релативна ствар, јер је Аустроугарска капитулирала 3. новембра.
Они су предложили да се као празнк обележава 25. новембар 1918. године када је Велика народна скупштина у Новом Саду донела одлуку да се Војводина припоји Србији.
Радилкали су навели да би тај датум требало празновати, јер су Срби који су се до тада борили за аутономију у оквиру Аустроугарске присаједињењем Србији ту борбу и окончали и поручили “аутономашима” да је идеја о аутономији имала смисла у туђинској држави, а да је уједињењем Војводине са Србијом та идеја “потрошена”.
Према радикалима Дан устанка који се слави 7. јула би требало да се промени и уместо да се слави дан “када је један Србин пуцао на два Србина жандара и тиме почео братоубилачки рат” требало да се обележава 31. август 1941. године када су четници ослободили Лозницу.
Из посланицкцог клуба "За европску Србију" су поручили да ће подржати предложене измене, али и позвали на јединство при изгласавању предложених измена закона као и на више достојанства у расправи око ове тачке дневног реда.
Они су навели да је Дан сећања потребан да се не заборави како је мир и политика мира значајна за будућност Србије и да подсети колико су екстремне идеологије биле погубне за мале народе током 20. века.
Посланик ЗЕС Срђан Миливојевић је, коментаришући нејединство по питањима о којима, како је рекао, не би требало да буде поделе, навео да му је жао што Србија нема дан демократије, дан народног јединства.
"Жао ми је што немамо те дане па да се једном за свагда ујединимо и да се сетимо речи патријарха Павла који нам је говорио да треба да се угледамо на наше непријатеље, јер су сваког дан све сложнији и све их је више, а нас је све мање и све смо
разједињенији”.
Посланици су јуче започели нову седницу парламента, на чијем је дневном реду 20 законских предлога и других аката, а у досадашњем току су у начелу размотрили нова законска решења о рехабилитацији, као и измене закона о полицији и о ванредним ситуацијама.
У скупштинске клупе јуче су се вратили посланици СНС и НС, а у пленуму не учествују и даље посланици ЛДП док су они из ДС С јуче напустили салу незадовољни тиме што на дневни ред није уврштен њихов предлог декларације о Косову и Метохији и најавили да неће и надаље да учествују у раду парламента.
Извор: Танјуг
Нема коментара:
Постави коментар