Освештани храмови у Епархији бихаћко-петровачкој

Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Атанасије освештао храм Свете Тројице у Босанским Дољанима и храм Успења Пресвете Богородице у Гобину

Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Атанасије у суботу, 29. августа 2015. године, у поподневним часовима осветио је обновљени храм посвећен Светој Тројици у селу Босански Дољани, општина Бихаћ. Преосвећеном Владици саслуживали су протојереј Синиша Сердар - парох дрварски, јереј Невен Маринковић - парох старомајдански, и ђакон Никола Перковић.

У бесједи након освећења храма владика Атанасије је говорио о васкрсењу храма као васкрсењу народног бића. Црква ће остати да свједочи о вјери, снази и постојању српског народа у овим крајевима. Епископ је похвалио труд некадашњих житеља овог села, грађевинског одбора и њиховог свештеника и уручио признања онима који су својим учешћем уградили добар дио себе у храм.

У селу се вјековима народ окупљао на Убрус, дан када се Црква сјећа преноса нерукотвореног Образа (Убруса) Господа Нашег Исуса Христа из Одесе у Константинопољ. У протеклом рату сво село је расељено. Данас у селу не живи нико. Међутим, народ који је расељен широм свијета, наставио је да се окупља, да саборује једном годишње у селу. Тим поводом покренута је и обнова храма. Храм је обновљен као прва кућа у селу, као првенац по узору на Христа, да својим Васкрсењем уведе у живот и само село.

Село Босански Дољани, не случајно, данас се налази у склопу Националног парка Уна. Бог је обдарио ово село природним љепотама, од којих је најчувенија на ријеци Уни, водопад свјетског гласа у народу познад као „Штрбачки бук“. Село је такође чувено по Дољанској буни из 1858. године. Из села је поникао и свештеник Илија Тинтор, који је почетком Другог Свјетског рата много пострадао у злогласној Капетановој кули у Бихаћу, и убијен на Гаравицама. По много чему село је посебно, али највише по народу поносном и слободољубивом.

Храм Свете Тројице првобитно је подигнут на темељима старе богомоље, цркве из римског времена, о чему постоје свједочанства сачувана у Земаљском музеју БиХ. Храм је подигнут 1894. године и осветио га је Митрополит дабробосански Георгије Николајевић. У сваком рату био би рушен или девастиран, али би народ обнављао своју богомољу, као што је и сад учинио. Многи се данас питају шта ће црква у селу у којем не живи нико. То што је црква обновљена је воља народа, кроз коју се, дубоко вјерујем, манифестује воља Божија, па макар се једном годишње народ окупљао у њему на Светој Литургији. То је само питање перцепције времена.

Послије службе приређена је трпеза љубави за народ и за госте, за коју се у потпуности побринуо кум храма г. Здравко Пилиповић, данас настањен у Бања Луци, а родом из Босанских Дољани.

Милошћу Божијом, на празник Нерукотвореног Образа Господа Исуса Христа (Убрус), годинама се вјерни народ губинске парохије традиционално окупља око своје цркве. Ове године (29. августа, 2015.) у присуству великог броја вјерника, освећена је ова светиња, посвећена Успењу Пресвете Богородице.

Ова црква је саграђена давне 1883. године. Оштећена је од бомбардовања њемачке авијације 1943. године, а обновљена 1976. године. Опет је оштећена у току рата 1994. године и сада је доживјела своју другу обнову и освећење. Освећење је извршио Његово Преосвештенство епископ бихаћко-петровачки Атанасије уз саслужење архимандрита Варнаве настојатеља манастира Трескавац, и часних отаца: Миладина Вукомановића, бившег пароха губинског; Славена Вукомановића, пароха шабачког; Синише Сердара, пароха дрварског; Слободана Кљајића, пароха гламочког; Савка Плавшића, пароха граховског . За пјевницом су их пратили отац Срђан Белензада и отац Зоран Миловац, те студенти теологије из Грахова.

Кумови цркве, а уједно и домаћини за ову прилику били су Господа Недељко Вуковљак, Лазо Пајчин и Обрад Вуковљак из Губина. Црква је протеклих година обнављана, понајприје њиховим трудом и залагањем, али и свесрдној помоћи осталих парохијана губинске парохије, као и многобројних појединаца и пријатеља Цркве. Многи од њих данас живе у расејању али овим чином су показали да не заборављају своју цркву у коју су ишли, гдје су се многи од њих крстили и одакле су понијели своју прву искру вјере; вјере која их данас одржава да истрају у животу, пуном искушења.

Након освећења услиједила је трпеза љубави коју су припремили и организовали кумови за преко 700 присутних гостију. Епископ Атанасије је подијелио захвалнице и грамате, након чега је настављено дружење уз игру и крајишку пјесму до вечери.

Нека би Господ Бог дао, да и даље истрајавају на путу Господњем, живећи и радећи поштено, свједочећи православље и не заборављајући своју цркву, своје огњиште одакле су поникли и одакле црпе своју духовну снагу.

Овим путем се још једном захваљујемо свима који су допринјели обнови цркве Успења Пресвете Богородице у Губину, уз жеље и позив да се и наредних година окупљамо на молитвама у своме храму.

Извор: Епархија бихаћко-петровачка