“Када то кажем, под тим све подразумевам. То је светосавски, јеванђељски пут, увек актуелан, увек савремен, животан и вечан и то је у суштини наслеђе Константина
Великог”, изјавио је владика Тањугу, говорећи о томе како се Светосавље сагледава у православном и хришћанском свету са становишта традиције и савремености.
Оцењујући да су увек постојале крајности да се Светосавље тумачи на један идеолошки начин, владика Јован је истакао да је Светосавље, о чему је говорио Николај Велимировић, “православље српског стила и искуства”.
“Оно што је истински традиционално, предањско, оно је и савремено, али не мора бити и модерно”, напоменуо је владика и додао да модерно не мора бити савремено, већ може бити најотуђеније од човека, његовог дубљег призвања, човечности и култивисаности.
“Ако један човек одговори на изазове свога времена или уме да постави питање и нађе одговоре, а ти одговори се налазе у Светом писму и Светом предању цркве, ако он живи живо у духу и са Богом, он најбоље осећа проблеме савременог човека”, навео је владика Јован и додао да је зато нама близак Свети Сава, иако је тако давно живео.
Према Јовановим речима, Свети Сава је био васељенски човек, “кога су са његовим плавим очима препознавали сви људи – и муслимани и представници других хришћанских заједница на Истоку и то је оно што је у наше дане имао светитељ патријарх Павле.”
Треба рећи и о злоупотреби Светосавља, напоменуо је нишки владика и додао да ће “бити оних који неће прихватити ни Христа, ни његовог слугу Светог Саву, ни цркву. То је питање слободе и мислим да људима не треба наметати веру”.
Подсетивши најпре на негативне последице Крсташких ратова, владика Јован је указао да су хришћани још два века затим живели заједно и нису уопште осећали разлику.
“То је дар Светосавља дубљи. Није политика могла да продре у духовно биће народа, али су ти ратови и сви походи, инквизиција, оставили ружан утисак у историјском памћењу”, рекао је нишки владика.
“То нема везе са истинским верским осећањима, нити постоје верски ратови, у питању је грех и злоупотреба духовности”, нагласио је владика Јован.
Према његовим речима, Свети Сава је био човек са вечношћу, визионар, био је човек подвига, али и жртве, а хришћанство тражи жртву.
“Правих, истинских хришћана је све мање. Има скривених хришћана, има оних који дубље верују и присутни су у друштву. Људи из цркве их довољно не препознају. Зато је Србима потребна нова христијанизација.
Треба да се открију дубљи корени и нека сазнања која носе људи са собом, треба да заронимо у дубину и прошлост, не да би остали у прошлости, већ да видимо како су то наши стари радили”, рекао је нишки владика.
Он је указао да су дубоки корени Епархије нишке.
Говорећи о толеранцији и о узроцима сукоба међу људима, владика Јован наводи да “не треба слати једну толератну поруку која није животна”, као и да он увек и придодаје реч трпељивост.
“Сваки човек треба да буде трпељив и да носи свој крст. Неки су нас у име мира бомбардовали, што је злоупотреба толеранције, у име лажног пацифизма који није дубље заснован на тајни Христа”, казао је нишки владика.
“Можемо признати да они који пропагирају права крше људска права и мислим да су угрожена верска права у великој мери”, оценио је владика Јован.
Свака млакост и равнодушност, сматра он, није добра ни за кога.
“Борбеност духа не значи рат. Када се смири дух, ако се добије духовна борба, онда се избегава телесни рат. Телесни или земаљски рат нам долази када је поремећај у духовном животу, у уму, у етосу једног народа”, навео је нишки владика.
Он је подсетио да је било времена када је Црква скрајнута на маргине живота.
Сада, према његовим речима, постоји друга опасност – да се “хришћанство сведе на површност и у томе су одговорни људи из цркве и из државе, сви људи, умствени, културни, образовни, па и медији. Нема културе без духовности.”
Говорећи о обележавању 17 векова Миланског едикта и о дијалогу између католика и православних, владика Јован је истакао да тај дијалог није прекинут и да ће он бити још више подстакнут овим поводом и да би требало радити на више нивоа када је у питању дијалог.
“Литургији првојерарха присуствоваће други великодостојници, сигурно је да ће они у свом амбијенту, на свој начин направити своје славље, своју мису где ће опет имати присутне посматраче од стране православних, ” казао је нишки владика.
“Све док се не постигне јединство догматских истина вере, не можемо заједнички саслуживати. Ту је и препрека непогрешивости римског папе, разговара се на ту тему да епископ римски има улогу коју имају и други епискпи”, навео је владика Јован, одговарајући на питање о томе да ли су разлике претежно догматске или политичке природе.
Он је подсетио да је било конференција и да ће их бити на којима ће се говорити на ове теме на једном отворенијем нивоу.
Владика Јован је додао да постоје сусрети епископа о чему можда јавност не зна много “и то је заиста дијалог истине и љубави”.
“Сами људи из Цркве, поготово руководећи не би требало да дају површне изјаве, не би требало да збуњују јавност, већ треба одговорно и озбиљно приступити људима и друштвеној јавности”, додао је нишки владика.
Владика Јован подсећа да је жеља свих хришћана и православних да се у Аја Софији одржи служба и да би то доказало колико је Турска толератна, колико је европска држава, а, с друге стране, очекујемо да та хришћанска Европа уважи Христа и Бога који је и њу саму просветлио као и културу те Европе.
“И у томе има борбу сам Ватикан и римокатолици, рекао бих и протестанти кад је у питању визија саме те уније и будућност Европе”, приметио је владика Јован.
Говорећи о Константину Великом, владика Јован је истакао да је био мудар владар, да су свеци такође од крви и меса, људи склони греху, али људи који су имали покајање и да то
Константиново наслеђе осећају и српски владари касније који су умели да се покају и да чине добра дела и да то крунишу и монашким ликом.
Зато је Константин близак Србима и препознатљив у лику наших светаца. Римокатолици Константина не славе као свеца, напоменуо је, јер је пренео престоницу из Рима у “нови Рим”.
“То није стварање новог Рима, колико је Константин имао визију новог Јерусалима. Ромејско царство је тако засољено јудеохришћанством, укључујући и античку културу и римско право, али надасве и духом других цивилизација и култура, на само грчког и римског”, казао је нишки владика.
Он је најавио да ће у години Миланског едикта бити издате две посланице, једна Српске православне цркве и друга планетарна.
Част писања прве додељена је нишкој епархији и њу ће прихватити Синод, а другу ће писати најуглединији теолог владика Атанасије Јефтић која ће бити најпре прихваћена од Синода, а затим и од Светог архијерејског сабора који ће први пут у историји бити одржан у мају ове године у Нишу.
Другу посланицу ће прихватити Васљенски патријарх и заједно сви патријарси, потписници хришћанских конфесија, казао је нишки владика Тањугу.
Посланица ће бити преведена на светске језике, биће преведен текст Миланског едикта на енглески језик.
Посланице су при крају и очекује се да их Синод у марту усвоји, напоменуо владика Јован.
У октобру ће у Нишу бити одржана припремна конференција православних првојерарха којем ће председавати Васељенски патријарх, уочи наредног Васељенског сабора, казао је нишки владика.
Извор: ИН4С
Преузето са: Радио Светигора
Нема коментара:
Постави коментар