13. /26. март
Пренос моштију Св.
Никифора Цариградског
Ваша Светости, да ли син,
када заснује своју породицу може да слави крсну славу, ако му је отац још увек
жив?
Крсно
име је ствар породице, не дома, куће, зграде. Зато када се породица пресели у
другу кућу, или друго место, она своју Крсну славу, као и славску икону, носи
са собом и наставља да је и онде, у купљеној кући, или стану прославља и даље.
Како
је Слава празник „мале цркве“, основне хришћанске ћелије - породице, излази да
свака, и најмања породица треба да слави Славу. Чим се син одвоји у посебно
домаћинство, поготово када се ожени, дужан је да прославља свог светог заштитника,
без обзира што га и отац и мајка славе у старом дому.
Разуме
се да је син дужан, у знак поштовања родитеља, да отпочне слављење Славе, са
знањем и благословом оца, али то спада у област здравих моралних односа који
треба да владају између хришћанских родитеља и деце.
На
исти начин можемо схватити поступак таста без мушких потомака, да, онемоћавши
предаје кућу и имање, као и слављење домаће Славе зету, да се „не угаси крсна
свећа.“
Одрасли,
самосттални синови, одвојени у посебно домаћинство, теба на сваки начин да
прослављају своју Крсну славу. Претходно да о томе известе оца и замоле га да им овај то благослови. Ако би
отац одбио и не би хтео „предати“ Славу, треба да се обрате свештенику у месту
где живе за савет и решење по тој ствари.
Свети Патријарх Павле
Нема коментара:
Постави коментар