Слава манастира Светих Козме и Дамјана у Зочишту

Пред већим бројем верника у познатом метохијском манастиру Зочиште обележена је храмовна слава - Свети врачи Козма и Дамјан.

Литургију је служио архимандрит Иларион, игуман манастира Драганац, уз саслужење монаштва и свештенства Епархије рашко-призренске. -Окупили смо се око моштију Светих врача, Светих лекара и бесребреника Козме и Дамјана. Тај комад костију је разлог због кога постоји ова црква, рушена па поново зидана. То тако може да изгледа некоме ко не зна тајну којом је натопљена та кост, а та света кост је натопљена благодећу Божјом у којој је вечни живот, заправо у тој кости јесте сами вечни живот где је Господ наш Исус Христос који је извор сваког исцељења и који точи исцељења преко својих слугу који имају различите службе у цркви његовој, која је уређена као тело, поручио је отац Иларион.

Домаћин овогодишње манастирске славе био је г. Александар Перовић из Зупча. -Изузетна је част бити домаћин манастирске славе, јер смо увек добро дочекани код игумана Стефана и монаштва. Колач сам узео за здравље породице и надам се да ћемо овде да се окупљамо у што већем броју, казао је г. Перовић.

Председник Одбора за помоћ Србима на Косову и Метохији из Бања Луке г. Милорад Арлов такође је присуствовао манастирској слави: -Трећи пут сам у Зочишту, први пут на слави. Монаштву, Владици и свима желим срећну славу. Црква је увек та која окупља српски народ и овде се осећа велико заједништво, дух Христов, али и вера и заједништво у опстанак српског народа на Косову и Метохији, гледајући ово поносан сам, казао је г. Арлов.

-Посебан је осећај доћи у свој крај, поручују и расељени мештани Зочишта. Иако би највише волели да се врате, кажу да нема услова за повратак. -Отишли смо пре дбадесет година, а осећај је увек леп кад дођеш у свој родни крај, напуниш се емоцијама, осећаш се пријатније. Куће јесу направљене али остали су само зидови, поломљени су прозори. За сада мислим да нема услова за повратак, свако би волео да се врати у свој крај, али за сад тешко, каже г. Анђелко Мишић из Зочишта.

-Није свеједно, мало та носталгија убија, али кад год имамо прилике долазимо и доћи ћемо опет, каже г. Александар Лукић.

После манастирске славе расељени Срби су обишли православно гробље које се налази у близини манастира. Пре 1999. године у Зочишту је живело око 55 српских породица, данас нема ни једне.

Извор: Епархија рашко-призренска