Владика Јоаникије: Ни комунисти нијесу одузимали храмове. А
ови причају како је то европски стандард. То је антиевропски стандард!
У Лепенцу, на средокраћи пута између Бијелог Поља и Мојковца, на празник Светог великомученика Прокопија, 22. јула 2019. године, литургијски је прослављена слава цркве која је посвећена том великом исповеднику Божјем. Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије, уз саслужење свештенства и монаштва епархије. Светом богослужењу присуствовао је верни народ Лепенца и околних места.
Владика Јоаникије се осврнуо на последња дешавања у вези са
предложеним Законом о слободи вероисповести, истичући да Црква има велики
проблем с властима у Црној Гори:
-Не зато што смо ми против власти, него зато што је наша
власт ударила на наше светиње. То можемо назвати ударом на православље. Подмећу
нам кукавичја јаја и причају приче како храмови као културна добра морају да
припадну држави. А ова држава има Закон о културним добрима и тамо је добро
дефинисано да држава не смије да улази у питање власништва над културним
добром. И наше најважније светиње давно су уписане као културно добро. Ни
комунисти нијесу одузимали храмове. А ови причају како је то европски стандард.
То је антиевропски стандард.
-И Европа је опомињала власт у Црној Гори да не смију да
улазе у питање власништва над црквеном имовином. Они хоће да тим законом
омогуће отимачину и пљачку, и да држава једним параграфом постане власник свих
цркава и манастира. Власник увијек има право да одређује како ће се неко
културно добро употребљавати. Ако се то догоди, држава може увијек довести
секташа, расколника или разбојника да скрнави наше светиње. О томе се ради.
Ипак, има ова држава и Закон о имовини, и свачија имовина је заштићена, а ако
неко има проблем и мисли да му је нешто отето, за то постоје судови. Ако је
црквена имовина спорна, нека то држава судским путем докаже, истакао је владика
Јоаникије.
Према његовим речима, никад досад нико није рекао да је
спорна црквена имовина, да су спорна завештања наших предака, да је спорно оно
што су свети ктитори прилагали.
-То није рекао нико изузев наше власти. Има петнаест година
и више да се пише и са многих адреса поставља питање поријекла имовине наших
властодржаца, нових богаташа који су уписани на листе свјетских богаташа. Црква
је нападнута и почело је њено гоњење. Ово што сад мало ћуте не значи да су
намјеру промијенили. Ако су промијенили и видјели да су погријешили, то је
људски. Нека повуку овај злокобни предлог закона… Спремни смо за наше светиње и
да гинемо. Нема друге, не можемо дозволити да се каљају светиње и част и образ
наших предака и ктитора, али не дај Боже да до тога дође. Умјесто тога, позивам
да сви који се не слажу с овом злом намјером и безакоњем које се припрема и
које се већ врши дају потпис против предлога закона, истакао је Владика и
додао:
-Исти овакав параграф, као код наших власти, стоји у једном
закону код Хашима Тачија. Ни тамо још није усвојен. Види се да раде заједно.
Циљ је да све наше српске светиње на Косову и Метохији једним параграфом пређу
у власништво те квазидржаве коју више од пола свијета не признаје. Дај Боже да
овај празник данашњи славите у слободи кроз све вјекове, нико да се не мијеша у
свету службу и нико да не заповиједа осим Цркве. Да не дође окупатор, или неко
ко није позван да вас угрожава и гази. Јер смо ми народ који је завјетован
слободи, да чувамо своју вјеру и највећа издаја је увијек била погазити своју
вјеру. А ради се све да заборавимо своју историју, коријене и светиње, да се од
њих отуђимо. Ипак, и поред притиска, нити смо их се одрекли, нити смо се
отуђили.
Из руку епископа Јоаникија грамату је примио г. Љубивоје
Вранић из Нове Вароши, у име свог сина Александра, који је био донатор цркви у
Лепенцу. Председник Црквеног одбора г. Жарко Станић казао је да је доста
урађено на уређењу светиње од прошлог саборовања:
-Од прошлог саборовања дугујемо захвалност г. Вранићу који
нам је помогао у писању фресака. Он нама, а њему Бог. Захвални смо главним
ктиторима г. Ратку Мушикићу, који живи у Београду, као и г. Драгољубу
Вукадиновићу, који живи у Горњем Милановцу.
Домаћини славе били су отац Јован Вуковић с братством, а за
наредну годину ту обавезу преузео је отац Слободан Радојевић, свештеник из
Лепенца.
Извор: Митрополија црногорско-приморска, Дан
Нема коментара:
Постави коментар