Владика Никодим: Не стидимо се што смо православни Срби.
Треба да бринемо једни о другима, а посебно о онима који су немоћни и
напуштени.
Храмовна слава манастира Свете великомученице Недеље традиционално је прослављена 14. јула 2019. године светом архијерејском Литургијом и сабором верног народа у Оћестову. Његово Преосвештенство Епископ далматински г. Никодим честитао је свима велики празник и поучио их кратком беседом о његовом значају:
-Чули смо у данашњем Јеванђељу причу, где је Господ исцелио
слугу једнога капетана када му је, по Његовом доласку у Капернаум, тај капетан
пришао и рекао да је његов слуга одузет и да се страшно мучи. На то му је
Господ одговорио да ће доћи у његову кућу и исцелити га, а капетан, који је био
човек од власти, помисли како није достојан да Господ уђе у његов дом и замоли
Господа да само речју исцели одузетога. Када је Господ чуо шта тај капетан
говори, задивио се много и рекао онима који су били у његовој пратњи: „Заиста
вам кажем, ни у Израиљу толико вере не нађох“. Није нашао толико вере код оних
код којих је прво дошао, који су били његовог рода, којима је прво говорио о
вери, поучавао их и чинио им чудеса.
Даље каже да ће доћи многи са истока и са запада и да ће
сести за трпезу са Аврамом, са Исаком и Јаковом
у Царству небескоме, а капетану рече: „Иди и како си веровао нека ти
буде“ и том речју Господњом оздрави капетанов слуга. Ту веру у Васкрслога Господа
проповедали су свети апостоли широм света, па и у овим нашим крајевима и та
вера треба да буде и нама основ у нашем животу. Њу су проповедали и Свети Козма
и Дамјан који не само што су били лекари, него су од Господа добили дар
исцелитељске моћи и кроз то су на многе начине мисионарили и приводили људе
спасењу.
Таква вера, драга браћо и сестре, била је и вера Свете
великомученице Недеље због које смо се данас овде окупили, а која је пострадала
у време Диоклецијана исповедивши управо веру у Васкрслог Господа. Била је дете
побожних родитеља који су је добили у касним годинама и дали јој име Недеља,
управо зато што се родила на тај дан када прослављамо Светло Васрсење Христово.
Пошто није хтела никако да се уда и исповедала је јавно своју веру, на разне
зверске начине су је мучили и пострадала је у младим годинама, не хтевши да се
одрекне Господа“. Чули смо такође, како се говори у Апостолу, да нема више Грка
ни Јудеја, ни роба и господара, него смо сви слободни у Господу и тако и ми
треба да будемо слободни, да се не стидимо што смо православни Срби, него да до
краја издржимо и кроз то наследимо Царство небеско. То за нас у Далмацији
значи, пре свега, да треба да се бринемо једни о другима, а посебно о онима
који су немоћни и напуштени, поручио је
Владика и истакао:
-Овакви сусрети од великог значаја за наш народ. Потребно је
да се уз Духа Светога сабирамо и радујемо једни другима током читаве године и
увек се, без обзира на то где живимо, сећамо ових крајева и окупљамо око светих
храмова попут својих предака.
Извор: Епархија далматинска
Нема коментара:
Постави коментар