У време светих Апостола, за царовања Домицијанова, настаде
велико гоњење на хришћане. По целом царству цар разасла наређење свима
кнезовима и велможама, да хришћани без поговора морају примити многобожачко
безумно зловерје и клањати се идолима. Тада се јавише врло многи хришћани који
смело исповедаше реч Божју, и велики број мученика пострада на све стране за
Христа Спаситеља. Тада би послат у заточење на острво Патмос и црквени стуб
вере, и темељ хришћанске истине, и проповедник превечног Божанства јединородног
Сина Божјег, и најизврснији апостол - свети Јован Богослов. Тамо му се у
откривењу јави Господ "усред седам светњака" (Откр. 1, 13) и нареди
му да пише седморици анђела, тојест епископа седам цркава азијских, соколећи их
на саборно мучеништво. Том приликом уста Господња споменуше овог светитеља
Антипу овако: Антипа, верни сведок мој, би убијен код вас, где живи Сатана
(Откр. 2, 13). Јер свети Антипа беше епископ цркве Пергамске.
Из ових речи у Откривењу Јовановом види се јасно да је
Антипа био верни сведок Христов, и да је међу житељима пергамским боравио
Сатана. И ту посред њих свети Антипа беше као светлост посред таме, као ружа
посред трња, као злато посред блата. Или боље рећи , као злато усред огња, по
речи Светога Писма: Као злато у топионици прекаљено (Прем. Сол. 3, 6). Тамо се
ни природних закона не држаху, нити правилно ствари схватаху, сваки се осионо
понашао, и према својој снази чинио насиље над другима. Сваки је сматрао себе
за храбра и добра и праведна, ако је неког хришћанина злостављао или му живот
одузео. Ови неверници много узнемираваху и злостављаху хришћане, а блажени
Антипа, непоколебљив у вери и постојан у врлинском живљењу, не смућиваше се ни
најмање, него као да своју човечанску природу претвори у анђелску, тако јуначки
противстајаше непријатељима, ничега се не бојећи. Иако му је претила опасност,
он је често излазио међу народ, и усред њих сијао као зора, и светлошћу чисте и
праве вере прогонио таму идолопоклоничке заблуде. Због тога су демони које су
многобошци сматрали за богове, бежали из Пергама у коме је живео свети Антипа.
И јављаху се демони у сну својим жрецима и говораху им: Нити жртве ваше једемо,
нити уживамо у мирису и каду жртвеном, јер нас прогони хришћански кнез Антипа.
Многи се многобошци разгневише на светог Антипу, ухватише га
и одвукоше на место где су обично приносили своје погане жртве. И војвода упита
светитеља: Јеси ли ти Антипа који сам не слуша царске наредбе, и друге учи да
им се не покоравају, и омета жртвоприношења боговима, а не допушта ниједноме од
богова да се наслађује претилином или мирисом? Зато сви богови напустише наш
град и отидоше, и бојати се да нека велика несрећа не снађе град, пошто богови
неће хтети више да га чувају. Е доста си нам све до данас наносио зла својим
хришћанским магијама! Покај се, дакле, и покори се законима нашим да богови,
који владају овим прекрасним градом, не би престали да се старају о нама и
чувају нас. Ако пак нећеш да то учиниш, и да се одрекнеш своје вере, и да
боговима нашим одаш поштовање, онда ћеш по римском закону бити стављен на
заслужене муке.
Свети Антипа одговори: Војводо, знај ово: хришћанин сам, и
зато се безумном и безбожном наређењу царевом нећу покорити. А ево и мога
одговора на твоја питања: Богови ваши којима се ви клањате, и за које кажете да
су господари васељене, сами тврде да их прогони смртни човек, и траже вашу
помоћ они које ви сматрате за своје заштитнике и одмаздитеље. Из тога лако
можете увидети своју заблуду. Јер кад нису у стању да одмазде за своје
злопаћење, и признају да су побеђени од једног човека, како онда могу избавити
од неке беде сав род људски или који град? Размишљајући о томе, дужни сте да
макар сада одступите од своје пагубне заблуде и поверујете у Христа који је
сишао с неба да спасе род људски. И тај исти Христос заиста ће при крају света
доћи да суди свима, и свакоме ће дати по делима његовим, или славу или муку.
Пошто свети Антипа одговори тако благоразумно, војвода му
поново стаде говорити овако: Ви се покоравате новим законима и правилима које
сте ви измислили, пренебрегавши старо богопоштовање, које ми спочетка примисмо
од наших предака, и од њих нам дође као наслеђе да поштујемо богове. Стога,
следећи обичајима наших прадедова, није добро одступити од њих. Јер оно што је
старо боље је од новога. И поузданије и достојније похвале оно што је потврђено
старином времена. Зато и ти треба да промениш своје веровање, те да не следујеш
човеку који се недавно појавио и својим неким магијама живот људски смутио, и
распет био за време Понтијског Пилата. Покори се дакле царевим наређењима, да
би с нама поживео безбедно, јер ћемо ти увек бити у помоћи и волећемо те као
синови. Ти си стар, и заслужујеш да те као оца волимо и поштујемо.
На то свети Антипа одговори: Можеш безбројним речима и
заглушити моје уши, али ја нећу бити толико безуман и неразуман да под старост
и на ивици гроба променим веру своју и да ради овог бедног и тричавог живота
одступим од свог чврстог вероисповедања. Не прелашћуј дакле ум мој, који се
стално упражњава у читању Светога Писма. Јер спочетка не беше ни једног вашег
бога, него се појавише касније, и никакво добро не учинише, нити нам икаква
корист дође од њих. Та они сами беху гадни и покварени људи, и посташе
виновници рђавог живота других страстољубивих људи. А ако треба чувати древне
рђаве обичаје и прописе, онда треба и братоубицу Кајина подражавати. Зашто не
следујете онима који су хтели да на небо узиђу и који се не постидеше са својим
сестрама грешити, због чега и потоп би, истребљујући род њихов? Зато што
занемарише ходити путем правим и благочестивим. Ако пак ви узажелите да ради
древности њихове подражавате безакоња њихова, онда ћете бити кажњети не водом
већ огњем вечним, и јешће вас црв који не умире. То ће вас снаћи, ако се не
покајете.
Пошто свети муж изговори то и много других ствари, дохватише
га безбожни људи и одвукоше пред храм Артемидин, где стајаше изливен во од
бронзе. Усијаше вола огњем, и бацише унутра слугу Божјег. А свети Антипа
прекрстивши се, мољаше се Богу унутра у огњеном волу, говорећи: Боже, Ти си нам
објавио од векова сакривену тајну Господа нашег Исуса Христа, и Њиме си нам
открио недокучива тајанства Твога превечног савета. Благодарим Ти за сва добра
Твоја, јер спасаваш нас који се у Тебе уздамо! Ти си и мене удостојио у овај
час да будем увршћен међу свете мученике који пострадаше за свето име Твоје.
Прими дух мој који сада одлази из овог живота и дај ми да обретем благодат у
Тебе и у јединородног Сина Твог! И не само мене, него и оне после мене милошћу
Својом обаспи, да би сви славили свето име Твоје вавек, амин.
Тако се свети Антипа дуго мољаше, мучен у усијаном волу.
Затим, сатворивши молитву за сав свет, предаде дух у руке Божје, као да заспа
слатким сном, и узиђе на небо, украшен славним венцем мученшптва, 92 године. А
благочестиви људи узеше свете мошти његове, и чесно их сахранише у истом граду
Пергаму. И потече из њих миро, исцељујући сваку болест људску, у славу Христа
Бога нашег, са Оцем и Светим Духом слављеног вавек, амин.
Нема коментара:
Постави коментар