„Црква се не може оптуживати за противљење слободи говора, тврдећи да црквена традиција не дозвољава различитост мишљења. То апсолутно није тачно“, казао је Патријарх током засиједања Врховног црквеног савјета.
По његовим ријечима, без слободе говора Православље би било лишено „на стотине богословских дјела“, а без слободе умјетничког изражавања не би било „разноврсних стилова иконописа и црквене архитектуре“.
„Слобода говора и стварања, то су важне вриједности, оне су, као и слобода уопште, неодвојиве од лика Божијег у људској природи. Али, свака слобода се може окренути на зло.
Друштво и религијске заједнице би требало да траже златну средину између злоупотребе и принудног ограничавања слободе, кроз које је наша земља прошла у двадесетом вијеку“, казао је предстојатељ Руске православне цркве.
Како је Патријарх примјетио, изјава о „скрнављењу храма Христа Спаса“ донесена на прошлом засиједању Врховног црквеног савјета, поставила је питање о недопустивости вријеђања вјерских осјећања људи.
Његова Светост је увјерен да су по сваку личност, као и по друштво уопште, опасни позиви на ослобођење људских страсти, као што је опасна и тврдња да су „разлике између добрих и злих ријечи, креативности и декадентног лошег укуса, толико сложене да је лакше дозволити све и свуда“.
„Људско достојанство је нераскидиво повезано са врлинским животом, оно искључује коришћење слободе и креативности у деструктивне сврхе. Људско достојанство подразумијева поштовање светиња, сјећања на сроднике и ближње, историје свог народа. Православни човјек се неће изругивати символима других религија, не зато што су они за њега свети, већ зато што би то вријеђало оне који се придржавају те вјере“, казао је Патријарх.
Он је упутио савјет православнима да науче да „с достојанством бране своја грађанска права и штите своја вјерска осјећања“.
Извор: Радио Светигора
Нема коментара:
Постави коментар