Митрополиту црногорско-приморском г. Амфилохију, који је јутрос уснуо
у Господу, служен је помен у Цетињском манастиру, пошто су његови земни
остаци испраћени у молитвеној тишини многобројног
Помен је служио Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије са свештенством и свештеномонаштвом, који је пред одром свог духовног оца казао да ће будуће вријеме и вјекови показати Митрополита Амфилохија у оној мјери и у оној љепоти и величини какав он заправо јесте.
“Браћо и сестре,
Ево, сабрао нас је данас наш Високопреосвећени Архиепископ и Митрополит цетињски блаженопочивши Амфилохије око свога одра. Дошао је на празник Светога Петра Цетињскога овдје у своју обитељ, у свој Цетињски манастир да се још једном поклони Светом Петру Цетњском, а можемо рећи и да му се придружи.
Знамо у доброј мјери његов животни пут, али велики Божији људи, као што је Митрополит Амфилохије, такви су да га савременици не могу видјети у оној мјери и у оној љепоти и величини какав он заправо јесте, него ће то показати будуће вријеме и вијекови. Онај ко се цијелога свога живота везивао за Христа и за Његово Небеско царство благодаћу Божијом и устројством вишњим, он напредује и у овом свијету из силе у силу, а и послије свога одласка из овог свијета и одлазећи не напушта овај свијет него је присутан у њему кроз Христа Господа. А наш Митрополит, наш духовни отац, цијелога свога живота ишао је за Христом и на крају се са свим својим добрим дјелима, једном ријечју са својим монументалним дјелом црквеног дјелатника, успео са Христом на Голготу. И поболовао од вируса неко вријеме па је и тај вирус побиједио и од њега се ослободио. А говорио је стално да треба да се боримо и против овог вируса који сада хара здравље људи, али још више да се боримо против вируса мржње, злопамћења, неслоге, свађа, препирки и остале злобе, зависти и сваке нечистоте, и демонске и људске. Он је и један други вирус побиједио и својом смрћу, својом блаженом мирном кончином, причестивши се Светим тајнама, он се коначно сјединио са Христом и запечатио своју побједу и своје војевање са злом у којем је овјенчан вијенцем непролазне Божије славе.
Оставио нам је својим одласком велику празнину и велики бол, али и
велики благослов и поставио нам свима високу мјеру и свој примјер да
идемо за њиме јер нам је он својим ходом узивишеним, кроз цио свој живот
за Христом пропутио тај пут и све нас научио како треба да живимо.
Рекосмо, велики је ово губитак, али смо увјерени да ће његова
праведничка смрт, упокојење и сједињење са Христом сјединити око
његовога одра који је слика гроба Христовога и све нас, да ће нас
сабрати, да ће нас измирити као што је Свети Петар Цетињски оставио
завјештање да макар за годину дана послије његовога упокојења престану
све свађе и све омразе и да завлада мир Црном Гором, тако је исто
завештање нашег Митрополита миротворца, новог миротворца цетињског који
се уочи Светога Луке и Светога Петра и Петра Другог Ловћенског
Тајновитца присајединио апостолима и светим цетињским митрополитима.
Видите ли чуда Божијега и знамења? Он се упокоји уочи празника Светога
Петра и два дана уочи упокојења Ловћенског Тајновитца па сада у три дана
заредом имако тројицу Светих јерараха у име Свете Тројице, који су
прославили Свету Тројицу и Христа Спаситеља у овом животу и нас научили
Јеванђељу Божијем. А наш Митрополит је посебно био велики проповједник
Јеванђеља Христова, велики свештенодјелатељ Јеванђеља Христовога и
велики свједок и Христове вјере и Христових дјела и крста Христовога
часнога и нека се свако од нас и овдје сабраних и у цијелој Црној Гори,
али и у цијелом Православљу, опомене његовога живота и његове
праведничке кончине да би својој души уготовио вјечна Божанска блага и
спасење гледајући у нашег Митрополита и у остале Божије угодника. А он
то сигурно јесте, сви смо свједоци тога, и заслужио је да га као таквог
памтимо. А посебно што је много претрпио и јада и муке и никад не
тражећи ништа за себе, него се увијек борећи за Цркву Божију проходећи
свој трновит пут и као монах и као свештеник, и као професор а посебно
као архијереј, трпећи мноштво неправди и искушења и од својих и од
туђих, али он је на све изливао своју љубав и за њега су сви били своји и
ближњи и пријатељи и непријатељи јер се уздигао до оне славе коју је
Господ Исус Христос назначио и показао да љубимо и пријатеље и
непријатеље и да благосиљамо и оне који нас куну и мрзе. Знате ви добро,
часни оци свештеници, сестре монахиње, браћо и сестре, о чему говоримо,
али сам увјерен да ће правда овог великог архијереја Христовог засијати
као сунце и да ће свјетлост те његове правде како буде пролазило
вријеме све више и јаче сијати. И зато јесте ово тужан дан када смо
примили вијест о његовој смрти, али ће се наша туга а посебно наша
молитва за нашег Митрополита претварати полако у радосну тугу, а послије
тога у славу јер смо увјерени да стојимо пред одром Светога човјека
који се сјединио са Христом и који је и нас привео Христу и који ће нас и
убудуће приводити и сједињавати.
Њему нека је вјечни покој његове душе и Царство небеско и сједињење са
свима светима, а вама, драга браћо и сестре, свима који љубите своју
Цркву и њене свете служитеље да да Бог и снаге и утјехе и свакога добра,
посебно у овим данима тешких искушења да се ми саберемо око нашег
Митрополита и да га достојанствено како царски ваља и требује, како он
то, несумњиво, заслужује испратимо у слози и у братској љубави.”
Извор: Митрополија црногорско-приморска
#митрополитАмфилохије, #Амфилохије, #mitropolitAmfilohije, #Amfilohije, #преминуо, #упокојиосе, #preminuo, #upokojiose, #помен, #pomen, #уснуо, #usnuo,
Нема коментара:
Постави коментар