Духовно исцељење доконости и презапослености - Преподобни Никодим Агиорит

Први лек за исцељење доконости ипретеране запослености јесте молитва Богу за просветљење. Треба,дакле, да молиш Бога да те просветли не би ли познао која је сврха твог доласка на свет. А сврха твог доласка на свет јесте трговина –да као робом тргујеш благодаћу коју ти је Бог дао: Тргујте док се не вратим (Лк. 19, 13).

До које мере је, међутим, твој ум помрачен да верујеш у то да си се родио са циљем да своје време проводиш у доколици и без икаквог труда? Или, сасвим супротно, да верујеш да си се родио зато да би свој иметак и породични дом увећао решавајући хиљаде компликација и живећи оптерећен бројним бригама?
Заиста је неопходно да молиш Бога да ти помогне да Му се предаш како биучинио да познаш циљ за који си саздан: Обзнани ми, Господе,кончину моју (Пс. 38, 5). Ако Бог услиши твоју молбу, онда имашсреће, али тешко теби ако је не услиши! Јер једнога дана, а томоже бити ускоро, пробудићеш се из варљивог сна своје доколице,пробудићеш се празних руку, као што каже Јов: Отвориће очи, аничега неће бити (Јов. 27, 19).

Ако се пак претерано замараш итрудиш око многобројних послова твојој души сасвим бескорисних,ускоро ћеш бити налик на човека који бесмислено и бескорисно тапкау месту. Јер ти, истина, целог живота трчиш, али ћеш се на крајунаћи тамо где си био, јер се ни за корак ниси примакао свомеспасењу: У круг безбожници ходе (Пс. 11, 9) и бићеш налик ономеко јури за ветром, а Соломон вели: Ко затире кућу своју, наследићеветар (ПрС. 11, 29).

Други лек за твоје исцељење састоји се утоме да помно преиспиташ и добро размислиш о вредности времена којенам је дато у овом животу. Ко познаје и поштује време какодоликује? – пита се философ Сенека, који је гледао само природукада је изрекао ове речи, а није уопште ни знао за благодатЈеванђеља, у коме је време толико драгоцено да, кад би се заједносабрали сви беседници овога света да нам покажу колико је благовреме и колика је његова вредност, не би могли ништа друго, до датепају и гучу као новорођенчад.

Али шта говорим? Чак и свианђели кад би се у томе окушали, не би нам рекли све, јер времекоје нам Бог дарива да задобијемо рај вреди исто онолико колико и самрај! Желиш ли већи доказ од тог? Када би блажени, који сенаслађују свом пуноћом небеских добара, могли због неког добра данам завиде, не би нам завидели ни због чега другог осим збогвремена! Да су демони од почетка могли добити макар само једантренутак времена да би имали могућност да се покају и да исцеле својгрех, сада у аду не било ни једног демона.

Како, брате, можеш даверујеш да ће ти Бог свагда чинити тако велику услугу и увек тидавати од тог непроцењивог блага, а поготово након што си толикогрешио? Још када си први пут одступио од Његовог божанскогзакона, заслужио си да те Бог ухвати и да те, као што је учинио сапалим анђелима, док још држиш у рукама оно што си украо, одмахбаци у вечни огањ! Али Бог ти је из свог превеликог милосрђаподарио време за покајање, као што Соломон каже Богу: „Судећиим полако, оставио си могућност покајања“ (Прем. 12, 10), али несамо неколико тренутака, него године и године. Како је то безмерновелики дар! Али у коју сврху си тај дар добио? Ни због чега другог,него да имаш могућности да се покајеш за свој грех и да га сузамаисцелиш и покријеш својим добрим делима, „оставио си могућностпокајања“. Лекари кажу да онај ко испије неки отров не требаничега толико да се чува колико спавања, па зашто онда ти, којиси попио не једну кап отрова, него си испио целу чашу вавилонскеблуднице, губиш време спавајући у доколици толико погубној за твојеспасење? А када једном повериш своме духовнику све оно мноштвосвојих грехова, више те уопште није брига за њих, већ сибезбрижан као да их уопште ниси ни починио! Ах, тешко теби! То јеу крајњој супротности са оним што каже Пророк Давид: Невин рукамаи чист срцем, који није узео узалуд душу своју (Пс. 23, 4). Јер тиси узалуд добио живот и потпуно си бескористан на земљи, а СветиДух ти каже да не само да си луд, него да си и сасвим безуман: Коиде за беспослицама, безуман је (ПрС. 12, 11). А има ли већебезумности него улудо бацити тако непроцењиво благо? Па зар верујешда ћеш увек имати то драгоцено време? Док мало проспаваш, док малопродремљеш, док мало склопиш руке да прилегнеш, у том ће доћисиромаштво твоје као путник и оскудица твоја као оружан човек(ПрС. 6, 10–11), што ће рећи да један део свог живота проводишу дубоком сну, односно живећи у злу, други део свог живота траћишдремајући, то јест не чинећи добро и ето, изненада долази смрт,као човек до зуба наоружан непобедивим оружјем који те оголи одсвег времена и доводи те до тако бедног стања да тражиш каомилостињу макар часак времена, али га не можеш добити.

Постојиприча о неком велможи који је много година био тајни саветник исекретар императоров. Кад му се примакло време смрти, он стаденеутешно плакати говорећи: „Тешко мени, тешко мени! Како ћу сеја, који сам за све те године истрошио толике товаре хартије пишућицарева писма, оправдати што нисам нашао времена и један листхартије да запишем све своје грехе, што нисам потом отишао свомедуховнику и све му исповедио да себи обезбедим спасење? Ах, тешкомени, тешко мени!“

Тако ћеш и ти, љубљени мој, а можда јоши горе, једнога дана плакати, ако толике године проћердаш наиспразности овога света, а не нађеш бар мало времена да своју душудоведеш у добро стање. Тргни се, пробуди се из тог сна и учини оношто чини путник пешак који је легне у сенку неког дрвета да малоодспава: чим се пробуди, он, наиме, двоструко убрза кораке журећида стигне своје сапутнике који су, док је он спавао, већ далекоодмакли. Ти си изгубио толико времена! Треба да га надокнадиш, каошто ти саветује Павле: Пазите добро како живите, не као немудри,него као мудри, користећи време, јер су дани зли (Еф. 5, 15–16).Неизвесно је, брате, колико ти је времена још преостало, и коликогод да ти је остало, увек ће га бити премало. Ако си, међутим,разуман, преиспитај пажљиво да ли ти и поред тог толико големогподухвата (као што је твоје спасење) преостаје још мало времена, иако га нађеш, немој га утрошити на уживање у некој испразнојнаслади, него направи, уз саветовање са својим духовником, план ипоредак онога што ћеш радити, то јест одреди шта ћеш радитисвакога дана, шта ћеш радити једном недељно, шта једном месечно,а шта једном годишње. Одреди, на пример, да свакога данаблагочестиво вршиш своје духовно правило, да прочиташ свих 24кондака и икоса Акатиста Пресветој Богородици (то јест херетизме), дачиташ неку духовну књигу, да учиниш понеку милостињу, да честотражиш Богородичину заштиту, изговарајући архангелски поздрав(тј. Богородице Дјево) и друге молитве, да молиш и славословишсветитеље који су твоји заштитници, а особито оног светитеља покоме си добио име. Посебно моли и славослови свог анђела чувара даби ти притекао у помоћ у часу твоје смрти. А изнад свега, изговарају срцу, ако икако можеш без престанка, ову молитву: „ГосподеИсусе Христе, Сине Божији, помилуј ме“.

Одреди да сваке недеље,поред утврђених, још неким даном постиш, а средом и петком дадодаш још неко веће уздржање или већи телесни напор. Опразницима, осим оних уобичајених молитви, додај још неку и иди даслушаш поуке. Сваког месеца да се бар једном причестиш божанскимтајнама. А ако, којим случајем и на своју велику несрећу, паднеш унеки грех, немој чекати оно време који си себи одредио за исповест,него сместа похитај своме духовнику да га исповедиш. Јер велико јебезумље ако грешник верује у истинитост постојања ада и вечнихмука а да ипак, макар само један тренутак, живи са великим грехом инепокајан, да се, макар и тај један тренутак, налази на самом рубуадског гротла. Добро би, уосталом, било да сваке године приступишопштој исповести свих оних грехова које си починио током тих годинудана, почев од последњег који си починио претходне године. Осимтога, треба све своје обавезе и световне и духовне да обавиш такосавршено да би био потпуно спреман ако те задеси напрасна смрт.Бићеш срећан ако будеш у стању да заједно са Јовом изговоришове речи: Све дане времена које ми је одређено чекаћу...зазваћеш, и ја ћу Ти се одазвати (Јов. 14, 14–15).

Све штосмо до сада рекли са циљем да исцелимо доконе може исто тако дапослужи и онима који су претрпани пословима. Јер између доконог ипрезапосленог разлика је само у следећем: први расипа благо којеима, односно расипа време, а други га траћи на такве безначајностида су се оне, да се тако изразимо, око њега сплеле као пауковамрежа: „Оно чиме се баве деца назива се игром, а игре одраслихназивају се пословима“, каже блажени Августин (Књига 1, погл.9). Ти дечије послове називаш игром, а анђели игром називају твојевелике послове. Међутим, онај ко је потпуно обузет премногимпословима и обавезама, упоредо са исцељивањем, треба да размишљао три претеривања која ће свакако наћи у својим пословима, а којихтреба да се реши. То су: претеривање у погледу количине,претеривање у погледу каквоће и претеривање у погледу циља.

Каопрво, ти, брате, можда имаш послова и обавеза, као што кажепророк, више но што је звезда на небу: „Умножио си трговачкепослове преко [броја] звезда на небу“. Зато њихов број морашсмањити ако хоћеш да оставиш места благодати Божијој не би ли сењеном помоћу просветлио и почео да делаш за своје спасење, каошто вели Сирах: „Ко је мало заузет својим занатом, може придобитимудрост“ (Сир. 38, 24). Свети Дух не каже да потпуно занемаришсваки вид посла да би придобио мудрост, то јест да би дошао упознање Бога и вечних добара, него да смањиш количину посла, тојест да њиме будеш мање заузет. У великој су, наравно, заблуди оникоји тврде да племићи и богаташи, с обзиром на свој положај нисудужни ништа да раде, јер огњено небо, које је изнад свих небеса,како кажу млађи богослови[1], утиче на све ниже небескесфере, па тако и на све што је под месецом, па нема ни једногстворења у универзуму које је потпуно доконо. Са друге стране, истосу тако у заблуди и они који се тако претоварују пословима да збогтога не могу свој ум и срце да узведу на небо, као што, на пример,вода из студенца не може да шикља високо ако се расипа на многомалих извора и не може да постане извор воде која тече (Јн. 4, 14),исто тако и онај ко расипа свој ум и срце на многе бриге неће моћилако да сабере свој ум и узведе га ка Богу и Светима који га чекају.

Ако човек своје бављење духовношћу и светињама, које је толико душекорисно, сведе на мало и умерено,тек да се нешто не догоди, а ту је и жељада буде и другима од користи, онда онз анемари самог себе, као што каже СветиДух кроз речи невестине: Поставише меда чувам винограде, и не чувах својвиноград (Пнп. 1, 6).

Просуди сад и сам, не би ли ипак требало свести на мало и умерено бављење световними некорисним пословима? Ако имаш парницуна суду, ти се жалостиш и плашиш за исходсвоје ствари, ако свог адвоката затекнешокруженог мноштвом људи, јер он, затрпанслучајевима других странака, неће имативремена да се посвети твом случају.Колико тек твој страх треба да будеоправдан, брате, када увидиш да је твојум опкољен толиким помислима, толикимбригама, толиким обавезама и пословима,а да су му на последњем месту благочестивадела и молитве, јер нема за њих времена?Стога своје духовне обавезе обављаш набрзину, а често (да не кажем увек) обављаших у одсуству ума, јер се молиш самоустима, а ум ти лута на све стране дајући,узимају, продајући и купујући. Може лигорим животом од твога да живи некибезбожник који се, како казује Јов, савгуши у бригама? Безбожник се [у бризи]мучи свега века свог (Јов. 15, 20)? Коликодуго може да плови лађа прекомернонатоварена тешким теретом? Зар не знашда је један свети Отац, упитан шта сурасејавање ума и бриге, одговорио да јето безбожан живот? Зар ниси чуо да „душакоја се није ослободила световних бригани Бога неће истински узљубити нити ћесе како приличи ђавола згнушати”?(Дијадох Фотички, Подвижничко слово,погл. 88 – према грчком изворнику). И акосве те године, од Адамовог времена падо свршетка света, нису довољне да бисе човек постарао да задобије ЦарствоНебеско, као што каже Јеремија: „Времеје тесно Јакову“ (Јер. 37, 7), онда се,дакле, добро замисли над годинама свогкратког живота од којих само понекичасак утрошиш на старање о својој душии задобијању духовних и небеских добара,а све године протраћиш на испразности.

Тисе, међутим изговараш и кажеш да бригеи послови нису зло. Тај ти изговор,међутим, није добар, јер бриге, у то самсасвим сигуран, јесу зло када сумногобројне и прекомерне. И многе болестинас нападају, али не зато што нам је крвслаба, него зато што је има много, па неможе ваљано да циркулише кроз артеријеи вене, и срце је стога преоптерећено.Размисли стога који су од свих тихпослова мање неопходни и нађи временаи начина да их се ослободиш и да се такорастеретиш. Неке од њих повери колеги,пријатељу или рођаку. Послушај саветкоји је Јотор дао своме зету Мојсију,који је био толико разуман законодаваци који је водио тако велики народ:Уморићеш се... јер је то тешко за тебе,нећеш моћи сам вршити (Изл. 18, 18). А тинемаш ни часа предаха, притискају те игуше журба, метеж и забринутост као даси на иглама; пљујеш утробу као паук,попут њега правиш многобројна новаокца, само да би исплео једну ништавнунит. А каква ти је плата за толики напори муку? Само још већи напор! А шта ти јеплата што си завршио један велики посао?Страх! Страх те мучи све док не завршиши следећи посао! И на тебе се, дакле,односе Јоторове речи: Уморићеш се, тојест потпуно ћеш се исцрпсти.
А има иизрека неког мудраца која каже: „Лудак се уништава тегобним напором“.

Све ово што смо рекли односи се на количинумногобројних послова и напора. А што сетиче њихове каквоће, рећи ћемо самоукратко да има много послова (као штокаже Свети Григорије) који се тешко могуобавити без греха. Па колика је то ондалудост, брате, што обављаш такве послове?То што чиниш је много горе него кад бисвоју главу ставио у процеп, само да бидобавио капу! Ако обављаш неки посао укоме постоји опасност од греха, довешћешсебе у опасност да паднеш и у многе другепреступе и грехе. То је као када би сенеко, пошто се укрцао на брод с намеромда на било који начин стигне до одређенелуке, у недостатку повољног ветракористио буром и супротним ветровима.Тако је исто и са путником–пешаком којихоће да стигне у неки крај, али не идепутем који води право онамо, него иденеким пречицама или заобилазним стазамагде има и провалија. Или ако неко иманекакав судски спор, па мисли да можеда изгуби, он онда одлаже рочишта сведок се друга странка не повуче у недостаткуновца.

Ако нема правих сведока, он пронађелажне, и ако судија не пресуди у његовукорист, он га подмићује. Ако и ти такорешаваш неки спор или се користиш таквимгрешним радњама да би нешто завршио,падаш, несрећниче, у многобројне грехе.А како не можеш истовремено да гледаши у небо и у земљу, хоћу да кажем и у Богаи у такав грешни подухват, онда погледомупиреш само у земљу и заборављаш нанебо. Треба, дакле, да се одрекнеш послау коме постоји опасност да сагрешиш, пајош и телесно због њега себи да нашкодиш,ако хоћеш да спасеш своју душу.

Треће претеривање код излишне оптерећености многобројним пословима и бригама крије се у циљу. Истинска трговина је она којаје Богу посвећена: Трговина (ће) његоваи заслуга његова бити посвећена Господу(Ис. 23, 18). То бива онда када хришћанинкоји тргује има за циљ или љубав премаБогу и ближњему, или правду. Но, ти ипакпоступај онако као што чине иконописци:они све скице почињу од главе и премањој одмеравају све размере на икони.

У свим својим пословима постави себи Богаи своју душу за циљ: Иштите најпре ЦарствоБожије и правду његову (Мт. 6, 33), па ћесви твоји послови имати добар исход.Јер ако у пролазном и привременом неуспеш, успећеш у вечном и у том случајућеш бити срећнији од Саула који, тражећимагарце да би послушао оца, није нашаомагарце, али је нашао царство. Увек имајна памети да у овом животу имаш самоједан трговачки подухват који заслужујетако да се зове и да је то спасење твоједуше. У тај подухват треба да уложиш свусвоју усрдност и брижност и да све осталосматраш ништавним, као што те за твоједобро моли блажени Павле: Али васмолимо... да се усрдно старате да живитемирно, и да гледате своја посла (1 Сол.4, 10–11). Бићеш блажен и срећан ако тајтвој велики подухват буде имао добарсвршетак, а трипут јадан, бедан и несрећанако буде имао рђав свршетак, па макарзахваљујући својим пословима постаовладар целога света, као што вели Господ:Јер каква је корист човеку ако задобијесав свет а души својој науди? (Мк. 8, 36).