Светим Евхаристијским Сабрањем, началствовао је садашњи старешина овог Светог Храма, протојереј-ставрофор доц.др. Велибор Џомић, Архијерејски намесник подгоричко- колашински уз молитвено учешће негдашњег старешине протојереја-ставрофора Милуна Фемића.
Величање овог чудесног пастира словесних оваца који је веровао да проповед Христова није у убедљивој мудрости речи људских, већ у пројави Духа и Силе, улепшано је појањем мешовитог састава појаца певнице Храма Св Георгија.
Произносећи своју беседу на овај недељни дан, началствујући свештенослужитељ о. Велибор је казао да ми можда нисмо ни свесни какву је радост и благослов Господ дао и оставио људима на земљи након Његове Чудесне Мисије. (када се излила благодат Д.Светога на Његове Ученике у Горници у Св. граду Јерусалиму).
Литургијско Живљење.
Понекад се деси, отац је наставио, да механички, недељом и празником пођемо на Службу Божију али увек треба да се запитамо, где то идемо, зашто идемо, код Кога то идемо; шта примамо а шта добијамо; шта губимо кад не идемо и шта губимо кад су нам ум и мисли – расејани.
Служба, која је Тајна Неба и земље а нама дата на утеху, на спасење, на Живот Вечни – најречитије је сведочанство о свему ономе што се ради нас и ради нашега спасења збило. Отац је истакао да је она истовремено потврда и најава свега онога што ће доћи – Другог Христовог Доласка, свеопштег Васкрсења мртвих, Вечног Живота – пред Престолом Славе Божије, где обитавају Отац, Син и Д.Свети.
Зато је јако важно да знамо, нагласио је, да наш живот у Цркви не почиње оног момента кад прекорачимо праг Цркве, већ да он треба да буде у потпуности прожет веровањем, једним истинским Богослужењем, Богорађањем, Богојављањем – истинским сведочењем Свете, Спасоносне Вере која нас одржава, сабира, крепи, даје снагу и води у Живот Вечни.
У историји Цркве, отац је наставио, појавили су се многи такви сведоци вере, прави духовни дивови, који су примили Реч Христову у своја срца, умове, душу и савест; у свој живот. И показали је на делу.
Један од таквих дивних угодника Божијих, био је и Св. Спиридон који је живео крајем 3 и почетком 4 века који је доживео, како страшна гоњења хришћана, али и даровану им слободу Едиктом, донесеним у Милану, од стране цара Константина Великог.
Управо овај Чудотворац, чије се необично очуване мошти (и данас са снежнобелим зубима, очуваном кожом, ноктима и косом које расту и константном телесном температуром од 36,6 ст. н.а.) чувају данас на грчком острву Крфу, јесте сведок да нисмо сами на овом свету, да је Бог са нама, и да никоме не допушта да носи терет који је тежи него што можемо да га изнесемо; уколико посустанемо, овакви Чудотворци нам помажу да се подигнемо и наставимо да идемо путем хришћанским.
Началствујући свештенослужитељ о. Велибор је затим све верне подсетио, да је ова друга седмица пред прослављење великог празника – Рождества Христовог, посвећена Мајкама, истакавши, да је велики и неописиви дар који је Господ дао Њима (које су са жртвом, вером и подвигом) носиле и донеле нас – по Вољи Божијој, у овај свет. Зато се ми данас сећамо свих Прамајки, великих Мученица, које су уградиле своју љубав, веру, снагу и младост у своје потомство, испуњавајући покорно заповест Божију ,,Рађајте се, множите се, напуните земљу и владајте њоме“, направивши од својих утроба радионице Живота а не радионице смрти.
Честитајући данашњи празник свим Мајкама као и онима које ће то постати, о. Велибор је подсетио да ипак ни од човека не зависи све – да је заправо у Руци Божијој и долазак и одлазак са овога света, али како је говорио блаженопочивши Патријарх Павле: ,,да учинимо колико до нас стоји“.
Непосредно пред примање Свете Тајне Причешћа, о. Велибор је нагласио, да Јој не приступају они који се нису припремали постом и молитвом те да Јој пропусте прво децу, мајке, старице, старије и болесне а да Јој затим приступају, здрави.
Због мноштва причасника, изнета су два Света Путира, пред сабрани народ.
Дакле, данашњи дан је највећи хришћански празник посвећен мајкама и женама, који се зове Материце. Деца на тај дан поране и вежу мајке исто онако како су оне њих везивале на Детињце. Оне се „дреше“, давањем деци слаткиша или неких других припремљених поклона.
Затим је Заједничарење у Христу Богочовеку – Дародавцу Живота, настављено у гостопримници Црквеног објекта Храма Св. Георгија под Горицом.
Елза Бибић
Фото: Владимир Џомић и Елза Бибић
Тонски прилог Радија Светигора
Извор: Митроплија црногорско-приморска
Нема коментара:
Постави коментар