У суботу, 27. октобра
2018. године, када се света Црква молитвено сећа Преподобне матере Параскеве,
Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим је началствовао евхаристијским
сабрањем у цркви Свете Петке на Доброј Води у Вуковару.
Саслуживали су протојереји-ставрофори Јован Клајић, умировљени свештеник, Саша Кузмановић, архијерејски намесник вуковарски из Вуковара, као и ђакон Срђан Лукић из Борова Насеља.
Литургији су присуствали предствници политичког и друштвеног
живота: г. Срђан Милаковић, заменик градоначелника Вуковара, конзул Републике
Србије у Вуковару гђа Људмила Остојић и г. Срђан Колар, председник градске организације
СДСС-а.
На крају свете Литургије епископ Херувим је осветио славска
обележја и том приликом уручио свечану одлуку мр Браниславу Димитријевићу и
поставио га за правобраниоца Епархије осечкопољске и барањске.
Затим се архијереј обратио верном народу: -У име Оца и Сина
и Светога Духа!
Драга браћо и сестре, часни оци, драги народе и децо Божја,
данас смо чули кроз Светописамске одељке да је диван Бог у Светима својим.
Заиста је Бог диван у Светима својим и Он је данас овде са нама присутан, када
се у молитвама сећамо Преподобне мајке наше Параскеве, која је својим
испосничким животом, својим стремљењем и сузама ка Господу прославила, како
себе и своју личност, тако и целокупни наш народ, по речима биографа њеног житија.
Стога и ми као народ Божији треба да се непрестано угледамо на њу, на њене
подвиге, сузе молитвене којима је грејала своје срце и умивала душу да би се
Господ уселио у њу и да би она била права охристовљена и обожена душа која је у
могућности да прими Небескога Цара у срце и наручје своје. Она је непрестано у
својим молитвама вапила ка Господу и њена душа је стремила управо ка Њему. Сам
Христос је постао њен педагог, јер никако другачије не би могла да задобије
тако велика блага Небеска, каква је добила на крају свога земнога живота.
Једино тако, кроз Христа, који је наш педагог, и кроз вршење заповести Божјих,
поштујући и живећи Јеванђељем Христовим, она се убројала међу оних пет мудрих
девојака, као што смо данас чули у светом Јеванђељу, да светле свету и да
преносе ту истиниту реч Јеванђеља. Она је непрестано у свом земаљском животу
следила тај испоснички пут, пут који је трновит, пут који води ка Богу, пут
који је омеђен различитим мукама и тескобама, али пут којим ми задобијамо венац
вечне славе.
-Никако другачије ми у овоземаљскоме животу који нас увек
одваја од Христа, одваја нас од Цркве Божје, одваја нас од Јеванђеља
Христовога, не можемо живети и искати Царство Божје, него том теологијом, тим
теолошким основама које су нам оставили наши дивни Светитељи, да ходимо тим
путем и да задобијамо врлине. Света Петка је знала да њен живот није
овоземаљски, да је њен живот Небески и управо тим и таквим подвизима је она
ишла. Тим стопама је ходила, да би задобила вечну славу Небеску, да би у њедра
своја примила Христа и да би њена душа била спашена. То и ми требамо, драга
браћо и сестре, да чинимо овде на земљи. Да стичемо Небеска блага, да сабирамо
у духовне ризнице, да будемо виноградари добри, који непрестано сабирају сва
Небеска блага и онда ће Бог препознати да смо народ и деца Божја. Христос нам
је оставио две највеће заповести које су у темељима и животима свих наших
светитеља, да љубимо једни друге и да љубимо Бога свим срцем својим и свом
душом својом. Онда ћемо знати да смо народ Божији, да смо царско свештенство и
народ Свети.
-Света Петка је узела Крст свој, ходила је крстоносним путем
ка Царству Божјем. У том контексту, драга браћо и сестре, крст који нам је дат
и залог који смо примили светом тајном крштења, треба да непрестано носимо у
овоземаском животу, да долазимо у цркву Божју, да посећујемо света богослужења,
да се причешћујемо Телом и Крвљу Христовом, јер је то залог вечности, то је
залог вечнога живота, који нас узводи од земље ка Небу. Управо тим путем су
ишли и светитељи, јер су цео свој живот уподобили науци Христовој, непрестано
су се давали за Христа, да би на крају свога овоземаљскога живота били убројани
у свете угоднике Божје. То је и нама остављено, да ми овде на земљи, иако смо
обремењени свим другим проблемима, ходимо тим истим путем, путем који нас
узводи у Небеска насеља, у рајска насеља, где нема плача и туге, већ где је
живот вечни и вечна слава Божја.
-Нека би Господ дао да молитве Преподобне мати наше Парскеве
непрестано бдију над овом светом обитељи која се, Хвала Богу увек умножава, и
сваки пут кад долазимо све је више и више народа, то je доказ да је ту Бог и
молитва. Ту је управо тај подвижнички пут инспирисан свим овим стазама и
долинама око цркве Преподобне наше мајке Параскеве. Нека би Господ дао да ова
свештена обитељ узрасте у велику и Богоспасавану обитељ која нас води и која ће
бити наш путоказ ка Царству Божјем. Живели, нека вас Бог благослови и свако вам
добро подари. Амин.
Извор: Епархија осечкопољска и барањска
Нема коментара:
Постави коментар