Крсна слава

„Обичаји не би требало да замене религиозност, али још теже је кривотворење истинске вере када на њено место дође сујеверје.“ - патријарх Павле

          Крсна слава повезује породични живот и заједничко богослужење Цркве-Литургију. Свака српска православна породица, заједница и парохија има свог светитеља или више њих, који се за њих моле пред Богом. 

Срби славе крсну славу од када су постали православни. Слава је молитвено сећање на дан када се одређена породица крстила у делекој прошлости. Православни мисионари, људи који су ширили хришћанску веру, хтели су да утврде српска племена и породице у Православљу. Они су због тога замењивали паганске богове правим Богом, Пресветом Богородицом и светитељима.

            Славска молитва подсећа на молитве у трпезаријама у манастирима Свете Горе. Ове молитве са певањем свечаних песама, кађењем и припремањем посебног хлеба, обављају се после сваке недељне и празничне Литургије. Верује се да их је Свети Сава донео у Србију и прилагодио породичном празновању. Због тога је важно да се на дан крсне славе причешћујемо. Важно је да знамо да славска молитва и богослужење Цркве није магијско, него симболично. Ми у молитви показујемо у шта верујемо. Славски колач који се реже и прелива вином симбол је Хирста, који нас позива у цркву, на Причешће. Славска свећа нас подсећа да је Христос светолост свету. Кувано жито треба да припреми свако ко слави. Жито је симбол наше вере у Васкресење и припрама се у славу Бога, у част светитеља и у спомен преминулих предака.

            Уколико се крсна слава слави у току поста, средом или петком, подразумева се да треба да тога дана треба постити. Светитељи које славимо строго су се држали правила молитве, поста и дела милосрђа. Да би њихове молитве биле на наше здравље и спасење, ми треба да се трудимо да будемо као они.

Занимљивост

            У неким крајевима домаћин ломи славски колач са родбином и пријатељима, пред славски ручак, и чита молитву славарицу. Након ове молитве гости домаћину говоре здавице - поздраве и молитве којима желе свако добро од Бога. Славарица и здравице су се дуго преносиле усменим путем са генерације на генерацију. Оне показују колика је била вера наших предака. Ове обичаје треба чувати, али је важно да они не буду замена за молитву у цркви. Колач, жито, вино и свећа треба да се донесу у цркву у одређено време да их свештеник благослови.

            Мало освећење воде врши свештеник освећивањем водице у кући. На тај начин божији благослов узлази у дом. Водица се свети неколико дана пред крсну славу, а у неким крајевима и пред Васкрс. Освећена водица се пије, њоме се меси славски колач и кува жито. Поред освећивања водице треба да се држивмо и осталих прописа Цркве. То значи да треба да постимо, да се молимо, чинимо дела милосрђа, да се кајемо, исповедамо, и пре свега спирамо нечистоћу, освећеном водом желимо да се очистимо од греха. Освећена вода нас подсећа на Христову крштење и Богојављење, али и на наше крштење.  Приликом малог освећћена воде у дому, верници могу да питају свештеника све што их интересује у вези са вером.

Текст из билтена раковичке цркве СЛОВО - бр. 11 - Крсне славе

Пише и уређује јереј Миле Суботић