среда, 15. јун 2016.

МУДРОСТ СВЕТАЦА: БОРБА СА МРЖЊОМ, НЕРВОЗОМ, И ОТУЂЕНОШЋУ

 Због људске слабости и тендеције ка неспоразуму, чак и реч или мало не промишљено погрешно дело може да доведе до озбиљних последица у људским односима. Тако да је много пажње потребно да би се сачувала добра воља међу људима, а тамо где је поверење уздрмано много труда је потребно де се добри односи обнове.
 Свештеник Теодор Стилианопулос, 28 Јануар 2015

 Права радост не долази од поседовања многих материјалних добара већ од квалитета људских односа. Здрави односи носе печат међусобног поштовања, искрености, и воље да се на смирен начин превазиђу неразумевања, тешкоће, и проблеми уз спремност на помирење кроз добру вољу и праштање, које је дар Божји. Тамо где се ове врлине налазе, било да је то брак, фамилија, заједница или уопште друштво ту ће се наћи права хармонија, задовољство, мир, и радост.     

Непријатељи здравих људских односа су отуђеност, безосећајност, себичност, зле жеље, арогантност, и гордост. Ове страсти деградирају људски живот и доносе неописиву муку и бол. Оне проузрокују разне врсте неразумевања, конфликта, отуђености, нервозе, и мржње међу људима. Због људске слабости и тендеције ка неспоразуму, чак и реч или мало непромишљено погрешно дело може да доведе до озбиљних последица у људским односима. Тако да је много пажње потребно да би се сачувала добра воља међу људима, а тамо где је поверење уздрмано много труда је потребно де се добри односи обнове.


Свети Доротеј из Газе помаже својим учењем како се односити према конфликту и његовим последицама. Прва линија савета је основана на знању. Знање даје особи предност када се бори против конфликта. Светац објашњава нивое конфликта: провокација, узнемиреност ума, бес, и мржња. Он илуструје своје учење уз помоћ следећег примера.

Када неко хоће да упали ватру, он мора да започне са варницом, односно он треба да упали шибицу. Варница је провокација речју или делом. Ако научимо како да се односимо према провокацији онда се варница угаси. Али, ако на ту варницу одговорите или јој дате пажње онда ће те јој дати живот. То је као додавање ситних гранчица ватри и тако започињете са малим димом, то је узнемиреност ума. Што више о томе размишљате то се више у вама ствара бес, а бес у мржњу. То је већ додавања дрва на велику ватру која може измакнути контроли. Тада мучите себе и спремнисте да нападнете особу у својој близини због своје унутрашње мржње. Ако не дође до помирења и ако се та осећања не умире доћи ће до невоље. Грчка реч за ово стање је мнесикакиа, што буквално значи сећање на зло. Овакво стање се одликује мржњом према другом људском бићу.

Али како да се особа носи са провокацијама? Свети Доротеј саветује да се људи сећају његовог учења и да знају разлику између провокације, узнемирености ума, беса и мржње. Са овим знањем треба бити спреман унапред. Нека вам духовна стратегија буде да одсечете процес на самом почетку. Будите стрпљиви, удахните дубоко, размислите пре него што нешто кажете, и припремите алтернативе ако дође до конфликта.Не дозволите да провокација пређе у мржњу. Свети Доротеј каже да страсти треба одсецати чим се појаве јер могу да донесу много проблема ако се развију и додаје да је лакше ишчупати малу стабљику него велико дрво. 

Свако од нас може да се досети позитивних начина да одговори на провокацију. Некада је најбоље ништа не рећи и чекати бољи тренутак. Или особа може да говори нежно и да тражи објашњење. Може да постави питања шта доводи до таквог расположења. Такође, може да пита о чему се ради. Или особа може себе да извини и каже да јој је жао што се друга особа тако осећа и да није било намере за увредом и да тражи се смири и да дође до разговора. Можемо такође дозволити да тај моменат прође и касније стрпљиво дискутовати и покушати доћи до помирења. Увек је могуће наћи праве речи и говорити правим тоном гласа да не дође до варница и ватре која може наудити и једној и другој особи.

Свети Доротеј поклања посебну пажњу људској тежњи и жељи да једнако врате зло за зло. Он се присећа псалме у којој пише да “ако сам вратио зло за зло нека ме моји непријатељи победе”. Вратити зло за зло значи радити против себе. Светац објашњава да у тој псалми победа значи да нема више устајања јер више ништа добро у нама није остало. Можемо бити у опасности да изгубимо капацитет за врлинама или снагу за добра дела тиме што ће мо вратити зло за зло.

Постоје различити начини враћања зло за зло, не само речима већ и понашањем, покретом и погледом, све то се мора знати и избегавати. Гурање раменом доноси мржњу у срце. Подсмевајући поглед може да служи као стрела натопљена отровом. Чак има и таквих случајева када неко не врати зло за зло али му је драго када неко други учини зло тој особи. Исти је случај када некоме није драго или се не радује успеху свог брата. Све је ово, по Светом Доротеју, на суптилан начин враћање зло за зло и представља скривену мржњу. Све то се мора спознати, борити се против тога и исповедити. Христова заповест је да волимо своје непријатеље и да се молимо за њих. Свети Павле учи:”Не будите побеђени злом, већ побеђујте зло добрим”(Рим. 12-21).  

Ипак, знање само по себи и одбрамбене стратегије нису довољни да би се ефективно борили са провокацијама и нападима. Божја благодат је апсолутно неопходна да би се конфликт зауставио и да би дошло до помирења. Још код прве варнице конфликта, молитва је најефикаснији одговор и начин борбе против конфликта. Молитва је унутрашње безбедносно средство уз помоћ кога људско биће налази оно што му је потребно да би се на најбољи начин суочило са конфликтом и патњама.


У Православној Традицији “Исусова Молитва”(“Господе Исусе Христе помилуј ме”) нам је дата као “мач за борбу” против свих искушења. У зависности од сутације може гласити “Господе помилуј!” или “Гоподе дај ми снаге, или дај ми стрпљења да бих се борио са проблемима. Када дође до варнице конфликта Исусова Молитва помаже души да нађе заклон у духовном дому у коме нема мржње и злих речи и дела које би могле да испровоцирају оно за шта касније треба да се кајемо.

Свети Доротеј саветује тиху и побожну молитву срца која истерује гордост.“Боже, помози мом брату и мени, његовим молитвама!” Овим речима особа се моли за свог брата или сестру, а то је сигуран знак љубави, а такође та иста особа се смирује тражећи помоћ од Бога молитвама нападача. Свети Доротеј каже да тамо где су љубав и смирење ту нема места за мржњу и друге страсти. Он цитира речи Евагриуса Аскете који каже да је човек који се моли за своје непријатеље човек без мржње. Молитва за добробит и спасење својих непријатеља је сигуран пут ка оздрављењу које припрема основу за мир. Свети Доротеј завршава своје учење молитвом: “Дај Боже да памтимо оно што смо чули (научили), да нам то не би донело тешку осуду на дан суда.” 

Светитељу Божји, моли Бога за нас! 

Превод са Енглеског: чтец Владимир (Србљак)


Извор: Грчка Православна Црква Светог Георгија
Преузето са: Манастир Лепавина

Нема коментара:

Постави коментар