Шта да радимо, да нам боље буде?

Прича се, како је у старо време у Мисиру било настало зло стање међу људима, слично данашњем стању у свету. Онда се два очајна друга из Александрије реше, да иду по свету и траже да као нађу
бар једног човека мудра и срећна. После дугог узалудног тражења наиђу на светог човека у некој усамљеној дубрави. Овај им се поклони до земље и радосно их прими у своју колибу. После дугог разговора и испитивања увере се она два путника, да су заиста нашли човека, у коме су се сусреле мудрост и срећа.

Па му рекну: - Али, човече Божији, ми не можемо живети као ти! Како, дакле да будемо срећни?

Заплака се човек Божији, па уздиже поглед к небу и кроз плач рече: - Није ни нужно да ви живите као ја. Но да би били срећнији него што сте, држите се ових правила: - мислите о Богу бар колико мислите о људима,

• бојте се Бога бар колико се бојите људи,
• поштујте Бога бар колико поштујете људе,
• молите се Богу бар колико се молите људима,
• надајте се у Бога бар колико се надате у људе,
• иштите помоћ од Бога бар колико иштете од људи,
• вршите закон Божији бар колико вршите закон људски,
• благодарите Богу бар колико благодарите људима,
• славите Бога бар колико славите људе!

Саслушавши овај буквар живљења и владања она два друга врате се задовољни дома. ... А ја само могу додати: преко овог буквара нико и никада не може прећи на тежу књигу.

Св. владика Николај

Славица Стефановић