СМИСАО МОЛИТАВА И ПРИНОСА ЗА УПОКОЈЕНЕ

5. / 18. јун

Преп. Петар Коришки

Ваша Светости, који је смисао молитава за упокојене?

Еванђелско учење о бесмртности душе једна је од основних истина наше православне вере. Са том вером, да су наши сродници и пријатељи, и после смрти, живи пред Богом Живим, ми, хришћани, не прекидамо духовну везу са њима, молимо се Богу за њих, вршимо заупокојене помене: седмице, четредесетнице, плугодишњице и опште парастосе. Чинимо добра дела у њихово име, приносимо кољива, палимо свеће, дајемо даће и подушја.

Смисао тога је да нам кољиво, кувана пшеница, напомиње реч Христову да посејано зрно пшенице кад проклија, донесе влат и клас; зрно иструне, али донесе строструки плод. Доноси га не у тами земље, где је проклијало, него у ваздуху у светлости сунца. Приказује нам, дакле, на тај начин смртност тела и живот бесмртне душе у светлости Царства Небескога.

Вино, којим се кољиво прелива, означава милосрђе Божије, којим се залечују ране греха, као што је и милостиви Самарјанин вином опрао ране пребијеног разбојника.

Спемање даћа и подушја, па, никако не значи да је то храна за покојника, да душа његова то једе, него за домаће и оне који су помагали око ссахране. Још да се присутни и сиротиња послуже на гробљу да би се помолили за душу покојника. Никако то не сме да буде гозба, претеривање у мноштву луксузних јела, поготово разног алкохолног пића, када се неумерени и опију, почну неумесне разговоре, па чак и запевају.

Свети Патријарх Српски Павле