Обама усамљен у нападу на Сирију

У случају да се одлучи за војни удар у Сирији, Барак Обама би постао први председник САД у последње три деценије који је напао једну страну земљу без широке међународне подршке, пише данас америчка агенција "Асошијетид прес".

 АП наводи да су се САД у том периоду у најмање три случаја ослониле на НАТО како би добиле велику страну подршку за своје војне мисије, наводећи бомбардовање Босне 1994. године, ваздушне нападе на Косово 1999. и инвазију на Авганистан 2001. године.

Био би то прави преокрет у политици коју заговара Обама, демократа који је по ступању на положај председника обећао да ће ограничити војну интервенцију САД, а као председнички кандидат истицао да шеф државе "нема овлашћење према Уставу да једнострано одобрава војни напад у ситуацији која не обухвата заустављање реалне или предстојеће претње по нацију", пише АП.

Агенција оцењује да САД, још од 1983. године, када је тадашњи председник Роналд Реган
наредио инвазију на карипско острво Гренада, "нису биле тако усамљене у настојању да предузму велику смртоносну војну акцију, осим у неколико напада када су реаговале на ударе или претње упућене њеним грађанима".

АП наводи и то да је уз САД засад стала само Француска у иницијативи да сиријски режим, због навода опозиције да је употребио хемијско оружје, треба казнити војним ударом.
Стручњаци очекују да ће Обама одобрити тзв. ограничени напад на сиријски режим, вероватно крстарећим пројектилима типа "томахавк".

САД немају подршку Уједињених нација за удар на Сирију, а шеф светске организације Бан Ки-мун позвао је на уздржаност, истиче АП.

Извор: Пресс