У издању Српске књижевне задруге, у едицији Поучник, објављена је књига Његовог Преосвештенства Епископа нишког др Јована Литургија и савремни свет – Православље пред изазовима савремености.Из уводног слова: Савременост у којој живимо као у духовно-историјском амбијенту који се непрекидно мења, поставља пред нас, православне Хришћане, непрегледно мноштво - за хришћанску свест и савест, као и за хришћанско искуство историје - потпуно нових и до сада непознатих проблема. Тачније говорећи, ми се, као чланови Цркве Христове, живећи унутар савременог друштва (било да оно само себе назива „постхришћанским", „секуларним", „цивилним" или „отвореним"), већ затичемо усред „Гордијевог чвора" тих горућих проблема који се испостављају не само као некакви апстрактни и туђи „проблеми савременог и секуларизованог човека и друштва" (који се, наводно, не дотичу живота Цркве, надвремено постојеће у „резервату" њене Литургије и њенога Предања, и који нема суштинске везе са хришћанским путем ка спасењу у оквиру те „сакралне оазе", тог безбедног религијског уточишта усред прљавог и узбурканог „мора житејског" овог света), већ се испостављају као неизбежни егзистенцијални контекст како личног историјског живота сваког Хришћанина и Хришћанке, тако и саборног живота Цркве.
Општи је консенсус теолога, философа, социолога, педагога и културолога да се савремени свет и друштво данас мењају неупоредиво брже, дубље и непредвидљивије него што су то чинили „свет" и „друштво" било које познате епохе у досадашњој историји света. Небивали научно-технолошки развој, политичко-економске и социјалне промене на планетарном нивоу, два светска рата и богоборне револуције, „Хладни рат" и почетак глобализације у 20. веку - веку атомске технике и прашумске етике, како је пророчки упозоравао Преп. Авва Јустин Ћелијски, још шездесетих година истог тог 20. века из Манастира Ћелија код Ваљева - измениле су човека, друштво и свет много коренитије и далекосежније него читав претходни процес историјског развоја западне цивилизације од хуманизма и ренесансе до почетка 20. века.
Брзина тих непрекидних промена човека и његовог света је све већа, а њихов интензитет све снажнији, тако да се стиче утисак да читава ситуација постепено почиње да измиче свакој контроли, тако да човек од субјекта тих промена све више постаје њихов пасивни објект. А ако је судити, макар на основу оних трагичних и деструктивних плодова тог и таквог „незадрживог развоја", које нам је на застрашујући и опомињући начин показао 20. век (са својим богоодступништвом, два светска рата, безбројним кризама и стотинама милиона убијених и рањених људи), о крајњим дометима тог цивилизацијског процеса, у коме технолошки и економски напредак стоје у директно обрнутој сразмери са духовним и моралним назадовањем човека и људског друштва, може се само нагађати и то не без огромне бојазни и забринутости за судбину рода људског и његовог Дома, читаве планете Земље.
Књига се састоји из четири поглавља: Суочење Цркве са светом – сведочење као метод Цркве; Литургија и личност – христологија и христолошка антропологија; Литургија, свет, есахтон – еклисиологија и еклисиолошка екологија; и Повратак литургијском искуству света и човека – основ црквене мисије у 21. веку.
На крају књиге дата су обимна закључна запажања аутора којим успешно покушава да превазиђе мноштво проблема уоченихи у савременом друштву.
Рецезенти: протојереј-ставрофор др Димитрије Калезић и Бранко Летић.
Главни уредник: Драган Лакићевић
Извор: Српска Православна Црква
Нема коментара:
Постави коментар