11111111111111

Претражи овај блог

четвртак, 15. август 2013.

БОГОПОЗНАЊЕ

    - Ко је спознао да се људски род налази у палом стању, да је земља место нашег изнанства, наша тамница, где проведемо кратко време па излазимо да бисмо добили или вечно блаженство или вечну казну, тај је свакако спознао и то да је једино уточиште човеково на земљи Христос, Спаситељ изгубљених. Сходно томе, једино непроцењиво благо човеково не земљи је – познање Христа и усвајање од стране Христа. Хоће ли онај ко жели да стекне то благо хтети да задобије и привремене насладе? Напротив – избегаваће их, чувајући се да га не одвуку. Биће задовољан не само оним шт је неопходно, него и сиромаштвом. А задовољан човек је – богатији од богатих!


            Браћо, ми смо у овај свет ступили наги; одлазећи из њега, оставићемо и наша тела. Зашто да тражимо пропадљиво имање? зашто да тражимо оно што ћемо свакако морати да оставимо? Немојмо губити драгоцено време на пропадљиве ствари, како не бисмо изгубили наше једино благо – Христа. Ка Њему устремимо и ум и срце; будимо задовољни својом храном и одећом; не допустимо себи неумерене прохтеве, да они мало-помало не би привукли нашу љубав и лишили нас Христа.


Енциклопедија православног духовног живота 
 /Свети Игњатије Брјанчанинов/
 

Нема коментара:

Постави коментар