ПОСЛЕ ХРИСТА НЕМА ВИШЕ ПОТРЕБА ЗА ПРОРОЦИМА

1. / 14. јул

Св. мученици и бесребрници Козма и Дамјан

Ваша Светости, зашто Црква, после старозаветних Пророка, не признаје више нове пророке, а има много људи који, у последњих две хиљаде година, проричу будућност?

Пророци су, у Старом Завету, били свети људи преко којих је Бог упућивао народ истини и животу по истини. Њихова је служба била у прослављању Бога духовним песмама и проповедима. Особито, пак, у опомињању народа на реч обећања Божјег да ће доћи Спаситеља, када ће то бити, ко ће Он бити и шта ће чинити, да Га народ припремљен позна и прихвати. У том смислу Христос каже да су Закон и Пророци до Јована Крститеља.

Пророчку службу у пуној мери извршио је Исус Христос. Као Син Божији изнео нам је све оно што је потребно за спасење и колико ми можемо да схватимо. Незамисливо је да може било који (нови) пророк изнети више од тога, донети нову и бољу истину, као да би Христова била мањкава и непотпуна. Више од тога ми не бисмо могли да схватимо, а другачије од тога није истина.

Међутим, сујета је људима бесконачна. Није нам довољно да будемо прст на руци већ се приказујемо да смо глава. Сујета је најважнија несрећа, те је сада толико самозваних „пророка“.

Свети Патријарх Српски Павле