Политички, а не професионално, постављeни новинари на високим позицијама у медијима, су ти који већини популације достављају информације.“ Имајући у виду чињеницу да је слобода уверења основно право напредних демократија, хајке и клеветничке кампање очигледно се стављају на рачун угледа наше земље! Чему све то?!
Целу деценију у континуитету, када македонска власт двеју политичких провенијенција, бива принуђена да наметне некакву непопуларну одлуку свом бирачком телу, као рецимо: отварање универзитета у Тетову (чему се раније и сама јавно противила); улазак у коалицију са политичким партијама, за које се претходно тврдило да су „терористи“; или неуспех политике уласка у НАТО итд, итд. .., забележићемо да управо тада, невероватном коинциденцијом почиње „паљба из свих медијских оружја“ против Православне Охридске Архиепископије. Нема лакшег и једноставнијег посла од провере интернет архива вести, па да се увиди веродостојност оваквог закључка. Усмерено спиновање реалности, „гладне информација“ јавног мњења, показало је најодговарајућом „храном“ у медијској арени, управо скандализовање Православне Охридске Архиепископије! Разуме се, од демократског права и елементарне грађанске пристојности, да и Архиепископија изнесе свој став, бар у оним медијима који је непрестано прозивају, ни трага-ни гласа! Према исказима појединих новинара, извештавање о ставовима Архиепископије, забрањено је „одозго“! Шта ће се десити ако једног дана „одозго“ дођу и пред њихова врата?!
Владајући дискурс, којим се сада храни македонска јавност, је да са једне стране, Православна Охридска Архиепископија буде претстављена „минорним феноменом“, састављеним од „двојице без тројице“, потпуно ирелевантним за друштво, док је у исти мах, са друге стране, она некаква „голема“ и „застрашујућа“ претња Р. Македонији, која може и да ја „разнебити“, те у борби са њом морају бити укључене све новинарске, безбедносне и судске снаге са циљем стварања неиздрживе мржње, која сасвим лако може да прерасте и у истински физички погром против чланова Цркве. Но сасвим је очигледно и немогуће, да канонска Црква у исто време буде „достојна заборава“ и „омиљени центар пажње“ исполитизованих новинара. Истовремена пројава, двају узајамно искључивих мишљења, понајпре наликује симптому једног опште познатог синдрома!
Исти такав приступ, са идентичним политичко-медијумским дивљањем клеветањем и сплеткарењима најширег спектра, једнак ниво мржње, злоупотребу камера и сваку врсту провокација, треба очекивати и у најновијем монтираном судском процесу против Архиепископа, Епископа, монаштва, као и верног народа Православне Охридске Архиепископије, судском процесу најављеном за претстојећу јесен.
Недавно је освануо један новинарски текст, у коме се говори како домаће обавештајне службе прослеђују медијима дозиране документе о наводним доушницима, са циљем одвлачења пажње јавности!
Управо у вези њиховог лова у мутном, вреди знати унапред, да уместо суочавања са њиховим стварним непријатељима, обавештајне службе преко одређених политичара и новинара, отвараће „случај Православна Охридска Архиепископија“,кад год им то затреба. Театрализоваће јавност „поражавајућим открићима“, лифероваће „скандале првог степена“ итд. Штампа и телевизијски канали улазиће у бесомучну трку ко ће „открити“ више. Разноразни „експерти“ доприносиће „скупоценим“ услугама.
Но, све се то догађало и изнова ће, са једним јединим циљем, дефокусирања пажње јавности са суштинских проблема са којима се суочава политика. Јер, да ли је могуће да је државни апарат решио све своје проблеме и недоумице, па сада на ред долази Православна Црква у Р. Македонији, зар је могуће да су на ред дошле монахиње, које са лисицама на рукама бивају снимане по судовима!
Да, „црквени скандал“, малограђанска жеља да се воајерски завири у комшијско двориште и у туђи живот. Уистину „чудесан“ начин да се одвуче јавно мњење са неког политичког скандала или да се пак умире реакције на извесне противнародне мере.
Предвиђања се остварују! Ниједно „откривање скандала“, уопште није случајно! Одабрано је погодно време, сагласно методологији опстајања на власти по сваку цену, власти, која је самој себи циљ!
Они пак, који су активно упућени у православну теологију, и аутентичне хришћанске вредности, сећају се и бирају да живе оно што је претрпео Христос, управо од политичара и јавности Јерусалима, оног времена! Без кривице, Христос је претрпео јавно пљување, клевете, смрт!
Господ говори: „Ако су мене гонили и вас ће гонити“. Све је то јако добро познато православним Хришћанима, но не и великом делу оних, који су вођени другим интересима и критеријумима у животу. Уколико успут, нису остали потпуно без савести, бар у часу смрти, сваки човек се окреће ономе што ја одредило његову личност, да ли гонитељ или гоњен, волео или мрзео, био са гонитељима, или пак, заједно са оклеветанима и омраженима!
За оне пак, политичаре, судије, полицајце, новинаре, који су дизали руку на недужне људе, православне Хришћане без кривице, за оне који их обремењују, постоји једна мудра отачка изрека: „облак је, проћи ће!“
Сагласно историји, која у великој мери јесте историја прогона Цркве, православно Предање сведочи једну непобитну истину; истину да су људи Цркве у свему подобни цвећу; па када бивају згажени, баш тада отпуштају свој мирис, управо тада им је благоухање и најјаче!
Извор: Православна Охридска Архиепископија
Нема коментара:
Постави коментар