СЛОВО О ЧУДЕСНОМ ПОСРЕДОВАЊУ ПРОМИСЛА БОЖИЈЕГ И СВЕМОЋНЕ ДЕСНИЦЕ ВИШЊЕГ 3

Jедном приликом разболео се незаборавни монах Аглај из манастира Констамонита. Његов игуман послао га је у катизму Светог Антонија, која је имала и свој виноград. Лекар је прописао да монах Аглај једе месо, јер беше оболео од туберкулозе и често је пљувао крв.

Оболели старац се ражалостио, јер више није био у стању да у свом манастиру служи као црквењак. Непрестано се молио и усрдно преклињао Господа да му подари здравље. Једног дана, док се молио, пред собом је угледао огромног јелена који је погнуо главу, а затим пао и почео да дрхти. Старац Аглај се уплашио да би јелен могао умрети. Због тога је пожурио да о томе обавести осталу браћу и вртлара, који је био мирјанин. Када је вртлар видео јелена у том стању, он га је заклао и очистио. Оци су одлучили да отац Аглај сваког дана скува помало меса. Веровали су да је наш Господ и Бог, Који исцељује душе и тела, послао ову животињу као дар, благослов и лек за болесника.

***

Иштите најприје Царство Божије и правду његову, и ово ће вам се све додати (Мт 6,33). Ова заповест Господња изражава целовито и апсолутно поверење у Божански Промисао. Она је лозинка и опит монаха.

Старац Херувим из Светог Василија био је безбрижан подвижник, преиспуњен вером и надом. Био је наглув и једном се догодило да је због дубоког снега био затворен у својој убогој испосници, тако да је читавих недељу дана био без хране. Једнога дана, на његова врата закуцао је странац који је водио натоварену мазгу. Већ се смркавало и он је питао да ли има времена да пре мрака стигне у келију Светог Петра и да се затим врати у манастир Светог Павла.

Подвижник Херувим му је рекао:

„Брате мој, има толико снега да до испоснице Светог Петра не би могао да стигнеш чак ни кад би читав дан имао пред собом. Остани ноћас овде, а сутра можеш да пођеш рано ујутро.”

Непознати странац је тада рекао: „Старче, ја носим нешто хране коју желим да распродам и да се вратим свом послу. Ако желиш, задржи је и дај ми неки благослов.”

„Пошто журиш, остави је у овом ћошку, а ја ћу ти заузврат дати новац ('благослов') који ми је овде оставио један поклоник.”

Док је странац распакивао товар са храном, старац је отишао у своју келију. Међутим, кад се вратио, странца више није било. Постао је невидљив. Отац Херувим га је звао и изашао напоље, али тамо није било нити трагова нити животињских отисака у снегу. Тада је схватио да су то биле видљиве енергије (дејства) невидљивог Промисла Божијег који о свему провиђа. Ушао је у своју капелицу и заблагодарио Господу. Успремио је храну у оставу и потрајала му је током читаве зиме.


Старечник

фото:  Βασίλειος Μαρκόπουλος