ПЕШЧАРА НА ДЛАНУ

Непроцењиви бисер природе "Делиблатска пешчара", специјални резерват природе, проглашен хиљаду девет стотина седамедсет и седме  године и прави је феномен Панонске низије и целе Европе.
Јединствена природна реткост флоре и фауне протеже се између Дунава и југозападних падина Карпата. Пространа лесна зараван настала наносима песка Дунава и осталих река околних, Караша и Тамиша, а затим деловањем јединственим и јаким ветровима кошаве обликовало је пешчане дине. Већ је две стотине година од када је формиран засад шуме, како би се песак зауставио у даљем уништавању плодне земље, а  за време када су на овом простору опет били неки други и владали-Аустроугари и располагали нашим ресурсима и непорцењивим богатством, Богом даним.

Франц Бахофен је дао и започео план пошумљавања, а хиљаду осам стотина двадесет и четврте године објављена је прва студија о резултатима пошумљавања овог краја, урађено је заправо шест експерименталних поља, од којих су два и до данас сачувана,где људска нога није крочила.Имају третман споменика природе. Сада је то специјалан природни резерват и површина се простире од  тридесет и четири хиљаде осамсто двадесет и девет хектара и то у четири општине Јужнобанатске регије: Ковина, Алибунара, Беле Цркве и Вршца. Резервату припада и Ада Жилава (деведест и два хектара) и део акваторија  Дунава. Феноменалан поглед се протеже ка Пешчари са прозора моје куће, а поглед досеже до обода Пешчаре и даље. Из мога угла посматрања, отвореног прозора, већ може да  забрињава да та недодирљивост и простор заштићен Унеском од две хиљаде и друге године, као подручје изузетних природних вредности, постаје урбани резерват људи жељних онога чему и припадају, нераскидивој вези човека и природе-природи. У даљини ничу нове кућице баш  као печурке, ноћу пролазе аутомобили као неки свици, светлеће бубице којих  сада готово више и нема,а било их је раније у топлим летњим ноћима, када су светлуцкали кроз тај прострор сакривеног од света.Сада ти аутомобили ремете сав ток Пешчаре. До пре пар година то је  било незамисливо, јер  природа је била нетакнута и урбанистички план ограничавао је продирање у те нетакнуте делове јединствене шуме. Пешчара има четири врсте станишта: шумску, пешчарску, степску и мочварну; што значи да за кратко време сваки посетилац може да осети све те посебне амбијенте. Живи свет је разноврстан,  богатство флоре досеже и до око девет стотина  врста виших биљака, међу којима су многи реликти и раритети, и врсте које су само својствене тој средини, као што је: банатски божур, степски божур, Панчићев пелен, перпет и Дегенова коцкавица. Своје мирно станиште пронашло је на овом простору и двадесет врста орхидеја, које су сада већ чувене. 

Делиблатска Пешчара је у  вегетацијском погледу  мешавина степе и шумо-степе, и тако је  постигнуто јединство травних, жбунастих и шумских станишта. Присутне су мнгобројне врсте птица, многе су и ретке тако да је ово подручје и по том питању увршећено у најзначајнија станишта птица у Европи-ИБА подручје. Ту је и група грабљивица, Банатски соко, орао крсташ и орао кликташ. Становници животињског царства, као и увек посебно су занимљиви и ту је присуство: вука, јелена, срне, дивљих свиња и лисице које се често сасвим као да су питоме прошетају и до наших кућа,  овде у Гају. И  ето баш летос, када су биле несносне врућине, једна је ушла у нашу авлију и  у башту и напила се свеже воде, док су се  стабла парадајза полако заливала из гуменог црева са чесме  из тих барица око биљке и таман као да је знала где је хладна вода, лисица је гасила своју жеђ. Лисицу сам посматрала, а и она мене и отишла је сасвим мирно са својим китњастим репом и прелепим изгледом и још једним својим погледом као да ми се захвалила што сам је пустила да се, по тој жези,напије воде. Током јесени и зиме велика јата дивљих патака и гусака настањује овај крај; отвара се и лов на њих на простору од  две хиљаде и петстотина хектара мочварских терена, речних оства и Дунава. На хиљаде тих прелепих птица у тим зимским данима надлећу изнад моје куће у  јатима, лете у стрелцима и таласасто, поздрављајући гласним гакањем, а шум крила тог мноштва подсећа на невероватну музику и непоновљив тренутак сусрета. Магла када се понекада спусти у тмурним  зимским сутонима, те птице  дуго круже изнад села изгубивши  тако сасвим оријентир, то су баш напети тренуци и њихова немоћ-уједно је и наша јер неможемо да им помогнемо,  и просто је тако. Деси се да ујутру у авлији неког домаћинства осване по нека дивља патка или  дивља гуска и на нечију радост  и свакако да заврше у лонцу као укусна супа или печење. Делиблатска пешчара је и стециште окупљања пчелара из целе Србије током периода цветања багрема и липе, вредни пчелари доносе своје кошнице са  пчелама смештају их на ободима багремове шуме и користе благодети овог јединственог подручја, а мед се цени као изузетног и  посебног квалитета. Пешчара нуди све што је човеку потребно да може бар на кратко да се склони  и од свакодневнице која га оптерећује, да ужива у миру и кроз различите активности од шетње шумом кроз обележене руте, до Шумског туризма који је још непознат и многи и не наслућују да то постоји ту у овом крају Јужног Баната.

Седамдесетих година на ободима пешчаре заживела су викенд насеља са градњом прилагођеном за животу у шуми, изградња је текла плански, а  задњих низ година постоји као што рекох  и организовани такозвани "Шумски туризам" тако да су ти објекти који су у једном тренутку били заборављени поново стављени у функцију. Све се  покренуло и организовало  преко Туристичког Савеза Србије, сада сви могу да буду информисани о свему кроз организоване Сајмове Туризма и многи проспекти, интернет странице присутни су и доступни. Веома брзо може да се осети свежина ваздуха шуме који поред свега осталог што сума пружа, да не звучи само попут  рекламе, заиста је многима повратио и нарушено здравље што је у низ  случајевима и потврђено.

Шумски туризам

Шумска кућица"Буба мара", "Споменак" и остале опремљене су и намењене том виду за одмор. Могуће је доћи за сат времена и из Београда, пут је одличан и пролази кроз равницу која нуди пребогате видике  плодних њива, падине са засадима винове лозе вредних људи тога краја, уз пут на многим местима постоје мини пијаце са понудом свих могућих производа из  родних башта и свега што нема по Мега-маркетима. Пут води преко Панчевачког моста, затим ауто путем до Панчева ту је и  путоказ за скретања десно према Баваништу,у њему у једном делу огромне шуме издвојеној од села налази се манастир: Рођења Пресвете Богородице са извором лековите воде, код самог Олтара цркве , коју треба да има свако у кући као нешто јако драгоцено. Након тог паорског села и највећег у општини Ковин  крећемо према Ковину. Ковин као стари Банаатски град одише миром, елеганцијом и лепим га чине људи, присутност много различитог народа поред већинског Српског. Сам излаз из Ковина  ка Гају  упућује на десно,  лево одмах наспрам тог пута је место као наручено за пецароше и налази се позната Црна Бара, напред може да се продужи  за Делиблато. Гај је најлепше место у Ковинској Општини то сви кажу, може да се застане и осмотри, поприча са гостољубивим мештанима. Ко жели може да скрене десно према Дунаву и да дође до Манастира Светих Четрдесет Мученика, тада ће јасно да види и ону половину Србије у даљини: Костолац, Смедерево, Кучевске планине, Пожаревац, а тим  истим путем када се прође манастир за неколико минута долази се  до плавог Дунава, сећање и доживљај ће да остане још јачи, а у једном делу реке у близини налази се Гајачки рудник угља. Пут до Пешчаре водиће све оне који су према њој и кренули, идући од Гаја наилази се на Шумарак. Сва места набројана налазе се на ободу Пешчаре, а убрзо следи простор саме Пешчаре и новог изазова. На пространим деловима могу да се виде стада оваца, по неки  салаш  какав и јесте   био некада  без додавања савремених детаља који олакшавају превише живот, са остарелим псима, шаровима који лењо дремају под тим климавим старим и трошним кућерцима.

Шумска кућица"Буба мара"

Понеки ђерам у даљини подсећа да ово подручје и доноси разноврсност живота и могућност опстанка у тој  јединствености коју природа опет несебично пружа. Пешчара са свим својим причама привлачи и индустирију филмова: још шездесетих година мој отац Велимир статирао је у филму који се овде снимао о Наполеону Бонапарти, и многи људи из нашега села ишли су и са својим коњима и тако дали допринос том снимању,али колико знам тај филм  отац никада није видео и било му је жао због тога. Пешчара је увек лепа и сва годишња доба су чаробна.Са мога прозора све то у даљини видим од раног пролећа када сасвим   она трепери у новом оделу, обукавши непоновљиве хаљине природе,онда јој долете многе птице селице и као гошће употпуне слику на први поглед дремљиве Делиблатске пешчаре. Летње врућине, припеку, а затим и јесен је заодене у нове боје по огртачу столетних четинара препуних шишаркама сада, чекајући  убрзо снажну зиму да стигне са још бржим звиждуком јаке кошаве, да би снежним покривачем обновио се циклус и заокружила  целина Пешчаре. На једном делу пута Гај-Дубавац и некако на средини,налази се викенд насеље Шумарак и у њему постоји необична фарма у којој се гаје многобројне ретке,посебне птице и домаћа живина. Илонка је тај простор, са својом породицом претворила у тако необичну понуду  коју треба посетити и видети а она је Јулишкина сестра исте оне која је крстила Јелицу од Медаревих. Иза мојих прозора и куће која свакако припада ободу Пешчаре налази се скривени кутак у коме ја стварам, уметничким ткањем чувам од заборава неизбежно преплитање нити које је постојало и кроз сво време људског битисања.

Моја креативна радионица

Ручно ткање као неисцрпна мудрост доводи до стварања  непоновљивих и непроцењивих нити и као такво имало је примат и у прошлим временима,а поготово сада баш опстаје захваљујући само утканости те љубави у човеку и тежњи према правим вредностима. Моја радионица ручног ткања "СТАРО СУКНО" пружа разноврстан програм од тканих торби и тканица које највише налазе пут до фолклорних друштава. Затим ткана платна, завесе, ешарпе, али и плетење ручно има своју намену: од зимских рукавица, чарапа вунених, шарених капа, џемпера , сукњи. Заборављени макраме  за висеће цветнице на терасама дају егзотичност и препоручују се за уређење ентеријера. Нит по нит доводи ме до многих сајмова и излагања на продајним местима, тако да сам спојила традицију и корисно. Сарадња са свим ткаљама и вредним рукама креативних радионица, моје знање и прозори су увек отворени и на вратима пише: ОТВОРЕНО "СТАРО СУКНО". Ова школа "СТАРО СУКНО" је прави кутак где младе девојке могу да науће прве кораке уметничког стварања у ткању, плетењу, везу, макрамеу, како би и саме касније наредној генерацији пренеле умеће укрштања нити  клот - фркет, које је веома важно у сваком вемену да се зна. Слика са свим овим понудама се не завршава човек је ту да сачува дато му и свима добро донесе кроз осмишљавање нових идеја. Од мога Гаја према Белој Цркви ушли  сте у простор Пешчаре која вам се пружа као на длану и отварају се врата Временске Звездане Капије над Јужним Банатом!

Део из књиге „СУНЧАНА КАПИЈА“ која је тренутно у штампарији.

 Аутор књиге: Слађана Kрецуљ

Текст „Пешчара на длану“ заједно са сликама обрадио блог:
„Дођи и види“

 

#Слађана, #Sladjana,