Већина људи из енглеског говорног подручја пропустила је говор
председника Путина који је одржао у оквиру међународног дискусионог
клуба „Валдај“ у Сочију пре неколико дана, а сва је прилика да и ви који
сте чули за тај говор нисте имали прилику да га прочитате и тиме вам је
промакао прави значај овог говора. Западни медији су се максимално
потрудили или да га игноришу или да му изокрену значење. Без обзира шта
мислили о Путину (попут сунца или месеца, он не постоји ради култивације
било чијег мишљења) ово је можда најзначајнији политички говор још од
Черчиловог говора познатог под називом „Гвоздена завеса“, одржаног у
Вестминстер колеџу у Мисурију 5. марта 1946.
У свом говору Путин је нагло променио правила игре. Претходно, игра међународне политике се водила на следећи начин: политичари би издавали јавна саопштења, у име одржања удобне фикције националног суверенитета, али су ти прогласи били само параван и нису мали ништа заједничко са суштином међународне политике. У међувремену би се тајно водили преговори где би се утврђивали стварни договори. Током тог периода, Путин је покушао да прихвати ту врсту игре – очекујући само да Русија има равноправан третман. Та очекивања су развејана и на овом скупу је објавио да је таквој игри дошао крај, отворено кршећи табу Запада обраћањем директно јавности, мимо кланова елита и политичких лидера.
Руски блогер Chipstone сумирао је најзначајније акценте из Путиновог говора на следећи начин:
1. Русија више неће да игра игре и губи време ангажујући се у тајним преговорима, али је спремна за озбиљне преговоре и споразуме, под условом да се воде у правцу колективне безбедности, на принципима међусобног уважавања и уважавања интереса сваке стране.
2. Сви системи глобалне колективне безбедности су у рушевинама. Не постоји уопште више нити једна међународна гаранција у погледу безбедности, а страна која их је уништила зове се: Сједињене Америчке Државе.
3. Неимари Новог светског поретка су оманули, изградивши кулу од карата. Да ли ће се изградити нови светски поредак било које врсте није само одлука Русије, али се таква одлука не може донети без Русије.
4. Русија даје предност конзервативном приступу у увођењу новина у друштвени поредак, али се не супротставља истраживању и дискусији о новинама – како би се утврдило да ли за њих постоји оправдање.
5. Русија нема намеру да се упушта у лов у мутном који ствара америчка ширећа „империја хаоса“ и нема интерес да гради нову сопствену империју (ово је непотребно јер руски изазови леже у развоју своје ионако огромне територије). Такође, Русија не жели да игра улогу спасиоца света, као што је био случај у прошлости.
6. Русија неће покушавати да преобликује свет према својој слици, али неће дозволити било коме другом да то уради. Русија се неће затварати пред светом, али свако ко покуша да је затвори пред светом пожелеће сигурно да то није радио.
7. Русија не жели да се шири хаос. Не жели рат и нема намеру да га започиње, међутим данас Русија види да је избијање глобалног рата готово неизбежно. Спремна је за такав развој догађаја и наставиће да се припрема. Русија не жели рат, нити га се боји.
8. Русија нема намеру да омета оне који и даље покушавају да изграде свој нови светски поредак, све док њихови напори не дирају кључне интересе Русије. Русија ће радије да стоји по страни и посматра колико чврга њихове главе могу да приме, али они који покушају да Русију увуку у овај процес – кроз непоштовање њених интереса –добиће лекцију из предмета шта је стварни бол.
9. У својој спољној, а још више унутрашњој, политици снага Русије неће се ослањати на елите и њихове тајне договоре већ на вољу народа.
На ових девет тачака, додао бих своју, десету:
10. Још увек постоји прилика да се изгради нови светски поредак којим би се избегао рат. Овај поредак мора обавезно да укључује Сједињене Државе, али само под истим условима као и све остале – под условима прихватања међународног права и међународних уговора, одрицање од унилатералних потеза и уз пуно поштовање суверенитета других држава.
Све у свему, време за игру је завршено, децо, покупите играчке. Сада је време да одрасли донесу одлуке. Русија је спремна, а да ли је свет спреман?
У свом говору Путин је нагло променио правила игре. Претходно, игра међународне политике се водила на следећи начин: политичари би издавали јавна саопштења, у име одржања удобне фикције националног суверенитета, али су ти прогласи били само параван и нису мали ништа заједничко са суштином међународне политике. У међувремену би се тајно водили преговори где би се утврђивали стварни договори. Током тог периода, Путин је покушао да прихвати ту врсту игре – очекујући само да Русија има равноправан третман. Та очекивања су развејана и на овом скупу је објавио да је таквој игри дошао крај, отворено кршећи табу Запада обраћањем директно јавности, мимо кланова елита и политичких лидера.
Руски блогер Chipstone сумирао је најзначајније акценте из Путиновог говора на следећи начин:
1. Русија више неће да игра игре и губи време ангажујући се у тајним преговорима, али је спремна за озбиљне преговоре и споразуме, под условом да се воде у правцу колективне безбедности, на принципима међусобног уважавања и уважавања интереса сваке стране.
2. Сви системи глобалне колективне безбедности су у рушевинама. Не постоји уопште више нити једна међународна гаранција у погледу безбедности, а страна која их је уништила зове се: Сједињене Америчке Државе.
3. Неимари Новог светског поретка су оманули, изградивши кулу од карата. Да ли ће се изградити нови светски поредак било које врсте није само одлука Русије, али се таква одлука не може донети без Русије.
4. Русија даје предност конзервативном приступу у увођењу новина у друштвени поредак, али се не супротставља истраживању и дискусији о новинама – како би се утврдило да ли за њих постоји оправдање.
5. Русија нема намеру да се упушта у лов у мутном који ствара америчка ширећа „империја хаоса“ и нема интерес да гради нову сопствену империју (ово је непотребно јер руски изазови леже у развоју своје ионако огромне територије). Такође, Русија не жели да игра улогу спасиоца света, као што је био случај у прошлости.
6. Русија неће покушавати да преобликује свет према својој слици, али неће дозволити било коме другом да то уради. Русија се неће затварати пред светом, али свако ко покуша да је затвори пред светом пожелеће сигурно да то није радио.
7. Русија не жели да се шири хаос. Не жели рат и нема намеру да га започиње, међутим данас Русија види да је избијање глобалног рата готово неизбежно. Спремна је за такав развој догађаја и наставиће да се припрема. Русија не жели рат, нити га се боји.
8. Русија нема намеру да омета оне који и даље покушавају да изграде свој нови светски поредак, све док њихови напори не дирају кључне интересе Русије. Русија ће радије да стоји по страни и посматра колико чврга њихове главе могу да приме, али они који покушају да Русију увуку у овај процес – кроз непоштовање њених интереса –добиће лекцију из предмета шта је стварни бол.
9. У својој спољној, а још више унутрашњој, политици снага Русије неће се ослањати на елите и њихове тајне договоре већ на вољу народа.
На ових девет тачака, додао бих своју, десету:
10. Још увек постоји прилика да се изгради нови светски поредак којим би се избегао рат. Овај поредак мора обавезно да укључује Сједињене Државе, али само под истим условима као и све остале – под условима прихватања међународног права и међународних уговора, одрицање од унилатералних потеза и уз пуно поштовање суверенитета других држава.
Све у свему, време за игру је завршено, децо, покупите играчке. Сада је време да одрасли донесу одлуке. Русија је спремна, а да ли је свет спреман?
Димитриј Орлов
(Аутор је руско-амерички инжењер и
писац на теме које су везане за „потенцијални економски, еколошки и
политички колапс и пад у САД“)
Извор: Стање ствари
Преузето са: Радио Светигора
Нема коментара:
Постави коментар