Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у Патријаршијској капели у Београду, 6. новембар 2008. године
Свети апостол Павле нам открива тајну своје личности,
записавши у посланици Римљанима ријечи: ,,Све сматрам за трице, само Христа да
задобијем.” Откад га је Господ дотакао Својом светошћу на путу
за Дамаск, откад
је ослијепио силом те свјетлости и откад је његово срце било обасјано
свјетлошћу Христопознања, Свети апостол Павле је сав свој живот уткао у велику
и свету тајну Христове личности. Све што је чинио, све што је проповједао, све
што је радио, све што је написао, све то мирише на Христа Господа, све то живо
и живоносно свједочанство о Њему. Зато је и записао и ријечи да: ,,Не живим
више ја, него живи Христос у мени”. Више је у апостолу живио Христос него што
је он живио својим животом јер његов живот је био Христов живот. Он је постао
цјеловито христолико биће. Страдао је, гоњен је, прогоњен је, у море је бацан,
пребијан је и осуђиван на смрт. Све то није утицало на њега да се за јоту
помјери од своје вјерности Христу Господу и служењу Њему.
Благодарећи томе његовом свједочанству, и не само његовом, наравно, него и свједочанству других светих апостола и светих жена мироносица, првих хришћана, свједочанство свих оних који су, попут апостола Павла, видјели Господа, опипали Га и посвједочили Га, разрасла се Црква Божија као дрво, величанствено дрво под чијом крошњом је нарасло до неба и крошња која је покрила сву земљу, да не кажемо и сву васиону. Под тим дрветом нашли су одмора и покоја безбројни људи кроз сву историју рода људскога. Нема величанственијег дрвета од дрвета Цркве Божије и нема величанственијег покоја и одмора од тога одмора под окриљем живога Господа од Дјеве рођенога. Нема личности у историји рода људскога која је тако свестрано уткана у живот човјечанства. Милиони храмова подигнути су у славу имена Његовога, од дана Његовога Распећа, Његовога Васкрсења и Његовога Вазнесења, милиони и милиони икона, ликова Његових, од најмањих до најсавршенијих, сликани су на основу оних описа који су о Њему оставили свети апостоли, о Његовом лику, о сили Његовога лика. Безбројне су књиге које су о Њему написане! Већ је апостол Јован на крају свога Јеванђеља рекао да се њему чини да: ,,Ако би се све што је Господ рекао записало, у цијели свијет не би могло то да стане.”
Ако то апостол каже за оно што је Господ рекао у току Своје проповједи, утолико важи за све оно што је израсло из тих Његових ријечи, утемељено на Његовој личности, изникло из сјемена Његове свете науке кроз вијекове. Немогуће је у људски ум смјестити све оно што је изникло из тога светога коријена, што је утемељено на светом крајеугаоном камену васионе, људске историје, немогуће је то све описати или изразити, нити је то могуће смјестити у људско срце. И заиста, ријечи Симеона Богопримца да ће Светој Дјеви мач срце пробости и да ће Он, Онај кога је она родила, ,,постати знак, око кога ће се људи дијелити и око кога ће се људи препирати”. Заиста је то истинито и пажљиво речено. Од Његовог рођења, од Његова уласка у људску историју, свијет се подијелио на оне који су за Христа и на оне који су против Христа. Од првих времена било је оних који су били против Њега, међу њима и свештеника, међу њима и многи чланови оног првог изабраног Божијег народа и тако кроз вијекове, они који су Га блатили, они који су Га проглашавали за Веелзевула и сина Веелзевуловог, они који су Га чак и порицали да је био присутан на овој земљи, да се родио, а и данас има оних који пљују на пречисти лик Господњи, скрнаве Његов спомен и који покушавају да унизе Његову личност.
У наше вријеме пишу књиге, а и у вријеме марксизма су писали, против Њега. Пошто нијесу успјели да Својим лажима замраче Његов лик и порекну Његово постојање, онда сада има много оних који на још нечаснији начин пишу о Њему, о Његовој личности, скрнавећи Његов лик и Његову личност, претварајући не само у обичног човјека него у најгору врсту људи који ходе овом земљом. И код нас се објавила нека нечасна књига ,,Да Винчијев код” и има неких који су се поново повампирили и којима смета Господ, Његово свето име, Његова личност и мисле да су паметнији, мудрији и већи од Њега, истинитији од Њега. А све што пишу о Њему показује да су лажни, да су неистинити и вријеме увијек покаже да је Он Онај који побјеђује овај свијет и да је име Његово заиста веће од свакога имена. Зато није чудо што је апостол Павле сматрао све за трице и само је Њега хтио да задобије. И не само он, него толико светих мученика и мученица!
Данас прослављамо Великомученика Арету, који је у деведесет петој години свога живота мученички пострадао, заједно са четири хиљаде хришћана, сви су побијени од Дуунана, неког обезбоженог Јеврејина, који је прогањао хришћане у граду у коме су они били, а прије тога је рекао: ,,Ништа вам нећу учинити, само отворите капије вашега града.” И отворили су и он је прво заклао и убио Светога мученика Арету и онда четири хиљаде њих поклао, који су својом мученичком крвљу посвједочили самога Господа. И они, и Арета и Елезван, етиопски цар који је, по Божијем провиђењу, бранио и спасио и спасио хришћане у вријеме цара Јустинијана. Сви су они сматрали за трице све, само да задобију Христа.
Њиховим молитвама нека Господ и нас утврди у вјери и вјерности и Господу, и Богу и Спасу нашему Исусу Христу и Њему нека је слава и хвала, у вијекове вијекова. Амин.
Транскрипт Данило Балабан
Фото: Манастир Високи Дечани
#митрополитАмфилохије, #Амфилохије, #mitropolitAmfilohije, #Amfilohije, #besede, #беседе, #беседемитрополитаамфилохија, #беседамитрополитаамфилохија, #беседеамфилохија, #беседаамфилохија, #besedemitropolitaamfilohija, #besedamitropolitaamfilohija, #besedaamfilohija, #besdeamfilohija,
Нема коментара:
Постави коментар