Како је на месту логора никао вртић

Београд је једини град у Европи у коме је био концентрациони логор, али статус Старог сајмишта никада није регулисан. Иако је пре две године Град одлучио да то буде меморијални комплекс, имовинско-
правни односи до сада нису решени. Зато су тамо отваране дискотеке, сада су ту ресторани и ауто-перионице, а дозволу је добио и приватни вртић.

Граду недостају вртићи, и један нови на скоро 1.000 квадратних метара добро би дошао. Ипак, овај вртић је освануо на насловним странама новина и на друштвеним мрежама, а да још није ни отворен.

"Овде није питање законитости, овде је јасно да је свака процедура испоштована, заиста. Питање је чисто етичко, питање је чисто људско. Овде су умирали људи, овде су умирали одрасли људи, мучени и убијани, овде су убијана деца, а ми сада овде имамо спортске садржаје, угоститељске објекте и вртић", каже историчар Дејан Ристић.

Све је почело још 1998. године када је садашњи власник од државе купио зграду на Старом сајмишту и ту отворио дискотеку.

"Када су власти 2009. године забраниле дискотеку и рекле, заједно са Јеврејима, да није уљудно да певам и играм на костима логораша, ја сам рекао да стварно није у реду, прекинућемо то све. Питао сам могу ли да отворим хотел, рекли су ми не може ни хотел због сена прошлости. Питао сам шта може. Добио сам писмени захтев да може овде да буде едукација, школство, здравство, дневна болница, школа дечја", рекао је власник Миодраг Крсмановић.

Прибављене дозволе

И тако се одлучио за вртић. Поднео је сву потребну документацију и добио дозволе.

"У овом случају, иако су испуњени сви формално правни услови, а то је да је закључен уговор о закупу простора са власником, који је предузеће чији је оснивач власник, укњижено је у земљишне књиге, оверено код нотара све, међутим, сам локалитет, као што рекох, не испитује градска просветна инспекција. Коначну испуњеност услова и верификацију саме предшколске установе даје Министарство просвете и науке", наводи Војислава Драганић из Сектора инспекције Секретаријата за образовање и дечју заштиту.

Због осетљивости места на коме се вртић налази, у Граду не искључују могућност преиспитивања локације. Комплекс је и у надлежности Завода за заштиту споменика.

"О овом случају ми до сада нисмо имали никакво обавештење, никакву пријаву, нити су се нама обратили за услове, те ће Завод морати да изађе на терен и наши стручњаци ће морати да утврде да ли је и до каквих радова дошло", рекла је Бојана Ибрајтер Газибара из Завода за заштиту споменика културе.

Ко је заказао

Када изађу, утврдиће да власник има дозволе за радове на фасади, али из 2001. и 2004. године. Сада је адаптирао само делове у унутрашњости објекта.

"Они мени, као приватном власнику, забрањују да радим. При томе, ево, блокирали су ме са милион и седамсто хиљада зато што нисам прошле или претпрошле године платио порез. Немам одакле. Онда ми немојте наплаћивати порез, ако ми не дате да радим", каже власник.

Остаје питање ко је 1945. заказао, па није регулисао статус Старог сајмиша и претворио га у место сећања и учења.

Од света не можемо да научимо, јер је тамо незамисливо продати и купити део неког меморијалног центра, а Београд је једини град у Европи у коме је био логор смрти.

Изузетак је и по томе што се у оквиру некадашњег логора сада из баште ресторана и даље чује музика, миришу јела, тренирају се фудбал, атлетика, поправљају се кола. Ту живи скоро пет хиљада људи.

Извор: РТС