У име Оца и Сина и Светога Духа!
Велика је моћ навике. Поједини људи и читави народи
навикавају се да живе на одређени начин, по одређеним обичајима. Врло им је
тешко да се промене, да преломе нешто у свом животу, чак и ако овај живот води
у погибељ.
Често људи који болују од различитих хроничних болести и који ове болести погоршавају својим навикама и понашањем, тако реагују чак и на лекаре. Лекар дође и каже човеку: «Не смеш ни да пијеш, ни да пушиш, треба да идеш на време на починак, не смеш да једеш ово или оно.» И човек, посебно кад је већ у зрелим, солидним годинама, често реагује на следећи начин: «Шта сте ми све то напричали, докторе! Није него... Не смем ни воткицу да попијем? А комшија слави јубилеј.» И тако даље. То је свима нама познато, често смо виђали сличне сцене и у свом животу.
У сваком таквом човеку пре свега треба да видимо себе.
Читави народи, читаве професије, у суштини живе тако да негују грех и наслађују
се њим. Грех је за њих извор постојања. Без обзира на то какве речи да буду изречене
о томе како треба живети и зарађивати за живот, то неће променити чињеницу да
је цео живот ових људи посвећен служењу греху. И кад Црква, свештеници и
верујући људи изненада кажу таквим људима: «Чекајте, тако се не сме живети!
Пропадате заједно са својим греховима,» реакција често чак није ни
непријатељска него следећа: «Ма, добро-де, прођи ме се, не сметај. Ми немамо
ништа против онога што ти радиш, али не треба да нас учиш како да живимо, иди
одавде, иди даље, не мешај нам се у живот.»
Сличну причу смо данас чули из уста јеванђелисте Матеја.
Господ је дошао у Гадаринску земљу и исцелио је двојицу страшних, тешко
ђавоиманих људи који су патили дуги низ година, и њихови сународници и суседи
су се већ помирили с тим. Свиње, у које су се уселили демони, одмах су потрчале
са урвине у воду и цело стадо је погинуло у пучини. Пастири који су били
сведоци овог чуда отрчали су у град и испричали како је непознати Учитељ
истерао демоне и како је исцелио ђавоимане, али се притом стадо свиња бацило у
водену пучину. И људи који су живели у овом граду изашли су и рекли Христу да
не могу да Га приме, молили су Га да оде (в.: Мт. 8, 28-34).
И ми често тако поступамо. Чак не они људи који, премда
називају себе хришћанима, отворено живе у таквим греховима који смрде чак и у
овом свету, већ и они људи који наизглед живе добрим животом, за које Црква и
речи Божије нису нешто туђе, заправо често говоре Христу: «Господе, ово више не
можемо да издржимо, остаћемо са својим гресима, страстима, са смислом живота
који су нам усадили наши најрођенији, ближњи и овај свет. Волимо Те, поштујемо
Те и схватамо колико си велик Учитељ, Ти можеш да истерујеш демоне, али иди од
нас, боље нам је да водимо живот на који смо навикли.»
Свети оци и тумачи Јевађеља ове свиње које су се бациле у
пучину називају људским страстима. Толико волимо своје навике, оне су нам миле
и драге...
Људима се свиђају прасићи, зато што изазивају ганутост. Људи
се осмехују видећи како су симпатични и дражесни; узимају их у наручје,
фотографишу се с њима. Али кад свиња одрасте она се много разликује од других
животиња по томе што се стално ваља у блату и што заиста одвратно смрди. То
више не изазива одушевљење у људима. Пре ће бити сасвим супротно. Ако будете
имали могућности врло је корисно да одете до свињца и да упоредите смрад свиње
са мирисом других животиња.
Дакле, живимо с овим свињама, својим страстима, не видимо и
не осећамо мирис који је пред Богом мрскост и смрад. Зато што кад Господ долази
да нас исцели од ових демона и страсти, говоримо: «Господе, ово можемо, и ово
можемо, а ово је већ превише. Иди од нас, продужи даље, учи неког другог.»
Не говоримо то као што је говорио апостол Петар кад је видео
чудесан улов рибе и рекао Христу: «Господе, иди од мене, зато што сам грешан
човек» (в.: Лк. 5, 8), већ говоримо тако да бисмо остали са својим греховима са
својим свињама, са својим пороцима. Како бисмо им служили и како би они служили
нама.
Насупрот томе наше речи треба да буду потпуно другачије:
«Господе, остани с нама! Господе, буди с нама! Господе, учи нас, Господе,
истерај демоне из нас! Господе, избави нас од нашег свињства, порока и греха!»
Амин.
Jeромонах Игнатиjе (Шестаков)
Православие.ру
Православие.ру
Нема коментара:
Постави коментар