Том приликом Епископ Фотије је посјетио повратнике који живе у Павасовићима, на Прокљану, у Братишковцима, Горицама и Чистој Малој.У ова мјеста се вратило неколико српских породица од којих неке живе врло скромно.Неки од њих нису чак успјели да остваре ни право на обнову породичне куће која је срушена у последњем рату (1995.године), као што је случај са породицом Павасовић у Павасовићима, која са три члана живи у једној малој собици у кући која ни кров нема.
Породицу Лалић у Горицама, није задовољио чак ни живот у „богатој“ Америци.Вратили су се у свој родни крај, на своје огњиште, и обновили породичну кућу у којој данас живе са својим сином.Сретни су и задовољни што су на свом огњишту, међу својим народом, којег иако је мало чини их сретнијим и задовољнијим него живот у Америци.
У Чистој Малој смо посјетили породицу Милана Лалића, прави примјер српске домаћинске куће и породице.У жељи за животом на свом огњишту и борби за опстанак, не боје се никаквог посла.Има их четрнаестеро, и свако ради свој посао, од најмлађег до најстаријег: “Од јутра до мрака радимо на свом имању, једни су код оваца, други у пољу, трећи у винограду... много је посла, али када смо сви сложни све се стигне урадити и тако смо сви сретни и задовољни“ прича нам домаћин ово честитог дома.
Ови различити примјери живота наших људи показују да је,уз мало воље и труда, повратак на своје огњиште могућ.У почетку је тешко, али је опет лакше него живјети у туђем свијету и далеко од свог огњишта,далеко од гробова својих предака и далеко од својих светих храмова у којима је наш народ крштаван и вјенчаван.
Зато наша Црква не заборавља свој народ, не оставља га, већ брине о њему колико може,апелујући на све оне који могу, да се врате на своја вјековна огњишта,јер је познато да народ који заборави своје светиње, своје корјене своје свете претке, губи свој идентитет и нестаје.
ФОТОГАЛЕРИЈА
Извор: Епархија далматинска
Нема коментара:
Постави коментар