1. У правном смислу, насиље против Јермена, Сиријаца, Грка и других хришћанских заједница које се десило у Отоманском царству 1915. године, и по циљу и по методу, представља геноцид. Године 1915. термин геноцид није још увек постојао у речнику међународног права, али у својим намерама, планирању, организацији и извршењу, дела отоманских Турака 1915. године своде се на оно што је дефинисано у Конвенцији УН о спречавању и кажњавању злочина геноцида као геноцид.
2. Према међународном праву, држава је одговорна за незаконита дела која су чинили њени претходници ако је та држава наставила да постоји на непрекинут начин, без озбира на промену режима. Република Турска је наставак Отоманског царства из 1915. године са свим њеним правима и обавезама. Стога, савремена Турска држава сноси одговорност за геноцид и одговорна је пред жртвама.
3. Према међународном праву, геноцид је злочин против човечности с намером да се уништи група жртава у целини или делимично. Починиоци су подложни да се терете и суде на међународним кривичним судовима. Овај процес подразумева признавање геноцида и права жртава да траже обештећење.
Јермени и Сиријци свуда обележавају 100-годишњицу геноцида над њима 2015. године. Током сваког обележавања ми поново истичемо своју обавезу пред жртвама и настављамо да захтевамо повраћај наше имовине. Јермени, Сиријци и Грци имају хиљаде цркава, манастира и друге имовине која припада њиховим Црквама. Неке су уништене или одузете. Ми захтевамо повратак те имовине правим власницима.
Наши захтеви се заснивају на правним и политичким, не верским, основама. Вековима су хришћани и муслимани на Блиском истоку живели у складу. Недавно насиље и прогон хришћана и других мањина у Сирији и Ираку исто су што и геноцид. Све религије и државе морају да то апсолутно осуде.
Извор: СПЦ/ОСР/Митрополија црногорско-приморска
Нема коментара:
Постави коментар