• Чувај се човече,
преузми власт над својим језиком и не умножавај речи, да не би умножио грехове
( свети Антоније Велики).
• Безмолвије је одсецање сваког зла (свети Макарије Велики
).
• Обуздавање језика
показује мудрог човека.Ко попушта узду језика, показује да је далеко од врлине
(авва Исаија ).
• Језик треба
свезати.Јер то је точак који углавном покрећу адска испарења (Јак.3,6) (свети
Теофан Затворник).
• Избегавај много
приче, правдајући се пословима ( свети авва Доротеј и Јован Лествичник ).
• Ко хоће да свагда
буде са Господом, нека се на сваки начин чува од повода за грехе ( авва Исаија
).
• Истински слуга
Божији се чува не само грешних дела, него –и речи ( свети Игњатије Брјанчанинов
).
• Онај ко разумно
ћути мисли да је недостојан да говори ( свети авва Доротеј и Јован Лествичник
).
• Чување језика не
само да тера ум да се подигне ка Господу, него и јавним делима, која се чине
помоћу тела, тајно пружа велику снагу за њихово обављање, а просвећује такође и
у тајном делању, као што су говорили оци,
јер чување уста тера савест да се подигне ка Богу, уколико неко сачува
ћутање уз познање ( свети Исак Сиријац).
• Кратак пут ка
задобијању врлина за почетнике је ћутање уста, и затварањем очију и ушију (
свети Никита Ститат ).
• Не раслабљуј се
беседамај јер оне ти не допуштају да узнапредујеш у Богу ( свети авва Доротеј и
Јован Лествичник ).
• Пази на језик;
јер он често износи напоље оно што би било боље да се прећути ( свети Нил Синајски).
• Ништа тако не
чини срце скрушеним и душу смиреном као разумна усамљеност и ћутање ( свети
Григорије Синаит ).
• Чувајте своја
уста чистима , говорећи увек само оно што је угодно Богу.Не допуштајте ни
ласкања, ни неправедне прекоре.Никаква рђава реч да не излази из уста ваших (
Еф. 4, 29) ( свети Теодор Студит ).
• Када се врата
купатила често отварају , топлота брзо излази напоље.Тако и душа, кад неко
много прича , макар и говори све добро, испушта својесећање на врата речи (
блажени Дијадох ).
• Зла реч и добре
чини злима, а реч добра и зле чини добрима ( свети Макарије Велики).
• Нема ничег
разорнијег од празнословља и штетнијег од неуздржаног језика, и ништа тако
силно не квари и не уништава душевно богатство ( свети Филотеј Синајски ).
• Ако почнеш
разговор па схватиш да је грешан, пресеци га речима: не , о томе нећемо
разговарати, или мало поћути па реци: заборавио сам о чему смо причали- па
пређи на другу тему... (свети Варсануфије Велики и Јован).
• Безмолвије је
узрок и помагач целомудрености ; пост гаси раслабљеност тела; а скрушеност срца
је непријатељ лукавих и хладних помисли ( свети Јован Лествичник ).
• Безмолвије љуби
онај , ко није привезан за свет.Све људе љуби онај , ко не љуби ништа
сујетно.Љубав и уздржање чувају ум бестрасним и у односу на ствари и у односу
на помисли о њима...( свети Максим Исповедник ).
• Боље је непромишљено
бацити камен , него реч.Према свима буди онакав, каквим би друге желео да видиш
према себи ( свети Нил Синајски).
• Од много спавања
срце огрубљује , док бдења изоштравају ум.Но, боље је спавати него проводити
време у празнословљу (авва Евагрије ).
• Разумно ћути,
разумно говори ( авва Исаија ).
• Пре но што почнеш
да говориш , размисли о ономе што ћеш рећи ( авва Исаија ).
• Не хвали се
својим разумом.Више од свих других зна онај ко говори: ништа не знам ( авва
Исаија )
• Мудрост није у томе да се говори, него у томе да се зна
време када треба говорити ( авва Исаија).
• Многоговорљивост
је капија оговорања (свети Јован Лествичник.)
• Коме је срце
испуњено страстима, њему страсти покрећу и језик.Чак и ако почне да говори о
духовним стварима , расућиваће под
утицајем страсти.Мудар примећује таквог човјека приликом првог сусрета, и чист
осећа његов смрад (свети Исак Сиријац).
• Многоговорљивост
је престо таштине (свети Јован Лествичник).
• Ко је спознао
сопствена прегрешења, тај уздржава свој језик(свети Јован Лествичник).
• Чуо си нешто-не
препричавај другоме. А ако сачуваш уши, твој језик неће погријешити (авва
Исајија).
• Не спорите се ни
о чему (авва Исајија).
• Многоговорљивост
рађа униније и отупелост ума ( авва Исаија ).
• Нека се твој ум
непрестано труди у богомислију, а језик уздржавај од греха и сазерцавај ( свети
Григорије Богослов ).
• Док је душа
узнемирена , ћути; најпре укроти њене пороке, па онда говори и делуј ( свети Теофан
Затворник ).
• Тело се храни
јелима, а душа –речју ( свети Григорије
Богослов ).
• Ми смо дужни да
речи штедимо више него новац и да не верујемо свима без размишљања.Ако обуздаш
језик и научиш га да ходи исправно, он ће бити као царски коњ, кога јаше цар; а
ако га оставиш необузданим, носиће ђавола и демоне ( свети Јован Златоуст ).
• Неки су веома
пробирљиви када се ради о храни, и одређена јела неће ни да окусе , али нису
тако пробирљиви и опрезни када су у питању речи које излазе из њихових уста (
блажени Августин ).
• Изговорена реч не
може да се повуче : ти си њен господар док је не изговориш, а после тога , она
је твој господар.
• Где је много
речи, тамо је , обично , много грехова.
• Од стомакоугађања
се рађа метеж помисли, а од многоговорљивости и непристојних разговора-одсуство
мисли и помраченост ума ( свети Исак Сиријац).
• Немој много да
говориш: мудри не говоре много.Ако говориш много, не можеш да не сагрешиш.Треба
да се трудимо да говоримо кратко , и то само онда, када приметимо да је ћутање
бескорисно.Али ни тада не говори оно што не знаш.
• Боље је учити се
, него не знајући учити ( свети Григорије
Богослов).
• Ако неко себе
исцрпљује подвизима и постом, а језик не обузда , неће се избавити од
страсти ( свети Варсануфије Велики и
Јован).Када на један тас ваге ставиш сва дела свога живота, а на други ћутање ,
наћи ћеш да оно претеже ( свети Исак Сиријац ).
• Не оклевај
када треба да чујеш добар савет и корисну поуку, али не жури да сам дајеш
савете и поуке.Буди брз да слушаш, спор да одговараш ( Сир.5,13 ).
• Сине мој, клони
се празнословља, да се Дух Божији не удаљи од тебе.Више ћути (свети Антоније
Велики ).
• Ћутање помаже
безмолвију , а у безмолвију се чула покоравају души ( свети Исак Сиријац ).
• Ћутање је тајна
будућег века, а речи оруђе овог света ( свети Исак Сиријац).
• Нека твоје речи
буду одмерене , како би биле корисне онима који их чују ( свети Антоније Велики
).
• Свети људи и говоре најчешће о светим предметима.
• Када су чула
закључана безмолвијем, онда познајеш природне помисли душе, и какве ризнице она
има скривене у себи (свети Исак Сиријац ).
• Речи неразумног
човека су таласи који бучно запљускују морске обале, али не напајају биље које
тамо расте ( свети Григорије Богослов ).
• У ћутању се
угледај на Господа, када није одговарао Ироду ( свети Антоније Велики).
• Кад паметан човек
хоће нешто да каже, он најпре поразмисли о томе у себи, па тек онда прозбори; а
глуп човек напротив прво прича, па тек после размишља о ономе што је рекао.
• Мудар човек много
размишља пре но што говори, тачније; шта , коме, где и када треба да каже! (
свети Амвросије Медиолански ).
• Уздржавање језика
обележје је мудрог човека ( авва Исаија ).
• Бој се
празнословља, као што се бојиш грабљивих звери и птица грабљивица:попут њих,
оно уништава напоре светог живота.
• Врт без ограде
бива изгажен и опустошен: и ко не чува своја уста, погубиће плодове ( подвига )
( свети Јефрем Сиријац ).
• Облак заклања
сунце; а многоговорљивост помрачује душу која је почела да се просвећује
молитвеним сазерцањем ( свети Исак Сиријац ).
• Једнако су лоши-
и рђави живот и рђаве речи.Ако имаш једно, имаћеш и друго ( свети Григорије
Богослов ).
• Да говори о добру
, то је прикладно и за онога ко не чини добро, као би , постидевши се речи ,
почео да дела ( свети Нил Синајски).
• Боље је сто пута
пасти ногама , него једном језиком ( свети Тихон Задонски )
Нема коментара:
Постави коментар