СУСРЕТ

Како си живела, душо? Колико година си се одавала страстима? Рад, породица, брига изнутра? Ти си ковала себи ланац, карику за кариком, грех за грехом. Колико година си искушавала и била искушавана, тражила привлачење и привлачила? Колико година си тајно тражила само славу и задовољство? Колико времена си протраћила на то? Срчано си градила и створила - Египат, земљу ропства, у којој си туђа.

Како си живела, душо? Колико си труда потрошила развијајући свој егоизам, сада не можеш волети? Да ли је то срећa, којој си неопрезно журила?

Како си живела, душо? Колико си година била заузета помислима својим, да ли су оне биле боље од разговора са Мном? Све ове године, драга моја ћеркице, Ја сам те чекао, Ја сам те звао, али ти ниси чула. Тражио сам те, али ти си се сакрила.

Како си живела душо и како сада живиш? Од рођења твог Ја те носим на рукама Мојим. Ја те никада нисам оставио саму. Ја видим како си се измучила и онемоћала, покушавајући да се ослободиш. У вреви свакодневног живота, ти си заборавила да сам Ја са тобом. Не бој се, крвљу љубави моје Ја ћу растопити ланце који те држе. Голубице Моја, доћи ће време, ти ћеш размахнути крилима и полетећеш ка Мени, у башту Моје љубави. Ја ћу те научити да певаш слатке песме, из којих си ти прах земљани и сујета земаљског живота.

А сада, ја ћу ти дати сузе које ће излечити твоје очи, ти ћеш прогледати и видети Мене. Ја нећу помињати грехове твоје. Ти ћеш ме загрлити, а Ја ћу загрлити тебе, моју ћеркицу, а Ја ћу те питати: Како си живела душо ти без Мене?

А ти ћеш плакати и ћутати ...

(Текст са полеђине једне од икона Нерукотвореног лика Господњег)

Извор: Славица Стефановић